Proterivanja Rusa iz Srbije po nalogu Moskve: Kako je Vulin od BIA napravio trbuhozborca Kremlja

Bliske i upitne veze Aleksandra Vulina sa zvaničnim Kremljom rezultirale su servilnim odnosom koji se, između ostalog, ispoljavao i kroz proterivanja Rusa koji nisu po ukusu Moskve. Eho njegovih pokliča o obojenim revolucijama svom žestinom odjekuje hodnicima Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i mesecima nakon što je lider Pokreta socijalista podneo ostavku na mesto direktora.

Rusi koji su pobegli iz svoje zemlje nakon invazije na Ukrajinu trn su u oku tamošnjem režimu i njihove obaveštajne službe na tom polju ništa ne prepuštaju slučaju. Kraci Federalne službe bezbednosti (FSB) sežu do Londona ili Alikantea, a u Srbiji su skoro pa kao na domaćem terenu. Iako naizgled deluju kao sporadični slučajevi bez nekog većeg značaja, proterivanja ruskih (i beloruskih) disidenata i aktivista iz Srbije direktna su usluga Kremlju.

Dodvoravanje ruskom režimu na ovom polju, dok se na drugim koketira sa Zapadom, za naprednjačku vlast je vin-vin situacija.

Kako ni Zapad u ovom trenutku preterano ne mari za položaj Rusa (čak i onih koji su antirežimski), saradnja na tom polju je postala idealna za dokazivanje lojalnosti jer „ne košta ništa“. Za naciju koja nema problem sa tim da se u glavnoj prestoničkoj ulici na svakom ćošku prodaju majice sa slovom Z i suveniri sa Putinovim likom, takvi Rusi su ionako mahom izdajnici. Proterivanja su selektivna, sprovedena bez ikakvih obrazloženja, kreirana da svako može biti meta. I to je tako sa namerom, jer postižu svoj primarni efekat - širenje straha.

Samo je još bilo potrebno naći idealnog dirigenta, a on se pojavio u liku Aleksandra Vulina. Posao koji mu je prepustio predsednik Aleksandar Vučić, on je radio sa neskrivenim zadovoljstvom. Do te mere da je na trenutke delovalo da je ministar policije Rusije lično.

Ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza izneo je tvrdnje da je Vulin, tada ministar policije, u maju 2021. godine na sastanku sa sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Nikolajem Patruševom, predao podatke o susretu ruskih opozicionara koji su prethodno boravili u Beogradu. Kara-Murza je tvrdio da su ruski državljani tokom boravka u Beogradu bili praćeni i prisluškivani.

Dve nedelje posle Vulinovog boravka u Moskvi, predstavnik organizacije Otvorena Rusija Andrej Pivovarov, koji je bio koorganizator skupa u Beogradu, skinut je sa aviona koji je trebalo da poleti sa Aerodroma „Pulkovo“ u Sankt Peterburgu za Poljsku. Godinu dana kasnije, osuđen je na četiri godine zatvora zbog toga što je, kako je rečeno, „vodio zabranjeni politički pokret“. Iste godine uhapšen je i Kara-Murza, koji je osuđen na čak 25 godina zatvora. Njegov advokat Dimitrij Zahvatov izjavio je tada da je on u zatvoru zbog akcije koju je Vulin sproveo zajedno sa Patruševom.

Vulin je brzo odgovorio na ove optužbe saopštenjem MUP-a u prepoznatljivom stilu: „Svaka budala može da ima svoje mišljenje, baš kao što svaki špijun može da se predstavi kao humanitarni radnik ili aktivista bilo koje vrste. Laž da ministar policije Srbije nosi bilo kakve podatke bilo kome je opasna i sračunata podlost, kako bi se Srbija prikazala kao nesuverena zemlja kojom drugi upravljaju“.

A u tom kontekstu interesantno je još jedno saopštenje koje je MUP Srbije izdao 3. decembra 2021. godine. U njemu se navodi da su Vulin i Patrušev (posle trećeg sastanka te godine) ocenili da je „u poslednjih šest meseci znatno unapređena saradnja MUP-a i ruskih organa bezbednosti“.

