Vruć krompir u Vučićevoj čorbi: Šest meseci od obračuna u Banjskoj - šta će Srbija da uradi sa Milanom Radoičićem?

Prošlo je pola godine od tragičnog incidenta u Banjskoj koji je, pored četiri života, umalo odneo i nadu u mirno raspetljavanje kosovskog čvora. Još nema epiloga ovog događaja koji je Srbiju mogao skupo da košta, mada ni sada nije kasno da se to desi, ali ima očekivanog zapleta: za Milanom Radoičićem, kontroverznim biznismenom i bivšim potpredsednikom Srpske liste, raspisana je Interpolova poternica jer je njegova naoružana grupa tog 24. septembra u Banjskoj napala kosovsku policiju i ubila njenog pripadnika Afrima Bunjakua, posle čega su u razmeni vatre nastradala i trojica pripadnika srpske grupe.

Međutim, Interpolova poternica izdata u decembru, a pre desetak dana potvrđena međunarodnim nalogom za hapšenje, manji je deo problema u kom su se Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić našli zbog ovog slučaja. Onaj veći deo leži u konstantnim i sve jačim pritiscima zapadnih političara, a neki od njih su i na vrlo visokim i upečatljivim položajima, da Beograd učini nešto sa Radoičićem - po mogućstvu da ga izruči Prištini ili da bar u okviru svog pravosuđa pokrene sa mrtve tačke obećanu istragu. Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, pa senatorka Džin Šahin na konferenciji u Minhenu, neki su od zvaničnika koji su, zasad diplomatskim tonom, zahtevali od Vučića da učini ono na šta se obavezao – procesuira Radoičića.

Međutim, umesto da Radoičića „privede poznaniju prava“, kako taj proces predsednik voli da naziva u nekim drugim slučajevima, država ga pušta da živi onako kako je živeo i pre 24. septembra – o čemu govori i snimak raskalašne proslave njegovog 46. rođendana na Kopaoniku, koji se pojavio pre nekoliko dana. Na snimku se, pored vatrometa, vidi transparent na kojem piše „Srećan rođendan, komandante“, što je „čin“ kojim Radoičića oslovljavaju saradnici.

Vidi se i čovek koji neobično podseća na Radoičića, ali pošto je snimljen s leđa, ne može se utvrditi da li je to zaista on. Vreme i razlog puštanja snimka možda se igrom slučaja poklapaju sa Radoičićevim rođendanom, ali nije u tome poenta. Mnogo je važniji jedan drugi tajming – činjenica da se podrška „komandantu“ uz vatromet daje samo nekoliko dana pošto su pritisci za njegovo privođenje pravdi pojačani do maksimuma. To ne navodi na drugi zaključak osim onog da poruka koju Radoičić šalje glasi „ne možete mi ništa“.

Obruč pritisaka je, nakon što je EU najavila istragu i mere protiv Srbije ako se dokaže da je umešana u slučaj, ipak opasno počeo da se steže i čini se da ovoga puta neće popustiti. Pitanje je samo koliko jako mora da stegne Vučića da bi Radoičića, kog je nazvao svojim saradnikom, pustio niz vodu. Prema nekim nagoveštajima, to će se pre ili kasnije desiti, jer Zapad, posebno Vašington koji je u izbornoj godini, neće odustati tek tako, a Vučić će već do maja biti prinuđen da povuče nekakav potez.

Nejasni odgovori

Vučićevi odgovori na pitanja šta će učiniti povodom zahteva za procesuiranje Radoičića poslednjih dana su neodređeni, tajanstveni, čak šifrovani. I to nešto govori. „Dosta čudno“, bila je reakcija predsednika na izjavu kosovskog ministra Dželjalja Svečlje da je poternica potvrđena, a zatim je usledilo i objašnjenje iz kojeg ništa nismo saznali.

„Neka nadležni organi države Srbije rade svoj posao... Naši državni organi rade svoj posao i sprovode istragu i oni će postupiti u skladu sa tim“, rekao je Vučić na TV Prva.

Nekoliko dana kasnije na RTS-u bio je nešto slikovitiji. Tako je predsednik Srbije suštinu zahteva sa Zapada povodom slučaja Banjska protumačio poslovicom: „Ćerku kara, snaji prigovara“, čime je indirektno priznao da mu se na taj način šalje određena poruka. Zatim je priču nastavio u poznatom maniru, prebacujući ulogu žrtve na sebe.

„Ja kažem, ja sam kriv, kako god hoćete! Da se ja sad objašnjavam šta je sve bilo u novembru i decembru… Šta je bilo posle toga?! Jednostavno ne vredi! Da li sam srećan zbog toga?! Ne, nisam! Milion puta sam molio… Da li bih bio na njihovoj strani ili na strani onih koji su posle toga izvršili hladnokrvno ubistvo tih ljudi?! Uvek ću biti na strani Srba za koje mislim da su bili progonjeni kao zveri! I nema tu neke velike filozofije! Je l’ sam vam ja za to kriv?! Ja sam kriv!“, glasio je konfuzan monolog.

