Pokret za zbijanje redova i presvlačenje vlasti: Šta se krije iza ponovo podgrejane Vučićeve ideje

Čak i za Srbiju, zemlju permanentne političke krize, prethodnih nekoliko meseci bilo je neuobičajeno turbulentno. Nakon izbora održanih 17. decembra, događaji su se nizali jedan za drugim. U dva i po meseca zgusnule su se optužbe opozicije da su izbori pokradeni, štrajk glađu nekoliko poslanika, neredi ispred Starog dvora, zahtev Ustavnom sudu za poništavanje izbora, uredba Centrale banke Kosova, Rezolucija Evropskog parlamenta, konačan izveštaj ODIHR-a...

Negde pred kraj tog niza, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je plasirao tezu o oživljavanju „pokreta za narod i državu“. „Vreme je za osnivanje velikog pokreta za narod i državu koji će imati snage da ubrza ekonomski rast Srbije i odbrani naše nacionalne i državne interese“, napisao je nedavno Vučić na svom Instagram nalogu.

Bio je to treći put u poslednjih godinu i po dana da je Vučić na vrh agende stavio temu narodnog pokreta, koji bi trebalo da redefiniše političku scenu u zemlji. Premijerno, Vučić je o pokretu govorio krajem avgusta 2022, dan nakon što je rekao da će „Evroprajd“ biti „otkazan ili odložen“. Kada je „Evroprajd“ dve nedelje kasnije, u predviđenom terminu, održan u Beogradu, malo ko se sećao Vučićeve najave formiranja pokreta.

Udar u temelje fasadne demokratije

Tema pokreta je vaskrsla u martu 2023, kada je Vučić na mitingu u Vranju zamolio okupljene građane da razmisle da se priključe „opštem, narodnom pokretu“. Ta molba opet je usledila u indikativnom trenutku - nakon što su se Vučić i Kurti načelno saglasili sa odredbama sporazuma EU za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, ali i pre nego što je sporazum konkretizovan Ohridskim aneksom. Tada je rečeno da će formiranju prethoditi kampanja po Srbiji, a kao najverovatniji datum konkretizacije nametnuo se 28. jun - Vidovdan. U međuvremenu, masovna ubistva u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca, kao i protesti koji su usledili, u potpunosti su promenili političku dinamiku u zemlji, stavljajući ideju o formiranju pokreta ad akta, bar u tom trenutku.

Ako je Vučić prethodna dva puta pominjao pokret u situacijama u kojima je bio prinuđen na poteze koji bi mogli da ga koštaju glasova, ovih dana suočen je sa izazovom druge vrste. Ovoga puta na udaru su se našli sami temelji sistema svojevrsne fasadne demokratije koji je režim brižljivo gradio jedanaest godina. Pet dana pre Vučićeve Instagram najave o formiranju pokreta, Evropski parlament je velikom većinom izglasao Rezoluciju pozivajući Evropsku komisiju da istraži navode o izbornoj krađi, a Vladu Srbije da usvoji preporuke međunarodnih tela koje bi svaku buduću izbornu trku učinile ravnopravnom.

U suprotnom, sugeriše se u Rezoluciji, valjalo bi razmotriti suspenziju pretpristupnih fondova, novca na koji su se vlastodršci u Beogradu i te kako navikli. Na stranu njihove svakodnevne optužbe da su svi koji ih kritikuju strani plaćenici. Istina je da Rezolucija po sebi nije obavezujućeg karaktera i da stvarni donosioci odluka u Briselu ne moraju po njoj da postupe, ali samo objavljivanje takvog oštro intoniranog dokumenta moglo bi da sugeriše promenu politike EU, koja je sa dosta razumevanja posmatrala šta se u Srbiji događalo prethodnih godina.

