Licemerje srpskog pravosuđa: Kako je Nedimović pred zakonom postao „jednakiji“ od drugih

“Pred zakonom smo svi jednaki, samo su neki jednakiji”. Jedan od odgovora na pitanje, kako smo postali društvo u kome je pravda selektivna i u kome postoje privilegovani, krije se u uputstvima za rad koja pismeno i usmeno dobijaju osnovna javna tužilaštva. Iza ovih smernica, krije se centralizovani tamni vilajet, koji omogućava direktan upliv u rad tužilaca i time osigurava da funkcioneri i oni koji su na liniji sa režimom, prođu netaknuto.

Poslednji u nizu primera je visoki funkcioner Srpske napredne strane, sadašnji potpredsednik Fudbalskog saveza i nekadašnji ministar Branislav Nedimović. NIN je u prošlom broju otkrio čuvanu tajnu režima da je Nedimović 2022. izazvao tešku saobraćajnu nesreću, koja nigde nije objavljena iako je reč o javnoj ličnosti, članu Vlade koji donosi odluke. Potom je predmet tadašnjeg ministra stajao u fioci Trećeg osnovnog javnog tužilaštva punih godinu i po dana. Protiv Nedimovića za to vreme nije pokrenut postupak. Nije pokrenuta čak ni istraga. Njegov slučaj nije stigao do suda. U trenutku kada je NIN počeo da istražuje slučaj, predmet funkcionera je „oživeo“. Ali kako? Na Nedimoviću je primenjen institut odloženog krivičnog gonjenja odnosno oportunitet. Visoki funkcioner SNS nije kažnjen. Žrtva teške saobraćajne nesreće, motociklista, mesecima je bio po bolnicama, imao nekoliko operacija, zbog posledica povreda nije radio više od pola godine. Danas ne može da se bavi poslom koji je ranije radio. Jedva je preživeo.

- Nedimović je prošao ispod radara sistema. Njega je sistem “pomilovao“ na volšeban način. Sa novčano izrečenom merom, na neki način on se „izvukao“ jer mu nije izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno on je nakon primene oportuniteta nastavio da bez ikakve posledice vozi u saobraćaju. Nema krivičnog postupka, odbačena je krivična prijava, pošto je osumnjičeni isplatio novčanu meru. U takvom slučaju i sa vrstom povreda koje je imao povređeni, ne izriče se oportunitet. I ovde nije problem zakonitosti već je problem celishodnosti. Za mene, vas ili nekog drugog ne bi bilo oportuniteta. U slučaju bivšeg ministra poslata je loša poruka - kaže za NIN tužilac Predrag Milovanović, član Visokog saveta tužilaštva.

Inače, za ovo delo zaprećena je kazna zatvora do četiri godine i propisana mera zabrane upravljanja motornim vozilom od tri meseca do pet godina.

- Imamo počinioca kome u skladu sa Krivičnim zakonikom nije izrečena mera, čije je izricanje po tom zakonu obavezno - poručuje Milovanović.

Tragom „Nedimovićevog odlaganja krivičnog gonjenja“, NIN je kopao dublje. Uputili smo pitanja Prvom, Drugom i Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, dobili na uvid smernice koje su upućivane iz Višeg javnog tužilaštva ka osnovnim, ali i stigli do Posebnog odeljenja za profesionalni nadzor, koje je formirano 25. januara 2022. godine. Pravilnik ovog odeljenja donet je nekoliko dana posle 11. februara 2022. godine. Viši javni tužilac Nenad Stefanović rekao je tada da je “smisao takvog odeljenja da se ujednačava kvalitet postupanja zamenika javnog tužioca u konkretnim predmetima, kao i osnovnih javnih tužilaca, odnosno ujednačavanja tužilačke prakse i praćenja kaznene politike sudova, kako bi tužilaštva pravičnije primenjivala institute kao što su sporazum o priznanju krivičnog dela, oportunitet i slično”.

NIN / Mitar Mitrović

Međutim, da li je samo to svrha?

Upravo kod primene instituta oportuniteta nailazimo na prvu nedoslednost. U jednom od dokumenata u koje je NIN imao na uvid stoji da tumačenjem Pravilnika o radu Posebnog odeljenja za nadzor Višeg javnog tužilaštva proizlazi da primena instituta odlaganja nije dozvoljena za krivično delo teška dela protiv bezbednosti saobraćaja iz odredbe člana 297 stav 3 u vezi sa odredbom člana 289 stav 3 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika.

