Šta će reći Evropski parlament: Od „radio Mileve“ koji čuje premijerka do zamrzavanja pristupnih sredstava

Uoči izvesnog usvajanja Rezolucije o izborima u Srbiji koji su održani 17. decembra, s posebnim osvrtom na beogradske, poslanici Evropskog parlamenta ponovo su se našli na meti srpskih vlasti. Nije im prvi put, i – ne, ne misli se tu da izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića s kraja januara, kada je rekao da „nije naročito zainteresovan za preporuke EP“, da se „baš nasikirao“, te da „neće moći da spava“. Njegovo je, uostalom, da ne brine i da ponavlja, kao na nedavnom gostovanju na televiziji Hepi, kako su izbori bili kristalno čisti i ispravni. Ne, mislilo se na izjavu Ane Brnabić koja je iz najbliže Vučićeve orbite, po već ustaljenom planu, preuzela strelice i raspalila: argumenti EP-a su „na nivou ’radio Mileve’“, te „ja sam čuo“, te „’Srbija protiv nasilja’ je tako rekla“, te je reč o nezapamćenom skandalu. Kao da međunarodni posmatrači nisu bili prisutni, i to na poziv Vlade Republike Srbije.

Dve su mogućnosti, čini se. Ili su vlasti u Srbiji verovale da masovno dovoženje glasača, brojne neregularnosti na samim biračkim mestima i permanentna funkcionerska kampanja jesu deo izbornog folklora ne samo u Srbiji, nego i drugde, ili su bile uverene da će izborne nepravilnosti tog 17. decembra proći ispod evrospkog radara. Ne može ih čovek kriviti – ova druga opcija se ne bi desila prvi put.

Očekuje li nas međunarodna istraga o izborima

Kako bilo, Demostat je imao uvid u Predlog predmetne rezolucije i, prema njemu, EP je pozvao Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje misije stručnjaka u Srbiju, koja bi mogla uključivati ljudi iz OEBS-a, Venecijanske komisije i Saveta Evrope, kako bi se sprovela istraga o izborima i uspostavio društveni dijalog čiji bi cilj bio obnavljanje vajnog poverenja javnosti u institucije.

Govorkalo se da su pojedine poslaničke grupe u EP tražile i mogućnost prekida pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji ukoliko do međunarodne istrage ne dođe. Predlogu se usprotivila Evropska narodna partija čija je Srpska napredna stranka pridružena članica.

Dodatna obrazloženja ponudila je poslanica EP Gvendolin Delbos Korfild iz poslaničkog kluba Zelenih, rekavši da se u Predlogu traži i zavrzavanje pristupnih sredstava za Srbiju – po uzoru na Mađarsku, članicu EU, protiv koje je slična mera već doneta.

„Ako ono što se dešavalo na izborima bude dokazano, to bi bilo na nivou onoga što se dešava u zemljama u kojima demokratije nema. To nas plaši i ne bi smelo da bude slučaj u zemlji koja želi da se pridruži EU“, rekla je Delbos Korfild za srpske medije.

S treće strane, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović ukazao je da je izvesno usvajanje Rezolucije dokaz da je pritisak koji je opozicija izvršila na pojedine unutrašnje i spoljašnje faktore urodio plodom.

„Ovakva Srbija ne bi dobila ni status kandidata, a kamoli vodila pristupne pregovore s EU“

Prema rečima Vladimira Međaka, stručnjaka za evropsko pravo i potpredsednika Evropskog pokreta u Srbiji, evrointegracije Srbije posle izbora 17. decembra efektivno su obustavljene, samo niko o tome ne govori.

„Ovakva Srbija ne bi dobila ni status kandidata, a kamoli da vodi pristupne pregovore. Ali, od naše vlasti me ništa ne iznenađuje. Verujem da će pokušati da se prave blesavi ne bi li nekako Rezoluciju ili razvodnili, ili njene konkretne posledice odložili, ili našli međunarodnu podršku pomoću koje bi Rezolucija bila zanemarena. Problem je što ona neće nikuda otići. EP u junu dobija novi saziv koji će ličiti na trenutni i koji će, u slučaju usvajanja ovakvog dokumenta, morati da se ponaša u skladu s njim“, kaže naš sagovornik za NIN.

Međak podseća da u trenutnom Predlogu stoji zahtev EK da prema zvaničnom Beogradu promeni ponašanje i da će se taj zahtev posledično odnositi i na sledeći sastav EK, budući da ga odobrava EP.

„Ova rezolucija je samo politička manifestacija izveštaja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), budući da u Predlogu doslovno stoje delovi preliminarnog izveštaja. Pravac je jasan. Premijerka je kao argument u prilog valjanosti izbornog procesa govorila kako niko nije pozvao na istragu u Srbiji. Sad se to promenilo. Ali, ona je i 2018. godine, kad smo došli na crnu listu Radne grupe za finansijsku akciju (Financial Action Task Force – FATF) zbog neusvajanja preporuka koje sprečavaju pranje para, rekla da se to desilo zato što nismo priznali Kosovo. Kada smo godinu dana kasnije usvojili tih pet spornih zakona koji su u Skupštini na usvajanje čekali pet godina, ni reč o Kosovu nije rekla, nego je to uokvirila kao napredak evrointegracija Srbije“, kaže Međak.

Kad osoba s najvišom ustavnom vlašću retorički obuhvati sve, od Kosova, preko evrointegracija do „radio Mileve“, a pri tom sve to vreme ostaje na istoj političkoj funkciji, šta se tek može očekivati od reakcija na Rezoluciju? Saznaćemo tokom narednih dana...

Lazović u Strazburu: Rezolucija otvara mogućnost dolaska hitne, ad hok delegacije EP u Srbiju

Kopredsednik i poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović otputovao je s delegacijom opozicije u trodnevnu posetu Strazburu, gde je planirano da evroparlamentarnici održe sednicu na kojoj se očekuje usvajanje Rezolucije. Pre sednice je planirana i panel-diskusija „Srbija na raskrsnici“ na kojoj osim Lazovića i Grbovića iz Srbije učestvuje i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić. U međuvremenu je usledio još jedan poziv - da se zajedno obrate poslaničkim grupa velikih evropskih političkih porodica, Zelenima, Socijaldemokratama i Liberalima.

„Interesovanje je veliko, a atmosfera je za Srbiju pozitivna. Imali smo uvid u finalni prevod i on izgleda verodostojno onome što se na pokradenim izborima dešavalo. Pobrojani su svi problemi s kojima smo se kao društvo tog dana susreli, a postoji mogućnost da međunarodni posmatrači možda čak nisu ni videli sve neregularnosti koje su se desile. Čini se da je Vučić zaista preterao i da je ceo svet to video, naročito u pogledu inženjeringa oko biračkog spiska. Rezolucija otvara mogućnost dolaska hitne, ad hok delegacije EP u Srbiju, ali ostavlja prostor i za dugoročni proces međunarodne istrage koja bi zajedno s domaćim akterima i posmatračima mogla da da predlog rešenja kako se ovi problemi s izbornim procesima više ne bi ponavljali“, kaže Lazović za NIN i napominje da do ovakvog raspleta događaja ne bi moglo da dođe da "prijatelji Srbije iz Evrope nisu dali svoj doprinos borbi za vladavinu prava i demokratiju".