Zašto je Makron bacio rukavicu u lice ruskom predsedniku: "Neka Putin brine šta ćemo mi da uradimo"

Francuski predsednik Emanuel Makron bacio je rukavicu u lice ruskom predsedniku Vladimiru Putinu izjavom kako je moguće da će biti potrebno slanje trupa zapadnih zemalja u Ukrajinu, te da Evropa mora da se sprema za rat, ako želi mir, jer Putin neće stati na Ukrajini. Makronova slika na kojoj je navukao bokserske rukavice asocirala je mnoge na njegov odnos sa ruskim predsednikom u poslednje vreme i naterala ih da postave pitanje da li se to francuski predsednik sprema za "odgovor" ruskom kolegi koji, posle invazije na susednu Ukrajinu, ne preza ni od direktnih ili indirektnih pretnji drugim zemljama silom, pa i nuklearnim oružjem. Ali možda najbolji opis Makronovih namera dao je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski, koji ih je objasnio rečima " Neka Putin brine šta ćemo mi da uradimo".

Putinov i Makronov odnos od početka rata u Ukrajini prolazio je kroz različite faze. Makron je poslednji zapadni lider koji se sreo sa Putinom pred početak invazije, nastupajući na neki način kao pregovarač Zapada u pokušaju da deeskalira tenzije i ubedi ga da odustane od napada na Ukrajinu, a ogroman sto koji ih je razdvajao u Kremlju, nasleđen iz vremena korone, simbolički je pokazao ne samo strah ruskog vladara od mogućih zaraza, već i udaljenost Moskve i zapadnih prestonica.

Iako je Makronova politika podrške Ukrajini na početku rata bila jasna i nedvosmislena, kako kaže dr Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije, on je bio gotovo jedini lider sa Zapada koji je davao umerene izjave i ostavljao liniju komunikacije sa Putinom otvorenu.

Tokom rata, Makron i Putin su se čuli i telefonom, ali je ruski predsednik u jednom trenutku rekao kako je njegov francuski kolega prekinuo veze sa njim. Ipak, Putin je dodao kako je "uživao u veoma dobrim poslovnim odnosima" sa Makronom, izražavajući spremnost da nastavi saradnju na "bilateralnim i globalnim pitanjima".

Sa druge strane, Makron mu je odgovorio kako "nije promenio broj telefona" i da Putin može da ga zove ako ima ozbiljne predloge za mir u Ukrajini.

Od goluba mira do jastreba

Posle stalnog Putinovog zveckanja nuklearnim oružjem i nastavljanja krvavog rata po svaku cenu, usledio je Makronov preobražaj iz goluba mira u jastreba koji preti slanjem trupa. Neposredno posle toga, međutim, Makron je zatražio od Rusije prekid vatre tokom Olimpijskih igara koje će se održati ovog leta u Francuskoj. Iznenađujuće, s obzirom na prethodno zaoštravanje situacije, Putin je odgovorio da će razmotriti taj predlog, ali da će uvek na prvom mestu biti "interes Rusije".

Aleksandra Kolaković podseća da su na početku rata svi drugi lideri davali oštre izjave, pa je Makronov nastup shvaćen u francuskoj i svetskoj javnosti kao previše blag i nedovoljan, a Francuska je kritikovana što ne izdvaja vojnu pomoć. Kako kaže, takav Makronov stav bio je poduprt i tradicionalnom spoljnom politikom Pariza, koji se trudi da zadrži ulogu arbitra u sukobima.

Ona dodaje da su se u ratu, koji je već ušao u treću godinu, ali ne samo u njemu, već i u međunarodnim odnosima, okolnosti veoma promenile, pa smatra da se iza Makronovog preobražaja nalazi i želja da "Francuska želi da se što bolje pozicionira ili repozicionira u tom novom svetu koji nastaje".

"Makron je tokom svih ovih godina pokazao da je političar koji uvek hoda po ivici provalije. Onda kada pomislite da je taj pad neizbežan on izvede jedan uspešni salto mortale. Od ulaska u politički život njegov fokus, posebno ono što ističe u javnosti, jesu spoljna politika i Evropa. Iako na unutrašnjem planu sprovodi reforme i inicijative koje su naišle na oprečna razmišljanja, ipak je središte njegovog angažovanja spoljna politika i EU. Tako je i započeo svoju prvu kampanju za prvi mandat, pa tako i nastavio", kaže Kolaković.

