Zoran Lutovac za NIN: Vučić nas doveo na ivicu provalije i sada traži da hrabro zakoračimo

Treći je, po stažu, najduži predsednik Demokratske stranke otkako je njen rad obnovljen 1990. godine. Pre njega, DS je za nepunih pet godina imala četvoricu šefova i izgledalo je nemoguće sprečiti raspadanje stranke. Najveći izazov imao je kada su „pučisti“ predvođeni Branislavom Lečićem pokušali da preuzmu partiju. Pobedio je. Brecnuo se na pitanje NIN-a o mišljenju koje vlada u javnosti da nije dovoljno harizmatičan da bi pobedio na izborima u Srbiji. Kaže da ga građani ne poznaju, da na RTS-u nikada nije bio gost sam, da je uvek imao „flastera“, da ljudi koji ga prepoznaju i dalje misle da je ambasador, što mu je bio posao u Podgorici od 2008. do 2013. godine.

Zoran Lutovac je bio i savetnik Dragoljuba Mićunovića i Zorana Đinđića. Za decembarske izbore kaže da se ne radi o nepravilnostima, već o bezočnoj sistemskoj krađi. U intervjuu za NIN žestoko kritikuje režim, govori o načinu za izlazak iz političke krize, ali i o opoziciji, stranci koju vodi, Kosovu...          

Evropski parlament u Rezoluciji o decembarskim izborima traži međunarodnu istragu o uočenim nepravilnostima. Šta mislite kako će taj proces teći dalje?

Isuviše je blago reći da su to bile nepravilnosti. To je bila bezočna sistemska krađa u kojoj su učestvovali ne samo politički akteri, nego i institucije. Tačnije, ljudi u institucijama. Oni su u ime institucija koje predstavljaju svojim nečinjenjem, ali i činjenjem učestvovali u toj krađi. I to je ono najstrašnije. Ovde se ne radi o nepravilnostima koje su uobičajene za uređene demokratske države, ovde se radi o organizovanoj sistematskoj i sistemskoj krađi. Ovde su ljudi u tim institucijama deo tima koji je organizovao i sproveo krađu, a potom se bavio uklanjanjem tragova.

To su ustanovili i domaći i strani posmatrači. Evropski parlament je na osnovu njihovih nalaza, svedočenja i materijalnih dokaza sačinio Rezoluciju u kojoj traži od zvaničnog Beograda da prihvati komisiju EP kako bi se utvrdile činjenice. Na drugoj strani, Evropskoj komisiji je upućen zahtev da formira posebnu komisiju koja bi se bavila uspostavljanjem uslova za slobodne i poštene izbore. I jedna i druga inicijativa su u interesu građana Srbije, jer bi to bio prvi korak ka stvaranju uređene demokratske države.

Šta ako vlast ne pristane na međunarodnu istragu? Premijerka Ana Brnabić je najavila da neće. Koliko to može da košta Srbiju i građane i na koje sve načine?

Nema dobrog izgovora za vlast zašto bi bila protiv toga. Ako je sve u redu, kako tvrdi, nema čega da se plaši. Može biti samo korisno da se otklone sve sumnje i vrati narušeno poverenje. Naravno, jasno je da oni i te kako znaju da je krađe bilo, jer su je oni organizovali i sproveli. Otuda panične reakcije. Rezolucija nije obavezujuća, ponavljaju horski, ali Ustav je obavezujući, a Ustav Srbije propisuje slobodne i poštene izbore. Nije naš najveći problem to što Rezolucija EP nije obavezujuća, nego to što Ustav i zakoni nisu obavezujući za sve. Ako Vučić nastavi da ignoriše preporuke i zahteve iz EU, kao i da ne poštuje evropske standarde i vrednosti, treba očekivati da će uslediti neka reakcija iz Brisela. Mi apelujemo da mere koje se budu preduzimale ne pogađaju građane, nego Vučićev režim.

Treba li opozicija i dalje da izlazi na izbore pod ovim uslovima? Već na proleće su lokalni izbori.

