Pahor umesto Lajčaka: Može li bivši slovenački predsednik i premijer do pozicije posrednika u dijalogu i šta onda

Bivši slovenački premijer i predsednik Borut Pahor prošle nedelje je javno izrazio želju da preuzme funkciju dosadašnjeg specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana, Miroslava Lajčaka kojem mandat ističe u septembru. Time je sam stavio tačku na pretpostavke koje su danima kolale u javnosti o njegovom novom potencijalnom angažmanu, ali je potvrdom tih pretpostavki otvorio i niz novih pitanja. Osim toga da li će biti u stanju da dobije evropsku podršku da svoje želje i zaista pretoči u realnost, ključno pitanje je može li Pahor da promeni dinamiku kao struna zepetih odnosa Beograda i Prištine i da otkoči proces dijaloga koji je već dugo u ćorsokaku?

Inače, u okviru rotacije na diplomatskim mestima EU, planirano je da dosadašnji posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak bude imenovan za ambasadora Evropske unije u Švajcarskoj. Na listi koja konstatuje ovu rotaciju, a u koju je RSE imao uvid, međutim nema imena Lajčakovog naslednika u ulozi specijalnog izaslanika EU za dijalog Kosova i Srbije. Očekuje se, naime, da će Služba za spoljne poslove, u saradnji sa zemljama članicama, doneti odluku kasnije, po mogućnosti tokom leta.

Sagovornici NIN-a koji su govorili na ovu temu nemaju dilemu da je Pahorova prednost, kao političara dobro upućenog u regionalne odnose, upravo u tome što poznaje prilike ovih prostora. S druge strane oni ukazuju da uloga posrednika ipak birokratska i ograničenog dometa, pa kroz tu prizmu posmatraju i dileme koje su se otvorile kada reč o posredniku koji za razliku od Lajčaka, dolazi iz zemlje koja je priznala nezavisnost Kosova.  

Pahor, naime, nije skrivao stav prema nezavisnosti Kosova, pa ni prema političkim procesima u Srbiji i odnosu sa Rusijom. On je, nedavno, nakon oružanog napada u Banjskoj u kome su, stradali kosovski policijaca i još trojica Srba, govorio upravo i o tome.

„Ne znam šta se tačno desilo, moramo videti istraga šta će pokazati. Ali, ako se ispostavi da iza svega stoji Srbija, to bi značilo da je došlo do odluke u Beogradu da nema mesta u Evropskoj uniji, već da ostaje u interesnoj sferi Moskve“, rekao je tada Pahor. 

Može li Pahor da promeni dinamiku

Inače, do najave promene na poziciji posrednika dolazi u trenutku kada dijalog već dugo tapka u mestu, a odnosi Beograda i Prištine tavore na ivici tenzija, nakon oružanog napada u Banjskoj, zabrane dinara, pokrenutog procesa ulaska Kosova u Savet Evrope, referenduma za smenu gradonačlenika... Nimalo lak posao za nekog ko bi trebalo da preuzme barem i tehničko kormilo.

Sagovornici NIN ističu da je Pahor čovek velikog političkog iskustva, čiji je politički angažman vezan za prostor Zapadnog Balkana i koji razume ovdašnje političke prilike. Bivši predsednik Srbije, a sadašnji predsednik Socijaldemokratske stranke, koji je sarađivao sa Pahorom, Boris Tadić za NIN kaže da ima pozitivna iskustva sa njim.

„Pahor je čovek velikog političkog iskustva. Bio je i premijer i predsednik i decenijama se bavi politikom i ta činjenica mora da se uvaži. Mi smo imali veoma dobru saradnju tokom naših mandata, iako nismo uvek delili mišljenje o svim pitanjima, a pre svega o Kosovu. Radili smo zajedno na regionalnom povezivanju, pre svega Srbije, Slovenije i Hrvatske i moja iskustva su pozitivna“, kaže Tadić.

PROFIMEDIA / STRINGER / AFP Boris Tadić i Borut Pahor - 2010

Međutim, Tadić ne očekuje da bi potencijalni izbor Pahora fundamentalno promenio dinamiku pregovaračkog procesa, budući da to ne zavisi samo od pregovarača, već od politike EU i ponašanja Beograda i Prištine tokom dijaloga. 

 

Konstantno stanje krize

I Nikola Burazer iz Centra za savremene politike za NIN navodi da za ovu poziciju nije presudan lični stav posrednika, već postoje jasni ciljevi koji se od specijalnog predstavnika očekuju. On dodaje da pristrasnost ni jednoj strani u dijalogu „ne dolaze u obzir“.

„Pre svega lični stavovi specijalnog predstavnika nemaju toliki uticaj na njegov rad. Naime, isto kao i Lajčak i naredni specijalni izaslanik će imati mandat. To znači da će imati vrlo jasne ciljeve koje mora da ispuni tokom svog rada. I tu nikakva pristrasnost ni jednoj ni drugoj strani ne dolazi u obzir. To će očekivati i EU i države članice EU koje treba da odluče o tome i koje treba kasnije da kasnije, u koordinaciji sa specijalnim predstavnikom, da rade na dijalogu“, kaže Burazer.