NIN / Mitar Mitrović

Dodatan razlog za zabrinutost vlasti je i proces koji je prethodio usvajanju Rezolucije. Iako prozapadna opozicija u zemlji godinama već pokušava da skrene pažnju Zapada na urušavanje demokratije, činjenica je da je uglavnom kucala na zatvorena vrata. Ovoga puta, ne samo da su neka od tih vrata otvorena, već je utisak da su sagovornici pažljivo slušali šta predstavnici koalicije Srbija protiv nasilja imaju da kažu. Najzad, tu je i činjenica da je opozicija nakon više propalih pokušaja konačno uspela da na izbore izađe ujedinjena, dovodeći SNS u situaciju u kojoj se nije nalazila od 2014.

U takvim okolnostima, Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, ponovni poziv na formiranje pokreta vidi prvenstveno kao odbrambeni manevar.

„Treba ojačati poziciju vladajućeg bloka i preventivno osvojiti najveći mogući politički prostor. U najmanju ruku, cilj je sprečiti osipanje podrške. Nije to izum ove vlasti, još je premijer Mađarske Orban lansirao ideju da i unutar pluralizma mora postojati pokret koji će biti naslonjen na državu. Takvi patriotski državotvorni projekti istovremeno indirektno govore da oni koji nisu u njemu predstavljaju sumnjive patriote“, kaže Stojiljković.

Do sada, pokret nije odmakao dalje od ideje, ali bi činjenica da će se ponovo održati izbori u Beogradu mogla da pritisne vlast. Tim pre što na prethodnim izborima SNS i SPS nisu osvojili dovoljno glasova da formiraju većinu. Kada se na to doda da će gradski izbori biti pod lupom i međunarodne javnosti, jasno je da Vučić mora da povuče potez.

Ponavljanje već odigranih poteza

Kako će pokret izgledati, koju će organizacionu strukturu imati, u ovom trenutku nije poznato. Ipak, organizacija je u Srbiji odavno pitanje od sporednog značaja. Zna se ko će donositi odluke, a stvar je forme kako će one da budu upakovane. U tom smislu, nije lako uočiti šta bi formiranje pokreta suštinski promenilo na političkoj sceni, osim što bi formalizovalo već utvrđeno stanje stvari. Iz svega što znamo, u pokretu bi učestvovale isključivo stranke i organizacije koje su se već zaklele na vernost SNS-u. Među njima je i SPS, koji se, doduše, nije formalno utopio u naprednjake i ima i dalje svoje biračko telo, ali i žestoko skraćen manevarski prostor zbog zaklinjanja na tu vernost. Uslovno rečeno, jedinu novinu u prelaznom roku mogli bi da predstavljaju Zavetnici, čiji je opozicioni status i ranije bio upitan. Pored stranaka, u pokretu bi trebalo da učestvuju i istaknuti pojedinci, ali je i to predizborna karta koju je vladajuća stranka već odigrala.

Stojiljković sumnja da bi u pokretu mogla da se nađe organizacija ili pojedinac koji već nije bio u interesnoj sferi SNS-a.

NIN / Vesna Lalić

„Taj proces širenja koalicije vlasti praktično je doveden do kraja, sve je već pokriveno. Vučić je uvek imao tu formulu širenja podrške tako što bi u svaku novu vladu uvodio u igru takozvane nestranačke ličnosti, koje bi onda po pravilu, posle dužeg ili kraćeg vremena, završavale kao akteri vlasti. Ana Brnabić je najbolji primer, ali nije jedini. To je zapravo sada već postalo pravilo“, ističe Stojiljković.

Kada su u pitanju stranke, najveći entuzijazam za članstvo u pokretu pokazale su one koje je SNS odavno progutao. Nakon višegodišnje saradnje sa naprednjacima, stranke poput Pokreta socijalista, Socijaldemokratske partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera i Srpskog pokreta obnove postoje samo na papiru. SPAS Aleksandra Šapića ne postoji ni na papiru. Oni su podržali ideju pokreta, jer nemaju izbora.

Svako dalje produbljivanje saradnje sa SNS-om, naglašava Stojiljković, manje stranke vodi ka daljem gubljenju identiteta.