Koji će izbori biti na proleće i pod kakvim uslovima neće zavisiti samo od ovog režima, zavisiće i od građana i od opozicije. Zavisiće od toga da li ćemo prihvatiti privid zakonitosti, da li ćemo se solidarno i odlučno boriti za naša prava ili ćemo dozvoliti dalje bezakonje. Da parafraziram De Gola: politika je isuviše ozbiljna stvar da bismo je prepustili samo političarima. Važno je da prodrmamo apatične i udružimo sve one koji jesu za suštinske promene. Mi smo većina, ali bez solidarnosti i sinhronizovanog delovanja to neće proizvesti promene do kojih nam je stalo. Ako, pak, svako od nas učini onoliko koliko može i ako napravimo sinergiju, izbori se više nikada neće krasti ovako bezočno kao što je to bilo 17. decembra.

NIN / Milan Ilić

Šta mislite o uslovima za izbore koje je zatražio Proglas?

DS je podržala inicijativu Proglasa, a Proglas je tražio samo ono što nam svima kao građanima pripada. Nisu tražili bilo kakve privilegije za bilo koga, nego ravnopravne uslove za slobodno formiranje i iskazivanje izborne volje. Tražili su nešto čega nema, a moralo bi biti: slobodne i profesionalne medije, profesionalnu administraciju i uređen birački spisak, odgovornost za one koji sprečavaju ili narušavaju održavanje slobodnih i poštenih izbora. Izbori koji su pripremljeni i sprovedeni tako da na njima samo Aleksandar Vučić može da pobedi i nisu izbori, nego stvaranje privida da imamo nekakve izbore. Tu se sad postavlja pitanje kako doći do uslova za slobodne i poštene izbore? Jedan od načina koji se pokazao efikasnim jeste stvaranje tehničke vlade koja bi trebalo da pripremi, organizuje i sprovede takve izbore ili barem nekog izvršnog tela koje bi to učinilo.

Da li je, po vašem mišljenju, sporan legitimitet i buduće republičke vlasti?

Izborne pljačke nije bilo samo u Beogradu, nego u celoj Srbiji. Već dugo vlast u Srbiji nije legitimna. Vlast nije legitimna kada prevarom dolazi do šanse da upravlja državom, ali nije legitimna i ako ne radi u javnom interesu, nego prvenstveno u interesu onih koji upravljaju, a to se dešava sve vreme od kako su naprednjaci na vlasti. Dakle, vlast koja počiva na krađi i kupovini glasova nema ni legalitet, niti legitimitet. Kupovina i krađa glasova su krivična dela.

Lista SNS je ipak dobila više od 46 odsto, bezmalo duplo više od Srbije protiv nasilja (SPN). Da bi vlast bila pobeđena na nekim budućim izborima, potrebno je naprednjacima uzeti između 10 i 15 odsto glasova. Kako?

Vrlo jednostavno: stvoriti uslove za slobodne i poštene izbore. Mislim da je to suština. Koliko je ko dobio na pokradenim i neregularnim izborima manje je važno od toga da su oni neregularni, protivustavni i protivzakoniti. Izbori služe da se utvrdi izborna volja građana, ali mi je nismo utvrdili jer ne znamo koliko je pokradenih glasova, koliko kupljenih, koliko duplih glasova, koliko uvezenih, koliko glasova dobijenih migracijama birača...

Za SPN je na decembarskim izborima glasalo 24 odsto birača. To je najbolji rezultat takozvane građanske Srbije od 1990, ako ne računamo period 2007-2012, a i tada je DS morala da pravi kompromise kako bi formirala vladu. Koliki je uopšte kapacitet glasova građanske Srbije?

Mnogo je važnije pitanje kako demontirati uzurpatorsku vlast i uspostaviti temelje za normalnu državu, nego koliko će ko dobiti procenata ili koliki je kapacitet koje stranke ili grupacije stranaka. Mi živimo u zemlji u kojoj kriminalce može da uhvati jedino išijas. Moramo sprečiti da kao društvo ne zapadnemo u potpunu apatiju. Najgori oblik očaja koji nam se dešava je rašireno mišljenje da se ne isplati živeti pošteno. Zato je potrebno napraviti opšti društveni pokret za stvaranje uređene države i društva pravde. Ne smemo razmišljati o tome kako da što bolje prođemo na pokradenim izborima, nego kako da se izborimo da se izbori više nikada ne kradu.