Na opasku novinara da Zapad zapravo ne traži njegovu krivicu, Vučić kaže: „Ne! Ja sam kriv, znam!“.

Jak američki interes

Za to vreme Radoičić je nestao sa radara. Naime, nekoliko dana posle događaja u Banjskoj on se odazvao pozivu državnih organa Srbije i dao izjavu u kojoj je prihvatio odgovornost za izazivanje incidenta i četiri izgubljena života, što oklevanje državnih organa da ga procesuiraju čini još apsurdnijim. Nakon toga, 3. oktobra usledilo je privođenje u Više javno tužilaštvo i zadržavanje 48 sati uz pretres stana i ostalih objekata u njegovom vlasništvu. U međuvremenu, u njegovu velelepnu vilu na jezeru Gazivode upala je Kosovska policija i tada se javnost uverila u kakvoj je raskoši biznismen živeo. Pritvor mu ipak nije određen, a kako mu je oduzet pasoš, pretpostavlja se da se sve vreme nalazio na teritoriji uže Srbije. Bar za širu javnost, pet meseci je živeo u ilegali. O njemu se uglavnom ništa nije znalo niti čulo sve do prošle srede, 21. februara, kada se na Instagramu pojavio sada već famozni snimak proslave njegovog 46. rođendana.

Analitičar Dušan Janjić, predsednik UO Foruma za etničke odnose, smatra da je kupovini vremena Srbije u slučaju Radoičić došao kraj i da je pitanje meseca kada će Vučić biti prinuđen da učini nešto tim povodom.

„Najpre, radi se o jednom veoma ozbiljnom, rizičnom slučaju, čija se istraga u Srbiji od početka fingira. Radi se i o klasičnoj kupovini vremena, jer po pitanju Banjske nisu izvršene čak ni predistražne radnje. Razlog za to je logičan, jer je Radoičićeva jedinica povezana sa Srpskom listom, i on sam je bio potpredsednik te liste, a zna se da je ta lista ekspozitura SNS na Kosovu i da je ta povezanost veoma jaka i politički i na svaki drugi način“, kaže Janjić i dodaje da je i međunarodna zajednica delimično kriva za sve ono što je dovelo do slučaja Banjska, jer nije direktno rešavala bezbednosne probleme na severu Kosova, već je verovala da će se to srediti kroz briselski dijalog.

TANJUG / AP / Darko Vojinović

Janjić naglašava da je obaveza procesuiranja ovog slučaja bila tema istaknuta u većini diskusija na sednicama Saveta bezbednosti UN i to u kontekstu moguće regionalne bezbednosne eskalacije, kao i da je ono što se dešavalo u Banjskoj nazivano „terorističkim aktom“. Upravo to govori koliko Zapad, a posebno SAD, ozbiljno shvata ovaj slučaj i koliko želi da se on reši.

„Americi i samom Bajdenu je od velikog interesa da se u izbornoj godini jedan takav slučaj, u najmanju ruku, pomeri sa mrtve tačke, jer se ono što se dešavalo u Banjskoj na neki način smatra i napadom na NATO. Uostalom, zna se koliko je američki predsednik kroz svoju karijeru bio vezan za Kosovo. Druga stvar, procesuiranje ove grupe i rešavanje tog slučaja znači smanjivanje ruskog uticaja i na Kosovu i u Srbiji, jer postoji osnovana sumnja da iza njenog delovanja stoji ruski uticaj. Otud i toliki spoljni pritisci i sve češća oglašavanja na tu temu od strane ozbiljnih ljudi. Tako da očekujem da će se pritisci samo pojačavati i da će kulminirati u maju kada se zahukta kampanja pred američke izbore.“

Kako Janjić kaže, Vučić će definitivno morati da reaguje, pitanje je samo kako i kada. Ono što je sigurno, učiniće sve da se slučaj ne rešava van Srbije, jer to ne bi bilo dobro po njega.

„Siguran sam da će Vučić biti prinuđen da nešto uradi po tom pitanju, a u trenutku kada više ne bude imao izbora, probaće da barem slučaj zadrži u Srbiji. Cilj će mu biti da pomeri istragu sa mrtve tačke, da pokaže da nešto radi na tome, uzdajući se u činjenicu da samo suđenje može da se protegne u nedogled.

Janjić kaže da Radoičić predstavlja vruć krompir za Vučića, jer sve vodi ka tome da su ljudi koji su učestvovali u incidentu u Banjskoj i te kako povezani sa „užom“ Srbijom.

