Raspirivanje tenzija: Hapšenje kosovskih policajaca kao odgovor na hapšenja Srba

Dugogodišnja politička borba Beograda i Prištine ove nedelje nakratko se preselila u Strazbur, gde je Kosovo, uprkos diplomatskim naporima Srbije, napravilo još jedan korak ka punopravnom članstvu u Savetu Evrope (SE). Dok se nacrt mišljenja parlamentarne skupštine SE još nije ohladio, borba se vratila kući, gde se tradicionalno koriste sredstva koja teško da mogu da se okaraktarišu kao diplomatska.

Front je otvorilo kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova, tvrdeći da je Srbija bez ikakvog osnova na graničnom prelazu Batrovci onemogućila ulazak u Srbiju autobusima u kojima se nalazilo više stotina građana Kosova. Potom se javilo kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, ističući da je na više različitih prelaza uhapšeno deset pripadnika kosovske policije, ukljčujući i Dejana Jankovića, zamenika direktora policije Kosova. Polovina od uhapšenih je navodno brzo puštena, ali je njih pet, uključujući i Jankovića, zadržano. Oba ministarstva zajednički su pozvali građane Kosova da izbegavaju prolazak kroz Srbiju, a međunarodne faktore da reaguju.

Na poziv je najpre odreagovao portparol EU Peter Stano, pozivajući Srbiju da se uzdrži od jednostranih akcija, dodajući da zadržavanja predstavljaju kršenje Sporazuma o slobodi kretanja. Evroposlanica Viola fon Kramon je u svom stilu poručila da Srbija treba da „prestane da se bruka“.

 

 

Reakcija je došla iz srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova koji su pojasnili da su četiri pripadnika kosovske policije privredeni na administarstivnom prelazu, a da je zamenik direktora Janković zadržan zbog „bezbednosnih provera“. Što se tiče zadržavanja autobusa, iz MUP-a su demantovali da su građani Kosova onemogućeni da iz Hrvatske uđu u Srbiju, već da pojačane kontrole putnika na svim graničnim prelazima „mogu prouzrokovati duže zadržavanje“.  

Ukoliko i zamenik direktora kosovske policije ubrzo bude pušten, cela epizoda biće otpisana kao prolazan relaps na putu ka ozdravljenju odnosa. Ubrzo će ovaj slučaj prekriti neki drugi, a kroz nekoliko meseci, izuzev ljudi koji su direktno pogođeni i Gugla, malo ko će se i sećati ovog inicidenta. Problem je što su ove periodične čarke simptom mnogo dubljeg problema.

Nijedna od dve strane ne želi istinsku normalizaciju odnosa. Oni šalju delegacije u Brisel, potpisuju sporazume, a delimično ih i sprovode, ali sve to rade pod prisilom. Prinuđeni su na mimikriju dijaloga, pošto i jedni i drugi finansijski zavise od Zapada. Ali stvarna volja da se zakopaju ratne sekire i izgrade dobri odnosi između naroda ne postoji ni u Beogradu ni u Prištini.

Kada je u pitanju Priština, ovaj stav je posebno dobio na snazi otkako je na vlasti Samoopredeljenje Aljbina Kurtija. Precizni podaci nisu zvanično dostupni, ali prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, otkako je Kurti postao premijer, zabeležena su 494 etinički motivisana napada na Srbe. Kurti zna da je krajnja namera Zapada puna legalizacija kosovske nezavisnosti i računa da vreme igra za njega. To je razlog zbog kojeg ni jedanaest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma nema ništa od Zajednice srpskih opština, ali i temelj svih jednostranih poteza Prištine u poslednjih nekoliko godina, od zabrane uvoza za srpsku robu, do ukidanja dinara.

Iako se nalaze sa pogrešne strane peščanog sata u Beogradu se vode sličnom logikom. Svesni su i u Srbiji da je puna nezavisnost cilj Zapada, ali bi svaka proaktivnost Beograda u tom smeru bila ocenjena kao kršenje kosovskog zaveta. Stoga se ispunjava onoliko koliko mora, nerado i uz odugovlačenje, uz prikrivenu nadu da bi šire promene na globalnom planu mogli da dovedu i do promene kosovske paradigme.

Janjić: Region se nalazi u dubokoj bezbednosnoj krizi

I dok su političari na vlasti zagledani u geopolitičke interese, građani na Kosovu se suočavaju sa težim životnim uslovima. To je dovelo do paradoksalne situacije da se na papiru ide ka procesu normalizacije, dok je istovremeno život građana svakog dana sve manje normalan.

PROFIMEDIA / AA/ABACA / Abaca Press

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ističe da se region nalazi u dubokoj bezbednosnoj krizi i da će se situacija pogoršavati kako se budu primicali izbori.

„Imamo krizu dijaloga i na Zapadu više niko nema iluzija da će se, dok god su na vlasti Kurti i Vučić, doći do rešenja problema kroz dijalog. Umesto toga, stranci koriste minimum sredstava – radi se na kanalisanju njihovih međusobnih sukoba i usmeravanju da i jedan i drugi što više jednostrano ispune. Krajnja igra je da se izbegne situacija u kojoj će doći do oružanog sukoba“, navodi Janjić.

Prema njegovim rečima, ključ za razumevanje bezbednosne krize nalazi se u političkom okviru.

„U ovom odmeravanju političke moći i skupljanju poena pred svojim biračima, mi ćemo videti sve više hapšenja. A policijska represija, svakako neće doprineti rešavanju bezbednosne krize“, ističe Janjić.

Iza svih hapšenja, kako u Srbiji, tako i na Kosovu, stoji ista logika koju su političari shvatili još krajem osamdesetih - raspirivanje etničkih tenzija najlakše donosi glasove. Dok god je to tako, policijska represija će se smatrati integralnim delom izbornih kampanja.