Šta se krije iza obračuna bandi u Švedskoj: Paklene ulice u zemlji bez zidova

Kada je svojevremeno Stefan Lofven, tadašnji švedski premijer, hvaleći se odlukom vlade da 2015. širom otvori vrata izbeglicama, ponosno izjavio: „Moja Evropa prihvata izbeglice! Moja Evropa ne diže zidove!“ bio je to pobedonosni odgovor socijaldemokrata desnici, domaćoj i evropskoj, koja je negodovala zbog talasa migranata i odbijala da ih prihvati.

Dok se u Briselu vodila borba oko toga šta raditi sa hiljadama ljudi koji stižu brodovima i utabanim stazama krijumčara, ko je kriv zbog te krize, ko je nadležan da donosi odluke i moraju li se te odluke poštovati, švedska vlada prihvatila je 163.000 migranata. Uz Nemačku, to je bio najvelikodušniji odgovor na migrantsku krizu. Bilo je mnogo ponosa u načinu na koji je održana lekcija evropskim partnerima i mnogo vere u to da takvo društvo kakvo je švedsko može da integriše i sasvim različite kulture, kao što je avganistanska, sirijska ili iračka. Nije bilo sumnje u snagu države i njen kapacitet da se pobrine i za novopristigle.

Osam godina kasnije više je nego jasno da ni jaka država, ni dobra volja, ni otvorena vrata, nisu bili dovoljni da se toliki priliv ljudi bezbolno apsorbuje, niti im je pružena prava prilika da se prilagode. Posebna je priča kako je popriličan broj onih koji su „izgubili dokumenta“ prihvaćen lako i ravnopravno sa drugima. Među tim ljudima bez imena, profesije, biografije, ispostaviće se ubrzo, bilo je dosta onih koji su svoj kriminalni dosije zamenili čistim švedskim dokumentima.

TANJUG / AP / Jessica Gow

Prema izveštaju Švedskog nacionalnog saveta za prevenciju kriminala u poslednjih 20 godina, od zemlje sa najmanjom stopom oružanog nasilja došla je do najvše stope u EU, pretekavši Italiju i, nekada ozloglašenu, istočnu Evropu. U izveštaju se navodi da je „povećanje broja ubistava vatrenim oružjem tesno vezano za kriminalni milje u socijalno ugroženim područjima“, dakle onim u kojima uglavnom žive migranti, neprilagođeni, neprihvaćeni, bez znanja švedskog jezika, veoma malo ili nimalo integrisani. U skladu sa tim kriminal je postao najprihvatljivija opcija, često i jedina.

Prema podacima policije 2021. bila su ukupno 344 sukoba u kojima se koristilo oružje, 115 ljudi je bilo ranjeno, a 46 je izgubilo život. Prošle godine registrovan je 391 sukob, sa smrtnim ishodom za 62 osobe. Reč je uglavnom o sukobima unutar kriminalnih bandi, koje se bore oko oružja i trgovine drogom.

Februara ove godine Ulf Kristerson, premijer, izjavio je da je „situacija van kontrole“ i da „može biti gore, pre nego što postane bolje“, čime je želeo da pripremi građane na dug proces borbe za povratak zakona. Uz to je naglasio da će njegovoj vladi biti potrebna dva do tri mandata pre nego što njena politika borbe protiv kriminala bude dala rezultate.

Tako je počela godina, a do sredine septembra policija je zabeležila 261 sukob oružjem, 34 smrtna ishoda, a povređena je 71 osoba. Među ubijenima bilo je i nekoliko dečaka od 13 do 15 godina.

TANJUG / AP / Jessica Gow

Švedska se suočava sa najozbiljnijom bezbednosnom krizom od Drugog svetskog rata, kako procenjuje policija. Rat između bandi, sačinjenih od imigranata, koje regrutuju i decu, vodi se i između porodica. Poslednji sukob između bande Fokstrot, čiji je vođa poznati kriminalac Rava Majid i frakcije koja je preuzela deo poslova sa narkoticima, kao i nekoliko maloletnika, doveo je do poraznih podataka i broja ubistava prošlog meseca. Bande koriste maloletnike, jer je švedski zakon prema njima blag i ne dozvoljava zatvorske kazne, a u međusobnim osvetničkim akcijama oni su takođe meta, kao i njihovi roditelji, braća i sestre.

Opozicioni socijaldemokrati, koji su bili na vlasti od 2014. do prošlog oktobra, predložili su da se angažuje vojska za zaštitu vladinih zgrada, ne bi li se policiji dalo više prostora za istragu. Kristerson je rekao da je „sve na stolu“ i obećao da će pobediti bande i vratiti red. I dok traju i međusobne optužbe konzervativne vlade i opozicije oko toga čija je odgovornost veća, ostaje jedna stvar oko koje se svi slažu – zemlja nikada nije videla nešto slično. I niko se ne usuđuje da predviđa šta bi moglo da usledi.

Kako je izjavio Federiko Moreno, švedski istraživački novinar, zemlja ulazi u fazu kada će osetiti ono što se među bandama događa već godinama. „Kada bande počnu da vladaju ulicama, one veoma brzo požele da vladaju politikom“, upozorio je on.