Iako rat u Ukrajini može da podseti na neke intervencije viđene na Istoku ili u Africi, Kolaković kaže da se ne sme zaboraviti činjenica kako se ovaj sukob odvija u Evropi.

Makron je sedeo za velikim stolom i čekao... Ali se Putin nije pojavio

"Najveće probleme i potencijalne posledice imaju države Zapadne Evrope. U tom kontekstu imamo ekonomsku, energetsku krizu, jačanje desnice, predstojeće izbore za Evropski parlament, pa tu je onda i položaj Olafa Šolca u Nemačkoj. Tu su naravno sa ovim evropskim izborima i američki predsednički izbori koji su značajni u kontekstu rata u Ukrajini, kao i pitanja proširenja NATO-a, novih vojnih baza, vežbi, kao i opšta bezbednost. Sve su to okviri kroz koje je potrebno posmatrati aktuelne poteze Makrona", smatra Kolaković.

Ona kaže da se može reći kako je Makron celu prvu godinu rata možda i dalje sedeo za onim velikim okruglim stolom, čekajući da se Putin vrati, ali se to nije dogodilo.

PROFIMEDIA / American Photo Archive/Alamy/Alamy

"Naprotiv, došlo je do zaoštravanja, pored ruske ofanzivne politike u Africi, ukrštanje interesa, ratova na frontu propagande, ratovanje lažnim vestima, društvene mreže su takođe postale jedan način da se iznose mišljenja, da se pružaju neke informacije ili dezinformacije. U tom kontekstu Francuska se sada pozicionirala da ona jeste i do sada kontinuirano slala pomoć Ukrajini, ona jeste i do sada posebno pozivala na istragu o kršenju međunarodnog humanitarnog prava, ljudskih prava, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti koji su vezani za Ukrajinu, posebno u slučaju deportacije ukrajinske dece, ali sa druge strane uporedo iz Rusije stižu narativi o malignim uticajima iz Francuske, oštre neprimerene reči, pa čak i lične uvrede nekih najbližih Putinovih saradnika. Što dodatno komplikuje celokupnu situaciju i utiče dodatno na poglede Makrona", navodi Kolaković.

Dr Milan Igrutinović iz Instituta za političke studije takođe smatra da Makron šalje političku poruku Moskvi.

"Trenutno je situacija na frontu da ruska vojska ima taktičku inicijativu na više delova fronta. Ukrajinska vojska se još uvek aktivno brani. Pitanje je da li bi Ukrajina u nekom narednom periodu mogla da izvrši uspešnu kontraofanzivu. Ali u suštini ukrajinska vojska je u defanzivi i to je loša pozicija za Kijev. U kontekstu te loše pozicije, reakcije Makrona su upućene u smislu 'nismo mi rekli našu poslednju reč u ovom ratu, možemo da pomognemo još više nego što smo do sada', ubacujući u igru mogućnost slanja francuskih, pa i trupa drugih zapadnih zemalja", kaže on.

Makronova poruka Moskvi - "Nismo rekli poslednju reč"

U diplomatiji i kriznim međunarodnim situacijama nije nepoznata taktika eskalacije radi deeskalacije, odnosno, prevedeno na običan jezik, pristup u kom jedna ili obe strane podižu tenzije kako bi naterale onu drugu da se zamisli i pristane na neki kompromis u cilju smirivanja situacije.

Da li se iza toga krije Makronova ratobornost, teško je reći, ali Igrutinović smatra kako on, pored poruke Moskvi "nismo rekli poslednju reč", želi i da animira i druge evropske zemlje u tom smislu. Uz to, kako dodaje, boreći se i za poziciju Francuske u Evropi. Igrutinović kaže i da francuski komentatori veruju da je Makron upravo zbog toga namerno dvosmislen, kako bi naterao Moskvu da se pita.

Francuska u pokazivanju mišića Rusiji verovatno nije solo igrač, a Kolaković veruje da se i u slučaju potencijalnog sukoba ne može govoriti o sukobu samo te dve zemlje, već Rusije i EU, odnosno zapadnih saveznika.