Vučić i Radoičić - duga istorija odnosa: Od „ne znam ko je“ do „naravno da ga znam“

Vučić je 2018.godine, posle ubistva Olivera Ivanovića, tvrdio da ne poznaje Radoičića, koji je tad povezivan sa tim tragičnim slučajem.

„Možda je bio na nekom skupu na kojem sam bio i ja, ali ne znam kako on izgleda, niti sam sa njim razgovarao“, rekao je predsednik Srbije u februaru 2018.

Ipak, posle događaja u Banjskoj skoro se iznenadio na novinarsko pitanje da li poznaje Radoičića.

„Znam Milana Radoičića, kako ga ne bih znao. Saradnici smo“, rekao je i tada priznao da je on prekršio zakon.

TANJUG / Strahinja Aćimović

„On je optužen. Bilo je to veliko, ogromno krivično delo”, naglasio je.

Na pitanje zašto ne izruči Radoičića Prištini, Vučić je odgovorio pitanjem: „Da li me zezate ili šta?”.

„Pitam vas to zbog toga što znate da ne možemo da izručimo bilo koga Prištini, jer Kosovo ne priznajemo kao državu”, rekao je i ponovio da je reč o ozbiljnom krivičnom delu.

Inače, Radoičić sa Vučićem nikada nije bio u poltronskom odnosu, kao većina njegovih saradnika. Njihov odnos mogao bi da ilustruje tajno snimani razgovor između Slavka Simića iz Srpske liste i Mimoze Kusari iz Kurtijevog Samoopredeljenja. Simić je tada ukazao svojoj koleginici iz kosovskog parlamenta da „na odluke koje donosi Radoičić, ni Vučić ne može da utiče“.

Od nepoznatog momka iz Đakovice do najmoćnijeg čoveka severa Kosova

Milan Radoičić (46) sve do bombardovanja 1999. godine živeo je kao običan građanin u predgrađu Đakovice. Tada se uključuje u ratne sukobe, i prema nezvaničnim informacijama, povezuje sa generalom Božidarom Delićem, komandantom 549. motorizovane brigade, koja je štitila državnu granicu prema Albaniji i Makedoniji i operisala u rejonu Đakovice.

Nakon bombardovanja seli se u Vrnjačku Banju i tu počinje kontroverzniji deo njegove biografije, jer ga povezuju sa švercom automobila. Prva optužnica protiv njega podignuta je 2003. godine zbog otmice albanskog biznismena iz Makedonije, koja se dogodila u vreme oružane pobune u toj zemlji 2001. Posle 2003. godine, po povratku na Kosovo, upoznaje Zvonka Veselinovića i tada počinje njihovo tesno poslovno-političko partnerstvo koje traje do danas, a potom i kumstvo. U tom tandemu, Radoičić je uvek bio eksponiraniji.

TANJUG / Srpska lista

Tokom narednih godina grupa širi svoje poslove, posebno posle 2004. i ukidanja poreza za robu koja odlazi na Kosovo. Milan Radoičić je uhapšen prvi put septembra 2009. godine u rutinskoj kontroli policije na putu za Rašku, po poternici za otmicu makedonskog biznismena, sa lažnom ličnom kartom, na ime crnogorskog državljanina Jovana Kalezića. Inače, za tu otmicu je oslobođen pošto je oštećeni promenio iskaz. U to vreme, Radoičić i Veselinović se povezuju s albanskim kriminalnim grupama na Kosovu, između ostalog i klanom Osmani, i organizuju šverc goriva.

Potpisivanjem Briselskog ugovora 2013. i nastankom Srpske liste počinje Radoičićeva dominacija u Kosovskoj Mitrovici. On zavodi svoja pravila u ovom delu Kosova. Nakon hapšenja Olivera Ivanovića 2014, Radoičić osniva niz firmi, među kojima je i RAD028, koja dobija veliki broj tenderskih poslova na severu Kosova. Nakon izlaska Ivanovića iz zatvora, počinje sukob njih dvojice. Oliver Ivanović je ubijen 2018. pod još nerasvetljenim okolnostima. Specijalno tužilaštvo Kosova osumnjičiće Radoičića za organizovanje ubistva Ivanovića, dok se u Beogradu predsednik Srbije direktno uključio u kampanju njegove odbrane.

Radoičićev advokat bez odgovora

Redakcija NIN-a pokušala je da od Radoičićevog advokata Gorana Petronijevića dobije odgovor na pitanje gde se njegov klijent nalazi i kakva mu je reakcija na poternicu Interpola i pritiske koje Srbija trpi zbog njega, ali i da pokuša da stupi u kontakt sa samim Radoičićem. Petronijević je odgovorio na poziv, najpre rekao da ne zna o čemu pričamo, nakon čega je zamolio da ga zovemo za pet minuta. Kada smo nazvali ponovo, javila se njegova sekretarica, zapisala broj i rekla da će nam se advokat javiti. Do zaključenja ovog broja NIN-a nije se javio.