„Na sastanku je istaknuto da su obojene revolucije postale već tradicionalni instrument politike određenih centara moći i zemalja koje imaju za cilj narušavanje državnosti i gubitak suvereniteta pod izgovorom demokratizacije“, navodi se u tom saopštenju.

Brnabić i ruske službe

Da ništa nije slučajno, dokaz je da naprednjačka vlast redovno servira priču o obojenoj revoluciji. Za rad na tom razboju za tkanje narativa kojim se u Rusiji služi Putin nije se izveštio samo Vulin, već i premijerka Ana Brnabić, što je pokazala kada se oglasila sa teorijama o „beogradskom Majdanu“ odmah posle decembarskih izbora. Usred spinovanja o nekakvoj revoluciji našli su se opet Rusi. Brnabić je tada rekla da su srpske vlasti podatke navodno dobile od ruskih službi. A šta je sve prilježna ruska tajna služba dostavila, možemo samo da nagađamo. Isto tako, mnogo je važnije pitanje šta se dostavlja u suprotnom pravcu i šta je Vulin nosio u Moskvu na sastanak sa Patruševom.

Odgovore nikada nismo dobili, ali znamo bar šta je bilo sa akterima te priče. Ruski aktivisti koji su boravili u Beogradu služe kazne u ruskim zatvorima, Patrušev je ostao jedan od ključnih igrača u Kremlju, dok je Vulin ubrzo dobio direktorsku fotelju u BIA. A u BIA je za njega nastupila prava renesansa, jer je u ulici Kraljice Ane bb zatekao jako prorusko krilo koje je već bilo dobro pozicionirano ne samo u samoj službi, već i u čitavom državnom sistemu. Opstanak ljudi iz tog krila na značajnim pozicijama, i pored političkih promena, krupnih afera za koje su vezivani, potpomogao je uticajni ruski faktor u Srbiji. Resurse koje je zatekao, Vulin je odmah upregao za ostvarivanje svoje agende, a to je istovremeno značilo nove neprijatnosti za ruske i beloruske aktiviste.

TANJUG / Strahinja Aćimović

Beloruski reditelj i aktivista Andrej Gnjot stigao je na beogradski aerodrom 30. oktobra 2023. godine i sigurno nije ni slutio da će istog trenutka biti pritvoren. U rodnoj Belorusiji je optužen za utaju poreza, dok on tvrdi da je njegov slučaj politički motivisan.

Brojni su stručnjaci koji tvrde da „beloruske vlasti koriste Interpolovu poternicu kao mehanizam da se domognu političkih neistomišljenika“.

„Gnjot je 19. februara pred sudom u Beogradu naveo da ga Lukašenkov režim progoni zbog političkog delovanja, a odluka o njegovom izručenju je pred Apelacionim sudom u Beogradu. Izručenje Gnjota bilo bi protivno međunarodnim standardima i ugrozilo bi njegovu bezbednost, jer postoji opasnost da bude izložen nehumanom tretmanu i represiji“, navodi Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

Proterivanja bez obrazloženja

Ta organizacija apeluje da vlast i državne institucije, prvenstveno MUP i BIA, prestanu s progonom ruskih državljana koji potpisuju peticije i organizuju proteste protiv rata u Ukrajini,i gostovanja ruskih umetnika sa antiratnim stavom, ili prikupljaju pomoć za ukrajinske izbeglice. Oni ističu da niko nije obavešten na koji način ugrožavaju bezbednost Srbije, te da uskraćivanje takve informacije ukazuje na to da je reč o političkim odlukama.

Među njima je i ruski državljanin Jevgenij Iržanski, koji je u Srbiju stigao u aprilu 2022, dva meseca posle početka ruske invazije na Ukrajinu, a u Beogradu se bavio organizacijom koncerata ruskih muzičara. Rešenje o proterivanju Iržanski je dobio u avgustu 2023, a takva je sudbina i Vladimira Volokhonskog. Početkom februara 2024, Upravni sud je odbacio njegovu žalbu na rešenje Policijske uprave za grad Beograd iz jula 2023, kojom mu je odbijen zahtev za produženje boravka u Srbiji.