Njegov stav je da je dijalog Beograda i Prištine već neko vreme u krizi, a da ovakve okolnosti čekaju i novog specijalnog izaslanika. Upravo zbog ograničenja dužnosti predstavnika EU i momenta u kojem se našao, naš sagovornik smatra da su Lajčaku dosta bile „vezane ruke“.

„Mislim da su Lajčaku u tom smislu bile dosta vezane ruke. U smislu da nije mogao da uradi sve ono što je imao za cilj, jednostavno mu okolnosti nisu bile naklonjene, sa njima će se suočiti i novi specijalni izaslanik. Zaista je nezahvalno govoriti o tome, da li bi Pahorovo postavljenje značilo nešto konkretno za Srbiju ili Kosovo“, kaže Burazer.

PROFIMEDIA / gor Kupljenik/MI-PRESS / Shutterstock Editorial Borut Pahor i predsednica Kosova Vjosa Osmani

Burazer dodaje da je dobro za proces, ako se njim bavi neko ko je upoznat sa opšte prostorom Zapadnog Balkana i sa problematikom relacije Beograda i Prištine.

Tadić ponavlja i da nije toliko značajno ko je pregovarač, već da je bitno da „Srbija učini sve kako bi se tim pregovorima vratio tehnički karakter“.

„Mnogo važnije od toga ko je pregovarač je da Srbija učini sve kako bi se tim pregovorima vratio tehnički karakter, kakav su imali u vreme našeg mandata. Mi nikada nismo u vreme naše vlasti prebacili pregovore o statusu iz Saveta bezbednosti UN, već otvorili potpuno nove pregovore pod EU o tehničkim pitanjima koji se tiču funkcionisanja svakodnevnog života na Kosovu. A ova vlast ih je podigla na statusni nivo, čineći time kardinalnu grešku. Ukoliko se pregovore ne vrate na tehnički nivo, Srbija će biti dramatično poražena kada su u pitanju njeni interesi na Kosovu i Metohiji. Povratak pregovora na tehnički nivo nije samo u interesu Srbije, već i EU, budući da dijalog pod njenim okriljem ne može biti uspešan ukoliko kao cilj nema kompromisno rešenje. A tok i rezultati pregovora od 2012. godine nam pokazuju da nema kopromisnih rešenja u statusnim pregovorima pod okriljem EU“, kaže Tadić.

On navodi i da je to što je u tom periodu Srbija davala sve, a dobijala ništa i za zemlje EU koje priznaju nezavisnost Kosova, predstavlja samo kratkoročnu pobedu.

"Međutim, takav pristup EU vodi dugoročnim problemima u regionu Zapadnog Balkana, odnosno na evropskom tlu. Još jednom - od toga ko je pregovarač i kakav je njegov lični stav prema nezavisnosti Kosova, mnogo je važnije da se pregovori pod EU vrate na tehnički nivo i da EU promeni pristup kako bi on vodio ka stvarnom kompromisu, bez kog je pobeda bilo koje strane samo otvaranje nove Pandorine kutije“, zaključuje Tadić.

Mihajlović: Pahor ima podršku, ali koliko mu je uticaj

Novinar slovenačkog lista Delo Novica Mihajlović navodi u izjavi za NIN da Pahor ima podršku slovenačke vlade, njenog predsednika i tamošnjeg Ministarstva spoljnih poslova, ali da je pitanje koliko ima uticaja u međunarodnoj zajednici. O tome koliko Pahor može da promeni dinamiku dijaloga, kaže da je taj posao prekompleksan.

"On je bio predsednik vlade i predsednik države i ima afinitet prema Balkanu, u interesu mu je, kao i nama svima, da tamo bude mir. Nema tu nekog spora da on dobro misli, sad koliko on može da učini je odvojeno pitanje od toga. Problem je zaista veliki, ne verujem da bi to mogli mnogo uticajni ljudi od Pahora da reše, a kamoli predsednik jedne države koja je deo regiona, Evropske unije i NATO. I priznala je Kosovo, što nije plus na srpskoj strani. Kako vidimo, Lajčaku nije pomoglo ni to što Slovačka nije priznala Kosovo. Bar ja nisam primetio neke velike simpatije za srpsku stranu. Niko nije bio zadovoljan sa Lajčakom, a ne verujem da će iko biti zadovoljan sa Pahorom. To je već priroda problema takva, da to tako mora da bude", rekao je Mihajlović za NIN.

Meni lično kao slovenačkom državljanom pitam se šta mu to treba u nekoj velikoj meri zato što je Slovenija deo tog prostora, možda bi bilo mudro da svoju neutralnu poziciju gradi na neki drugi način, ne sa tim da se angažuje u traženju izlaza iz tog lavirinta.