Rat u Ukrajini na raskrsnici: Kako je Zelenski ostao usamljen

Dok sa fronta već dugo ne stižu dobre vesti, vojska gubi elan, strane diplomate sve češće govore o dogovoru, Volodimir Zelenski, još uvek ukrajinski predsednik, sve je više ljut i pokušava da zavede red, što smenama, što pretnjama. Nepoverenje u nekadašnje bliske saradnike, posebno iz redova vojske, raste i već je poručio da oni koji hoće da se bave politikom prvo treba da skinu uniforme. Dosadašnje smene u vojsci nisu naišle na odobravanje, jer je predsednik pokazao višak energije u sukobu sa generalima, pa i sa članovima vlade, a sada je na red došao i general Valerij Zalužnji, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine. 

Njegov je greh ne samo ogromna popularnost koju uživa kod kuće, već i naklonost Zapada, za čije je medije u nekoliko navrata govorio iznoseći stavove koji se nisu svideli predsedničkom kabinetu. Od februara 2022,  kada je počeo sukob, mnogo se toga promenilo. Kijev, koji je gotovo gurnut u rat, bio je podržavan sa svih strana, politički i finansijski. Dok su Ukrajinci ginuli, iz Vašingtona su stizala obećanja o pobedi, članstvu u NATO, a iz EU o prijemu. 

Druga godina se privodi kraju i sada je jasno da Rusija ne samo da je ostala na nogama, već će u eventualnim pregovorima prednost biti na njenoj strani. Članice EU sve manje su spremne da učestvuju u bilo kakvoj pomoći ukrajinskim vlastima, novoizabrane vlade u Slovačkoj i Holandiji to su već otvoreno i rekle. U međuvremenu svet se okrenuo i sukobu Izraela i Hamasa, pa je Zelenski, prvobitno slavljen kao čovek čiju hrabrost vredi nagraditi i oružjem i novcem, ozbiljno pao na listi prioriteta i Ukrajina ostala bez velikog dela pomoći koja se očekivala.

Na unutrašnjem planu problemi su rasli i postajali sve vidljiviji. Možda u početku nije moglo ili nije bilo previše volje da se vidi ono što se zaista događalo u Kijevu, od korupcije do slabih rezultata na frontu, ali kako su se promenile okolnosti, to je pitanje gde je  otišao novac od pomoći i gde je završilo silno oružje postalo sve češće? A optužbe da je novac otišao ukrajinskim zvaničnicima, a oružje završilo na crnom tržištu, postale su uobičajene. Rat je stvorio novi sloj moćnih i bogatih, dok je istovremeno veliki broj vojnika ginuo u akcijama koje nisu donosile pobede.

Prošlog proleća najavljivana je ofanziva koja je trebalo da preokrene situaciju na frontu i da zapečati ukrajinsku pobedu. Počela je u maju, posle NATO obuke i uz stratešku, vojnu i finansijsku pomoć, ali se, uz velike gubitke, završila nesrećno. Ništa nije osvojeno, mnogo je izgubljeno. Od tada do danas Zelenski sve teže uspeva da ubedi i svoje okruženje i zapadne saveznike da još nije gotovo, da ukrajinska vojska ima potencijal za pobedu i da neće pristati na pregovore. Tu je sve usamljeniji, o lošoj situaciji na terenu, nezadovoljstvu u vojsci, odbijanju da se izvrše naređenja, sve manjem poverenju u predsednika, već su pisali zapadni mediji - Tajm, Volstrit džornal i Ekonomist. 

Zalužnji, pak, koji je dao izjave i intervjue tim medijima, i time razbesneo Zelenskog, uživa veliku podršku i među građanima i među vojnicima. On je taj koji je progovorio o problemima na frontu, gubicima i neuspehu ofanzive. To ga je učinilo neprijateljem, optužen je za defetizam i počelo je da se govori o njegovoj smeni.

To bi, sasvim moguće, donelo više štete Zelenskom, čiji potezi sve više liče na očajnički pokušaj da se zadrži vlast, nego na borbu za svoju zemlju. Čak i NATO razmišlja o mogućnosti da primi Kijev sa onim delom zemlje koji kontroliše vlada, jer već je prilično jasno da će teritorija koju su zauzele ruske snage ostati ruska, dok  Zelenski i dalje govori o ofanzivi kojom će sve povratiti i zahteva pomoć.

Na eventualnim izborima na proleće, Zalužnji bi bio ozbiljna konkurencija, on ima dovoljno prijatelja i u američkoj administraciji i kod kuće, a ono što govori već uveliko shvataju i sami Ukrajinci – da je vreme da se razmišlja o strateškoj odbrani.