Vučić odlučuje da li Nestorović hoće s njim: Izbegavanja i manevri u sastavljanju beogradske vlasti

Strategija za izlazak iz krize vlasti u Beogradu po meri, administrativno bivšeg lidera SNS Aleksandra Vučića podrazumeva nekoliko izbegavanja i jedan manevar. Izbeći međunarodnu istragu u vezi sa neregularnostima na decembarskim izborima, rešenjem ostaviti što manje prostora za spekulacije i izbeći masovnije demonstracije građana, izbeći i nove izbore ako je ikako moguće, a ako je moguće formirati i vlast, ali da većina ne bude obezbeđena samo zahvaljujući dvoma prebezima sa liste Mi - glas naroda.

Iako su naprednjaci poslednjih dana lako izgovarali “idemo na izbore”, da u realnosti iskreno žele nove izbore i da je Vučić zaista siguran u novu, ovog puta većinsku pobedu, dosadašnji gradonačelnik i kandidati za odbornike ne bi stajali ispred zgrade Starog dvora, odakle je najavljeno odlaganje konstitutivne sednice Skupštine grada. Ušli bi u skupštinsku salu, zajedno sa već evidentiranim prebezima Aleksandrom Jerkovićem i njegovom koleginicom, ali i ostalih četvoro sa liste Branimira Nestorovića Mi - glas naroda. I više nego dovoljno za kvorum. Uostalom 60 potencijalnih odbornika se pre sednice registrovalo pisanim putem - SNS, SPS i celokupan pokret Mi - glas naroda.

I tada su dostupni razni scenariji sve, u zavisnosti kolika se drama želi postići.

Prvo - moglo je da bude baš dramatično, neočekivano, zaplet koji niko ne očekuje. Pre ulaska u salu i kvoruma, prebezima bi moglo da se šapne da ne glasaju za predlog predsednika Skupštine, a Nestorović koji se, kako priča, zalaže za nove izbore, mogao bi da ne glasa, a što je i sam najavljivao ranije. Ne bi bio izabran prvi čovek Skupštine, a bez njega nema ni overe mandata odbornika. Ne bi se konstituisala Skupština grada i ostalo bi da, nakon izbora predsednika Narodne Skupštine, on raspiše izbore za Beograd. Pratili bismo dešavanja ceo dan, a možda i više dana. Svakako krenule bi reakcije, analiza kako i zašto overeni prebezi nisu glasali...

NIN / Mitar Mitrović

Ako bi se isključilo bilo kakvo poigravanje i pod uslovom da niko nema problem sa novim izborima i sigurnom pobedom, moglo je i mnogo lakše, mnogo jednostavnije. Uz glasnu tvrdnju da koalicija oko SNS ima dovoljan broj odbornika za formiranje vlasti i navod da je podignuta lestvica oko legitimiteta vlasti, da se samo doda „i pored toga, idemo na nove izbore“. „Nemamo većinu koja zadovoljava, koja je snažna i efikasna da iznese sve ono što je pred nama, mostove, puteve, EKSPO...“. Ovakvim, čistijim pristupom, a da se hoće izbori ništa se ne odlaže, ne kupuje vreme. Ne relaksira se situacija kako bi se videlo kako će ko reagovati. Ne opipava se Evropska unija na pomen obezbeđene većine i s druge strane najave novih izbora jer je reč o “zadovoljenju legitimiteta”, to jest poštovanju volje građana. Naravno, legitimnost samih decembarskih izbora, biračkih spiskova i dalje je za SNS i Vučića neupitna.

NIN je u prošlom broju već najavio da će naprednjaci, iako imaju obezbeđenu većinu, nastojati da se ona ne oslanja samo na prebega Aleksandra Jerkovića i njegovu koleginicu. Ne, jer ne žele većinu i vlast, već jer to u trenutnim okolnostima u kojim opozicija traži izbore a EU parlament traži istragu - nije najidealnije rešenje. Formiranje Skupštine sa dva javna prebega ne bi bio problem da se ne postavlja pitanje koliko su plaćeni. A po svemu sudeći nije po meri ni politički profil tih istih prebega. Pride, takvo rešenje bi zasigurno izazvalo i demonstracije, ali i novu osudu institucija EU. Na kraju, ovo rešenje ne zadovoljava ni privid forme, na kojoj Vučić insistira.

Od naših tadašnjih saznanja do ovog broja NIN-a nije se mnogo toga promenilo. Ostalo je da bi najidealnije rešenje bilo da i ostatak Nestorovićevog pokreta čini većinu. Četvorka koja je ostala odana kontroverznom doktoru, po proceni SNS, obezbedila bi većinu koja bi naličila na neku narodnu volju.

NIN / Mitar Mitrović

Iako smo svako malo u nekom izbornom ciklusu, jasno je, poruka naprednjaka je da se sa izborima gubi dragoceno vreme. Ko će biti kriv za taj gubitak, „zastajanje u svemu što je u planu da se uradi za Beograd i njegove građane“? Pa naravno Nestorović. Prema zvaničnim navodima iz SNS, sednica Skupštine grada je odložena i pored obezbeđene većine, kako bi se kontroverznom doktoru i teoretičaru zavera dalo vreme da još jednom razmisli. I sve to posle gotovo dva meseca od izbora, ali i menjanja stavova... Jer, podsetimo se, Nestorović je isprva govorio da će omogućiti većinu ako opozicija nasilno pokušava da sruši vlast.

Pominjao je i neki novi Majdan. A onda su bile demonstracije opozicije i naprednjaci su ih danima ocenjivali kao pokušaj Majdana. I bilo i prošlo, Nestorović Majdan više ne pominje, a ni odustajanje od francusko-nemačkog plana za Kosovo kao uslova za saradnju. Sada je isključivo za izbore. Osim raznih kuloarskih priča, nije bilo moguće dobiti čvršća saznanja o čemu bi sve Nestorović trebalo da razmisli u nedelji pred nama i da li je za učestvovanje u većini tražio za sebe ili pokret neke više funkcije, bilo u gradu ili u Republici.

U tom slučaju, vreme za razmišljanje nije namenjeno njemu. Postoji i teorija koja nezvanično kruži u onoj drugoj većini, republičkoj, a po njoj je Nestorović, ma šta pričao, u svom prirodnom staništu kod SNS i SPS. Odlaganje sednice nije zapravo vreme dato Nestoroviću da razmisli, jer dilema i nije na njemu nego na Aleksandru Vučiću. Šta mu je skuplje - da budu novi izbori, na kojima će mu Nestorović opet verovatno trebati, ili da ga potroši već sad. Kako su Dveri i Milica zavetnica iščezli sa beogradske scene, Nestorović je jedina, nazovimo je, desnica koja mu je trenutno preostala i koja mu je neophodna.

U slučaju da ništa ne krene u željenom pravcu, pa ni uz pomoć opcije da se formira nova odbornička grupa - koju bi činili prebezi, među kojima, kako se priča, na sadašnja dva dolaze i tri spavača iz opozicije - biće ponovljeni izbori. Svakako najbolje rešenje. Međutim, pod kojim uslovima? Iako ih najavljuju, niko iz vlasti do sada nije precizno obrazložio pod kojim uslovima. Da li će biti uvažena ijedna kritika iz Rezolucije Evropskog parlamenta i potom sprovedena u praksi? Na osnovu kojih i kakvih biračkih spiskova...