„Posle izvesnog vremena te stranke gube politički kontinuitet i utapaju se u pokret. U koaliciji sa SNS-om se nalazi na desetine organizacija koje su nekada imale nekakvu specifičnu težinu, ali su je u međuvremenu izgubile“, navodi Stojiljković.

Jedna od organizacija kojoj ni u tragovima nije ostalo autonomnog političkog identiteta je Pokret socijalista. Predsednik PS Aleksandar Vulin, osim što punog srca podržava formiranje šireg pokreta za narod i državu, ima i sopstvenu ideju glede toga ko bi sve trebalo da bude deo tog pokreta.

Presvučeni koncept srpskog sveta

„Mislim da ujedinjavanje ne treba da ostane u granicama Srbije, već treba da se širi gde god da Srbi žive, pokret je konačna ideja ujedinjenja. Mi Srbi moramo da budemo jedinstveni politički narod. Svi uspešni politički narodi su jedinstveni politički narodi“, kazao je Vulin nedavno gostujući na TV Pink.

Ovakva interpretacija pokreta neodoljivo podseća na koncept „srpskog sveta“, koji jedino postoji u izjavama pojedinih funkcionera, najčešće samog Vulina. Iako nije dalje elaborirao ideju, jasno je da bi u regionu ulazak u pokret razmatrali isključivo predsednik RS Milorad  Dodik i predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić.

Prema mišljenju Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, Vulinova teza o širenju pokreta na sve Srbe predstavlja probni balon sa malo izgleda za uspeh.

„On zagovara svoju staru tezu o srpskom svetu, a bilo koji pokušaj formiranja pokreta na tim principima ne bi bio dobro primljen od Evrope. Jedna je stvar kada se na ideološkoj osnovi zeleni povezuju na međudržavnoj osnovi, ali to nisu savezi koji mogu da izazovu probleme. Ovde bi bilo reči o povezivanju na nacionalnoj osnovi, sa čim imamo negativno iskustvo. To bi bio velikodržavni projekat modeliran prema projektu takozvanog ruskog sveta, a možemo da vidimo posledice tog projekta. Siguran sam da ni Evropa, a ni SAD ne bi na takav projekat blagonaklono gledali“, navodi Popov.

Nezavisno od širine zahvata, utisak je da je konačno sazrelo vreme za formiranje Vučićevog pokreta za narod. Za ovu nedelju on je najavio da će početi da zove ljude „koji razumeju težinu pozicije u kojoj se Srbija nalazi“ da se priključe. Da li će i koliko ovo presvlačenje vladajuće koalicije i prepakivanje u nov politički proizvod dati efekta – videće se već na beogradskim izborima.

Hoće li SPS preživeti politički cunami?

Jedina stranka koja je uspela da preživi politički cunami, kako je dominaciju SNS-a krstio Ivica Dačić, upravo je Socijalistička partija Srbije. Iako socijalisti već 12 godina igraju ulogu poslušnog mlađeg brata, sa jako malo manevarskog prostora za samostalno delanje, uspeli su da sačuvaju biračko telo i stranačku infrastrukturu. Ipak, postepeni pad podrške iz izbornog ciklusa u ciklus pokazuje da je i njihovim glasačima sve teže da ih razlikuju od naprednjaka.

Izuzetak su bili izbori 2022. godine kada je SPS sa Jedinstvenom Srbijom osvojio skoro 12 odsto glasova uglavnom igrajući na rusku kartu, koju SNS nije smela da povuče zbog Zapada. Na poslednjim parlamentarnim izborima, međutim, SPS je pao na 6,7 odsto glasova.

Iako su ranije neki članovi SPS-a imali svoje rezerve prema bližem povezivanju sa naprednjacima, strah od daljeg osipanja glasova je učinio svoje. SPS je, čim je postalo izvesno da će se ići na nove gradske izbore, doneo odluku da nastupi u predizbornoj koaliciji sa SNS-om.