„Volokhonski je ostao uskraćen čak i za informaciju u pogledu toga koji je tačno državni organ zauzeo stav da njegov boravak u Srbiji predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik. Može se samo nagađati da se radi o BIA, jer postoje i drugi organi koji su nadležni za zaštitu bezbednosti. Treba naglasiti da svaka država ima legitimno pravo da štiti svoje ustavno uređenje, ali radnje koje preduzima u tom smislu moraju biti zakonite kako bi se sprečila njihova zloupotreba, pa tako označavanje nekih dokumenata određenim stepenom tajnosti ne sme biti iskorišćeno u cilju prikrivanja postupanja nadležnih organa“, ističe njegov advokat Marko Štambuk za NIN.

On kaže da je nakon odluke suda predata i ustavna žalba za slučaj Volokhonskog. Ono što preostaje jeste da se vidi hoće li Ustavni sud usvojiti žalbu i kada, s obzirom na to da proces može potrajati godinama. A do tada, Volokhonski život nastavlja u Nemačkoj. Ali nisu više ni samo ruski aktivisti na meti i to pokazuje primer Jelene Koposove, kojoj je početkom februara stiglo rešenje MUP-a u kome se navodi da „predstavlja bezbednosni rizik“ i kojim joj se nalaže da napusti Srbiju, bez obrazloženja. Koposova nije politički aktivista. I kako je sama rekla za NIN, rešenja bez obrazloženja unose nemir među Ruse u Srbiji.

„Mnogo Rusa koje znamo misli da sada treba da budu dodatno pažljivi sa iznošenjem svojih stavova. Odlučili su da ćute. Vlada je očito napravila grešku, jer dobijam toliko pitanja od ljudi koji su želeli da se presele, ali su sada uplašeni. Ko sada želi da se iseli iz Rusije - jedino protivnici rata. Ali ljudi sada kažu da je očigledno Srbija mala Rusija, nećemo doći. Volela bih da pobedim zbog svih ljudi, zbog Srbije, jer ako ovde unesu ono što se dešava sada u Rusiji, to će biti opasno po Srbiju. Ako usvojimo poziciju budi tih, šta šef kaže to je najbolje i ne raspravljaj se, jer ćeš tako jedino preživeti. To je veoma opasno“, smatra Koposova.

Duge prste BIA osetio je u julu prošle godine Pjotr Nikitin, antiratni aktivista i osnivač Ruskog demokratskog društva, koji živi u Beogradu od 2006. godine. On je tada bio zadržan 48 sati na beogradskom aerodromu. Ipak, odlučeno je da može ponovo da uđe u Srbiju. Nikitin za NIN kaže da se većina Rusa koji su došli u Srbiju posle 24. februara 2022. protivi ratu i Putinu.

„Nisu svi aktivni, naravno. Kako da komentarišem čitav niz proterivanja sa kojim smo se suočili? Jelena je već peti slučaj, a poznato nam je još nekoliko, a ti ljudi nisu hteli da izađu u javnost. To je prosto izvršavanje naređenja koja stižu iz Moskve. Ne mogu to objasniti nikakvim srpskim interesom. Što se tiče zakona, apsolutno nismo nikakva pretnja. Kad protestujemo protiv rata i govorimo o ratu i diktaturi kod nas, koristimo ustavna prava koja nam Ustav Srbije garantuje“, kaže Nikitin.

Pritisak iz Moskve

On navodi da se ruski aktivisti u Srbiji ne bore za političku vlast, niti podržavaju određene stranke, te da je njihova tema isključivo Putin.