"Brzina protoka informacija, diskursi i narativi koji se javljaju na društvenim mrežama čine jednu potrebu za stalnim pravljenjem senzacija. Ponekad se u stvari tim potezima političara pripisuje jedna nerealna težina. Ako se posmatra moć uticaja u međunarodnoj zajednici, Francuska tu dominira, ima mnogo više moćnih saveznika, kao što su Evropa, SAD", kaže Kolaković i dodaje da je pozicija Francuske da nije direktno u ratu, bilo na svojoj teritoriji ili sa susedima, u čemu i jeste glavna razlika u pozicijama Pariza i Moskve.

EPA / EFE / Christophe Petit Tesson

Iako su mnogi francuski, ali i evropski analitičari Makronov ratoborni nastup prokomentarisali željom da utiče na domaću javnost i ubere političke poene, naročito pred izbore za Evropski parlament, sagovornici NIN-a smatraju da to nije primarni motiv.

Igrutinović kaže kako je to "manjim delom 'šepurenje' pred domaćom javnosti, s obzirom na snagu Marin le Pen, iako taj element postoji", već u najvećoj meri poruka upućena u Kremlj.

Makron je jedan od retkih lidera velikih evropskih zemalja koji u anketama ima većinsku podršku birača, za razliku od britanske vlade konzervativaca kojoj se "smeši" ubedljiv poraz na izborima, ili nemačkog kancelara Olafa Šolca, čiji rejting je rekordno nizak, pa je verovatno jedini koji u potpunosti može da pokaže oštar stav, koji zbog mogućih posledica može biti i nepopularan, a da ne ošteti svoj rejting.

"U tom kontekstu Makron ima jedan veći manevarski prostor da deluje i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu", smatra Kolaković, napominjući kako vlast francuskog predsednika verovatno neće biti ugrožena do 2027, jer mu preostaju reforme koje jesu značajne, ali se ne očekuje da će izazvati velike proteste, kao što je bio slučaj sa penzionom reformom.

Makronovo političko "intenziviranje" ide uporedo sa novom vladom Gabrijela Atala koju je imenovao, pa se potezi koji nisu isključivo usmereni na poziciju Francuske u vezi sa ratom u Ukrajini, već i, na primer, u jačanju komunikacije sa Vajmarskom grupom, i uopšte u proaktivnoj ulozi u međunarodnim i evropskim odnosima, mogu dovesti u vezu sa izborima za Evropski parlament.

Imaju li lični odnosi političara veze

EPA / EFE/LUDOVIC MARIN/POOL

Odnos Makrona i Putina, koji se godinama mogao smatrati vrlo bliskim, toliko da je u jednom trenutku francuski predsednik govorio o "Evropi od Lisabona do Vladivostoka", a potom u drugom pobrao simpatije Kremlja kada je govorio o "moždanoj smrti NATO", stigli su do gotovo otvorenog neprijateljstva. Međutim, Aleksandra Kolaković veruje da u odnosima između državnika, "lični odnosi nisu nikada ispred državnih interesa".

"Simpatije i antipatije ne određuju te odnose, već samo realna politika i interesi, diplomatske procene, predikcije i događaji", kaže ona.

Trenutak u kom živimo, u kom se odigravaju dva velika sukoba, a više žarišta u svetu je otvoreno, uz "rat lažnim vestima", pokazao je da "državnici uvek zadržavaju neke tradicionalne obrasce ponašanja, ali i linije neslaganja", smatra ona.

"Pritom ostavljaju prostor za razumevanje ili saradnju na nekom drugom polju. Stoga nema prekida koji je bio karakteristika nekih ranijih sukoba. Taj odnos se upravo zbog toga čini tako toplo-hladno. Takođe treba uzeti u obzir da je danas komunikacija mnogo neformalnija, slobodnija, nego ranije. Tako, na primer, kratke izjave na društvenim mrežama ponekad mogu dati pogrešne percepcije. Ali, bitan je onaj odnos koji je na formalnom nivou i te lične antipatije ili simpatije neće određivati dalji tok njihovog odnosa, već striktno tok politika i interesa", zaključuje Kolaković.