Zašto SPN nije jedna stranka kada su razlike u programima članica koalicije minimalne?

U Srbiji protiv nasilja su stranke koje se profilišu kao socijaldemokratske, zeleno-leve, narodnjačke, stranke centra, liberalne... Prema tome, postoje značajne ideološko-programske razlike među nama. Ono u čemu smo slični jeste da među nama nema ekstremnih stranaka i to što tražimo da ljudi normalno žive u uređenoj državi. Kada se izborimo za univerzalne vrednosti koje su iznad naših pojedinačnih ideologija i programa, onda se možemo odmeriti sa našim posebnostima na slobodnim i poštenim izborima.

Da li je rastakanje DS-a bila najveća greška srpske demokratije? Od 2012. do 2018. DS je promenila čak pet predsednika, dvojica su danas politički pasivizirani, dvojica su izašla iz stranke i napravila svoje.

Demokratska stranka nije tek jedna od stranaka na sceni, DS je institucija, otuda stalni pokušaji da se uništi ili marginalizuje. U tome je svakako bilo grešaka onih koji su je vodili, ali podstrekači su bili spolja, uključujući famozne službe. Danas je DS vratila poverenje građana, to je stranka koja čuva ono najvrednije iz svoje prošlosti, samokritična je prema svemu što nije bilo dobro i okrenuta borbi za javni interes.

NIN / Milan Ilić

Zašto za Tadića nije bilo mesta u SPN?

To nije pitanje za mene.

Šest godina ste predsednik DS, duže su bili samo Đinđić i Tadić. Kako vidite budućnost stranke?

Mesto u budućnosti DS-a određuju vrednosti za koje se DS zalaže, program koji ima, a koji je usmeren ka stvaranju uređene države i društva pravde, ljudi koje okuplja, delovanje u političkom životu. Dakle, DS vidim kao stub moderne Srbije koja počiva na vladavini prava, odgovornosti, solidarnosti, toleranciji. U takvoj Srbiji ljudi su najviša vrednost, javni interes je suština politike. Mi smo našu programsku platformu omeđili sa dve deklaracije: jedna je o posvećenosti evropskim integracijama, a druga o oštroj opoziciji režimu Vučića. Dakle, vrednosno i politički jasno smo profilisani. Mi nismo konstruktivna opozicija. Ne možete biti konstruktivni prema nedemokratskoj i kriminalizovanoj vlasti.

Nekoliko puta ste istakli da Srbiji nije potreban vođa, s druge strane građani uporno glasaju za vođu. Kako iz perspektive političke korisnosti pomiriti vaše shvatanje i navike građana?

Građani u Srbiji ne biraju, oni glasaju na izborima koji nisu ni slobodni ni pošteni. Nije Vučić došao na vlast tako što su građani glasali za njega kao vođu. Ne, glasali su za Nikolića. Vučić nikada nije pobedio na izborima pre nego što mu je to omogućio Nikolić, tek posle toga je uzurpirao sve poluge moći u stranci i državi i postao „nepobediv“. Nisu vođe oni koji su na čelu kolone, nego oni koji znaju kuda idu. A Vučić očigledno ne zna kuda ide. Doveo nas je na ivicu provalije i sada nas zove da hrabro zakoračimo napred.

Rašireno je mišljenje da vi lično niste dovoljno harizmatični da biste pobedili na izborima u Srbiji, pa ljudi ne glasaju za vas iako ste većini prihvatljivi?

A Vučić pobeđuje jer je harizmatičan? Ma pustite tu priču... Nikolić je pobedio Tadića zato što je harizmatičniji od njega? Ma dajte, molim vas... Harizma znači višu obdarenost, natprirodne moći, obogotvorenje, kult ličnosti. Harizmatičan vođa sam odlučuje. Dakle, on je sve ono protiv čega se borim. Maks Veber govori o tri vrste vlasti: harizmatskoj, tradicionalnoj i racionalnoj. Harizmatska vlast je najmanje stabilna, jer se zasniva na „posebnim moćima vođe“. Racionalni političari se, nasuprot tome, rukovode idejama, racionalnim načinima za njihovo ostvarenje i prihvatanje odgovornosti kao osnovnog principa vrednovanja vlasti.