„Tako da nismo ni politička pretnja, recimo, po ovdašnju vlast. Jedini ko ima interes da se naše aktivnosti prekinu, a to je očigledno cilj ovih proterivanja, jeste Putinov režim. Njima najviše smeta naša poruka da Rusiju ne treba poistovećivati sa Putinom, da Putin nije Rusija... U ovom trenutku u Srbiji imamo maltene najveću rusku dijasporu u Evropi. Bili bismo vrlo vidljiv i jak ruski antiratni pokret da nema tolikog pritiska na nas. Imali bismo mnogo veće proteste protiv Putina, a to bi video i svet. E, to smeta diktatoru, a očigledno srpska vlast postupa po njegovim naređenjima“, rezignirano priča ruski aktivista.

Nikitin kaže da su proterivanja počela sa njegovim nepuštanjem u Srbiju u julu 2023, kad je Vulin bio na čelu BIA, te da su „sva zasnovana na bezbednosnoj proceni BIA“. On je uveren da se na rusku dijasporu u Srbiji pritisak iz Moskve sprovodi preko BIA.

„Definitivno ovde ima Putinovih agenata i ruska ambasada je puna ljudi koji su proterani iz ruskih ambasada u zapadnim zemljama. A opet, Vulin je u odličnim odnosima sa Patruševom i redovno je išao i sastajao se tamo sa njim, prenosio mu podatke o sastancima ruske opozicije ovde“, navodi ovaj aktivista.

Medalja za lična zalaganja?

Aleksandar Vulin otišao je sa čela BIA nakon što su mu Sjedinjene Američke Države uvele sankcije pod optužbom da je umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije. A crna lista u Vašingtonu lako postaje medalja u Moskvi. U decembru prošle godine zasijale su i na Vulinovim grudima kada je dobio dva ruska odlikovanja – jedno od ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) i jedno koje mu je dodeljeno ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina. Medalja FSB za međusobnu saradnju, koja se, kako navode ruski izvori, stranim državljanima dodeljuje za „lične zasluge u jačanju bezbednosti RF, za efikasne aktivnosti u cilju zaštite i jačanja ustavnog sistema RF“. A koje su to lične zasluge bivšeg šefa BIA? Sigurno da se rastući broj ruskih aktivista koji više ne mogu da kroče u Srbiju kotira visoko na listi ruskih službi.

Slučaj Ruskinje Jelene iz Sopota: Ima 30 dana da napusti Srbiju, razlog - nepoznat

NIN / Đorđe Kojadinović

Jelena Koposova (54), državljanka Ruske Federacije sa privremenim boravkom u Srbiji, dočekala nas je u dvorištu svoje prizemne kuće, kraj Sopota, gde već pet godina živi sa mužem i dvoje male dece. Njoj uveliko teče rok od mesec dana kada mora da ostavi čitav život koji je sa porodicom stvorila u Srbiji i ode. Trajno.

Koposova je u avgustu 2023. podnela zahtev za stalno nastanjenje, da bi je šest meseci kasnije dočekalo rešenje MUP-a po kom, ne samo da joj se pomenuti zahtev odbija, već joj se i nalaže 30 dana da napusti zemlju. Po kom osnovu, ne zna ni ona. A kako i mogu, kada je u rešenju taj deo volšebno izostao. Naime, ovakva odluka, kako je opisano u zakonskoj definiciji, značila bi da ona „zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Srbije“, što ona odlučno negira. Tome svedoče i dve žalbe koje je 14. februara podnela MUP-u i PU za grad Beograd.

Planirala je da napravi mini hotel na imanju, sa nekoliko apartmana za izdavanje. Zadovoljna stvorenim, kaže da je Srbija njen dom. U Rusiji se više ona i njena porodica ne pronalaze.

Koposova za sada nije dobila nikakve odgovore ni od MUP-a, ni od Vlade Srbije. Kaže, nameravaju da ulože još jednu žalbu, zato što suprug i deca ne mogu da koriste zdravstveno osiguranje i nemaju važeći matični broj. Deca ne mogu da se upišu u školu. Trenutno pohađaju nastavu, ali je pitanje šta će sa time biti.

Sara Novakov