Hoće li EU da iskoristi novac od zaplenjene ruske imovine za naoružavanje Ukrajine

Lideri EU složili su se da preuzmu veliku većinu profita ostvarenog od zamrznute ruske imovine i daju je Ukrajini. Predlog bi mogao da donese tri milijarde evra ove godine, a prva milijarda bi mogla da bude puštena Ukrajini do jula, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom Samita lidera EU u Briselu.

„Rekla sam liderima da ako sada brzo zaključimo predlog, prvu milijardu bismo mogli da isplatimo prvog jula. Dakle, zavisi od nas“, rekla je ona, dodajući da postoji snažna podrška da se prihod koristi u „vojne svrhe za Ukrajinu“.

Fon der Lajen je takođe otkrila da EU razmatra povećanje carina na rusko žito, uključujući „ukradeno“ ukrajinsko žito, koje ulazi na tržište EU. 

Sporazum je došao nakon skoro godinu dana pregovora o pravnoj osnovi za efektivnu zaplenu 190 milijardi evra koji se drže u belgijskom centralnom depozitaru hartija od vrednosti Juroklir. Put je otvoren za sporazum nakon što je formulacija izmenjena kako bi se uputilo protivljenje Mađarske novcu koji se koristi za naoružavanje Ukrajine, podseća Gardijan.

Kako će se sredstva raspodeliti tek treba da bude odlučeno, ali predlog je bio da se 90% iskoristi na vojne programe i 10% na rekonstrukciju, sa potencijalom da se deo novca preusmeri na finansiranje EU mirovnih misija širom sveta kako bi se ispunila „zabrinutost“ Mađarske.

Ovaj potez je i dalje opterećen pravnim rizikom. Postoji mogućnost da bi novac morao biti vraćen nakon rata ako bi Rusija pokrenula pravni postupak. Kremlj je u sredu rekao da bi takav potez predstavljao flagrantno kršenje međunarodnog prava, ali diplomate EU su rekle da su se svi složili da bi se profit ili kamate od zamrznute imovine mogli koristiti u Ukrajini.

„Agresor treba da plati najvišu cenu za rat“

Kao i na mnogim prethodnim samitima EU, i na ovaj se uključuje i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. On je pozvao lidere EU da povećaju podršku, uz više vazdušnog pokrivanja kako bi zaštitili istočne gradove od ruskog bombardovanja, uključujući oslobađanje zamrznute imovine.

„Agresor treba da plati najvišu cenu za rat – to je u skladu i sa slovom i sa duhom zakona“, rekao je on liderima EU u video-obraćanju. On je otišao dalje, tražeći od lidera EU da razmotre i kapital koji se nalazi u belgijskoj banci, što se ne razmatra.

PROFIMEDIA / Ukraine Presidency via Bestimage / Bestimage

Na pomenutom samitu, lideri EU dali su dodatni podsticaj nastojanjima Ukrajine i Moldavije da postanu članice bloka, složivši se da traže od komisije da „brzo usvoji pregovarački okvir [za pristupanje] bez odlaganja“.

Složili su se da je ispravno krenuti napred u pregovorima o članstvu sa Bosnom i Hercegovinom nakon što ispuni sve uslove za reforme potrebne za ispunjavanje statusa kandidata.

Zelenski je zahvalio EU na isplati od 5 milijardi evra iz fonda za pomoć Ukrajini dogovorenoj u decembru i na nedavnom obećanju granata za municiju u okviru inicijative koju je pokrenula Češka za nabavku oružja van EU.

„Ako bude dovoljno podrške Ukrajini, to će pokazati Putinovim prijateljima da će biti dovoljno podrške čak i ako ova luda osoba naredi širenje agresije na druge evropske zemlje“, rekao je on.

Želja za zajedničkom odbrambenom industrijom

Poruka Evropske unije ruskom lideru Vladimiru Putinu s prolećnog samita, dve godine nakon početka velikog ruskog napada, je jasna, veruje kancelar Šolc.

„Preračunao se ako je mislio da nismo sposobni da podržimo Ukrajinu koliko god je to potrebno.“

Evropljani i Evropljanke još jednom će se obavezati da u budućnosti bolje sarađuju pri nabavci vojnih sistema i opreme. Postoji nova odbrambena strategija koju su sastavili visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj i komesar za industriju Tjeri Breton.

EPA / EFE/OLIVIER HOSLET

Međutim, nadležnosti u vezi s naoružanjem ostaju u rukama država-članica, a samo subvencije i ugovori za industriju naoružanja trebalo bi da budu objedinjeni u okviru EU. Finansiranje tog poduhvata ostaje predmet rasprave. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel i dalje se, isto kao i Francuska, zalaže za „odbrambene obveznice“, što bi bili zajednički krediti EU slični onima tokom pandemije kovida. Nemačka vlada, ipak, odbija zajedničke dugove za opremanje vojski, piše Dojče vele. 

Zahtev za dugoročnim primirjem između Izraela i Hamasa

Stavovi u EU o situaciji u konfliktu između terorističke organizacije Hamas i Izraela su različiti. Nakon što su Sjedinjene Američke Države nedavno zatražile dugoročno primirje, verovatno će se i EU tome pridružiti. Do sada se govorilo o kratkoročnim prekidima vatre, ali kancelar Olaf Šolc sada u Briselu zagovara „dugoročno primirje“. To bi trebalo da bude povezano s oslobađanjem svih izraelskih talaca.

„Istovremeno, ključno je da više humanitarne pomoći stigne do Gaze“, zahteva Šolc. Evropska unija će verovatno tražiti da Izrael otvori više graničnih prelaza i na severu Gaze. Dostave brodovima ili vazdušnim putem ne mogu da obezbede neophodne količine pomoći.