Upravo delo koje se pripisuje funkcioneru Nedimoviću i na osnovu kog je i dobio oportunitet.  

- Tužilac Stefanović se hvalio kako odeljenje za nadzor kontroliše osnovna tužilaštva, pa se pitam kako je došlo onda do ovoga? Mi imamo instrukcije, kada su ovakve stvari u pitanju, da prođemo sistem mera i kontrole. U slučaju Nedimovića su svi ostali nemi. Postojao je interes da se to završi na način na koji je završen - ističe Milovanović.
Idemo dalje.

Osnovna javna tužilaštva pitali smo koliko su puta izrekli oportunitet kada je reč o saobraćaju, ali i koliko puta za delo koje se pripisuje Nedimoviću.

Prvo Osnovno javno tužilaštvo primenjivalo je institut odloženog krivičnog gonjenja u odnosu na izvršioce krivičnog dela teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297 KZ, i to na 28 lica u toku 2021. godine, devet lica tokom 2022., 11 lica u 2023. godini i u 2024. godini u odnosu na tri lica. Međutim, nijednom kada je reč o teškim telesnim povredama.

- U predmetima koja se vode povodom izvršenja krivičnog dela teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297 KZ u kojima je oštećeni zadobio teške telesne povrede opasne po život, obaveštavamo vas da u takvim slučajevima nije primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja u odnosu na osumnjičenog - navode u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.

U Drugom OJT u Beogradu 2021. godine primenjen je institut odlaganja krivičnog gonjenja u 45 slučajeva za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja - čl. 297 KZ. A potom u naredne dve godine svega dva puta i ove godine nijednom.

U trećem OJT prošle godine je izrečen oportunitet po članu 297 Krivičnog zakonika u dva slučaja, a ove godine u samo jednom, i to je Nedimovićev slučaj.

Posle smernica koja su dobila OJT primetan je drastičan pad u izricanju mere oportuniteta za teške saobraćajne nesreće u kojima su zadobijene teške telesne povrede. Od kako je formirano Posebno odeljenje, a sa njim i upućene smernice broj se sveo na dva slučaja godišnje. Dakle ipak ima onih za koje ni ovo pravilo ne važi i očigledno, za malobrojne i privilegovane uvek postoji način. I Nedimović je jedan od njih.

Činjenica iz tužilačke prakse je i da odlaganje krivičnog gonjenja ili neke druge procesne aktivnosti koje preduzima tužilac, a posebno gde „meritorno“ odlučuje prolaze kroz hijerarhijski sistem nadzora. Očigledno je da je funkcioner bio zaštićen od starta i duž cele lestvice tužilačke „vlasti“.

Kako dolazimo do selektivne pravde?

Govoreći načelno, a ne o slučaju Nedimovića jer nije imala uvid u predmet, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jasmina Paunović kaže za NIN da su naši zakoni dobri, ali teren njihove primene je mnogo širi nego što bi trebalo da bude.

- Nije problem u onim prema kojima se vrši zakonska selekcija, nego u onima koji se “odvaže” da zakon tako primene. Imamo obavezna uputstva, ali imate i ona koja se daju usmeno. Po novom zakonu imamo pravo na prigovor na obavezno uputstvo. I postoji procedura koja potom sledi. Usmena su ona iza kojih stoji rukovodilac. On ih daje i ona se primenjuju, ali kod tih uputstava nemate pravo prigovora i da, na taj način abolira se onaj koji je to uputstvo dao - kaže tužiteljka Paunović.
I na kraju, logično se nameće pitanje, ako se tužilaštvima diriguje šta se sme, a šta ne, i ako se daju smernice, a ne važe za sve, da li to znači da ono što je dozvoljeno plemstvu, nije i plebsu? Čemu onda smernice ili Posebno odeljenje za profesionalni nadzor koje kontroliše, ako je pravda ipak selektivna? Sudeći po praksi, ovo odeljenje za kontrolu jeste mesto u koje se slivaju svi predmeti i koje omogućava da jedan čovek ima kontrolu nad svim.