Sankcije ruskom režimu, ali ne i građanima

Da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji?

Odgovor na ovo pitanje trebalo bi da nam pruži odgovor na prethodno pitanje: da li je potrebno usklađivati spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU? Moj odgovor je da. Takođe, mislim da bismo morali voditi računa o tome da govorimo o sankcijama koje se odnose na nedemokratski režim, ali ne i na građane Rusije. Postoji više paketa sankcija, siguran sam da bi priklanjanje upravo onim sankcijama koje su usmerene prema akterima autokratskog režima bile prava mera i da bi to bilo prihvaćeno kao korak u dobrom spoljnopolitičkom pravcu Srbije.

Vučić je Kosovo faktički priznao, jedino nama ne priznaje da ga je priznao

Kosovo je najveći srpski problem. Vidite li bilo kakvu mogućnost dogovora sa Albancima? Kako bi problem Kosova rešavala DS?

Najveći problem građana Srbije je to što živimo u bezakonju, siromaštvu i nejednakosti. Srbija je devastirana u svakom smislu: moralnom, političkom, ekonomskom, kulturnom, ekološkom... Korupcija i kriminal razjedaju Srbiju. Iz toga suštinski proističu svi ostali naši problemi uključujući i kosovski.

Dogovor sa Albancima je nužan i u interesu je obe etničke zajednice, ali i mira i stabilnosti u regionu. DS je od obnove svog delovanja do danas nudila neke modele dogovora koji bi bili integrativni. Međutim, isti ovi koji su sada na vlasti uporno su odbijali svaki predlog ponavljajući da je to naša unutrašnja stvar, potpuno ignorišući problem. Bilo im je jedino važno da upravljaju i dobiju mandate kako bi imali većinu u Skupštini... Posledica takve politike je da je, iz decenije u deceniju, bila sve lošija pozicija Srbije na terenu i na međunarodnom planu.

Vučić je sve vreme na unutrašnjem planu govorio i radio jedno, a na spoljnom sasvim nešto drugo. Pregovaračka pozicija Srbije pre njegovog dolaska na vlast počivala je na međunarodnom pravu i integrisanom severu Kosova u pravni, politički i administrativni sistem Srbije. Danas je sever Kosova potpuno integrisan u ustavno-pravni poredak samoproglašene republike Kosovo, a Vučićevi ljudi sede u kosovskoj vladi i parlamentu. Vučić je Kosovo faktički priznao, jedino ne želi građanima Srbije to da prizna.
Normalizacija koja podrazumeva nesmetano funkcionisanje svakodnevnog života je neophodna odmah. Rešavanje formalnog statusa bi podrazumevalo neke prethodne korake. Najpre je potrebno obezbediti status za ljude.

Dakle, urediti da ljudi budu bezbedni i pravno zaštićeni, a potom doći do konsenzusa o teritorijalnom statusu kroz široku društvenu debatu, raspravu i odlučivanje u parlamentu i potom na referendumu, na kojem bi građani dali poslednju reč. To podrazumeva neku vrstu konsocijativnog statusa za Srbe (društveni položaj, prim. nov.) u kojem nema nametanja rešenja o važnim pitanjima za njihov opstanak i život na Kosovu. To podrazumeva institucionalne mehanizme i instrumente za suštinsku samoupravu: da Srbi odlučuju sami o svojim vitalnim interesima.

EKSPO - pljačka koja će biti prikazana kao uspeh vlasti

Srbija će 2027. organizovati tematski EKSPO, najavljeno je da će mnogo da košta. Šta mislite o tome?

EKSPO nije u interesu građana Srbije. EKSPO je promocija autokratskog režima, projekat pomoću kojeg će ponovo biti opljačkani građani Srbije, a to biti prikazano kao veliki Vučićev uspeh. Specijalizovani EKSPO, koji bi trebalo da se organizuje u Beogradu 2027. godine, prema projekcijama troškova biće oko 15 milijardi evra, duplo skuplji od velikog EKSPO-a u Rijadu 2030, tri i po puta skuplji od Olimpijade u Parizu? Da li je to normalno? Shvataju li građani Srbije razmere pljačke koju sprovodi ovaj kleptokratski režim?