Kako se Putin preračunao u priči oko slanja vojnika na granicu sa Finskom

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je zapretio da će ponovo rasporediti trupe blizu finske granice. Ta najava zvuči kao zveckanje oružijem kada se uzme u obzir da je granica sa Finskom duga više od 1.300 kilometara. Pored toga Finska sada uživa zaštitu svojih NATO saveznika, tako da je malo verovatno da će Putinova pretnja izazvati strah.

Ali, ovaj pokušaj zastrašivanja takođe će biti neuspešan iz još jednog ključnog razloga: Rusija jednostavno nema dovoljno vojnika, piše Politiko.

 

„Generalno smo imali idealne odnose sa Finskom. Gotovo savršene. Nismo imali nikakve zahteve jedni prema drugima, posebno ne teritorijalne, da ne govorimo o drugim oblastima. Nismo čak ni imali trupe, sve vojnike smo povukli sa rusko-finske granice“, požalio se Putin u intervjuu državnoj novinskoj agenciji RIA prošlog meseca.

Ipak, Finska je ušla u NATO.

“Tako su odlučili. Ali mi tamo nismo imali vojnike, sada ćemo ih imati“, dodao je on.

Putinova pritužba, kako konstatuje Politiko, zvučala je kao kada nasilnik koji živi sa partnerom tvrdi da je sve u redu, sve dok druga osoba ne ode u policiju ili se iseli. Nameće se pitanje da li je rukovodstvo Kremlja ikada razmatralo uticaj svojih reči i dela na druge zemlje, jer je naravno ratobornost Rusije navela Finsku da podnese zahtev za prijem u članstvo u NATO. 

Međutim, problem sa stalnim pretnjama drugima je nešto to zahteva značajna sredstva. Ako Rusija želi da zaplaši Finsku najavom da će kao odgovor za ulazak zemlje u NATO koncentrisati vojne jedinice na granici, mora da ima veliki broj vojnika. A Rusija to jednostavno nema.

„Rusi neće imati sredstva da izgradi infrastrukturu, proizvede novo teško naoružanje i regrutuje značajan broj vojnika na našoj granici pre 2030“, tvrdi penzionisani general-major Peka Toveri, bivši šef finske vojne obaveštajne službe i nedavno izabran član finskog parlamenta.

PROFIMEDIA / Maksim BLINOV / AFP

„Finska je veoma zahtevno operativno okruženje, kao što su Sovjeti naučili tokom Drugog svetskog rata. Sovjeti su to nazivali 'operacije u močvarnim šumama' i takve operacije zahtevaju specijalizovanu obuku i opremu koju oni nemaju. U stvari, najveći deo finskog graničnog područja je potpuna divljina, neprikladna za savremenu mehanizovanu borbu”.

U međuvremenu, ruska vojska je toliko raširena duž linije fronta da je samo nekoliko meseci nakon invazije na Ukrajinu, Kremlj već prebacio svoje trupe stacionirane u blizini finske granice u Ukrajinu — iako Putin tvrdi da su uklonjene u znak prijateljstva sa Finskom.

„I dalje imaju 138. posebnu brigadu u Kamenki [kod Sankt Peterburga], oko 50 kilometara od finske granice“, rekao je Toveri i dodao:

„Ali garnizon je prilično prazan, nema borbeno spremnih jedinica jer su sve u Ukrajini. A svih pet brigada u našoj blizini je već prepolovljeno pre rata".

Takođe, iako je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu podigao galamu kada je Finska ušla u NATO, nijedna vojna jedinica nije premeštena na finsku granicu. S obzirom na obim angažmana ruskih oružanih snaga u Ukrajini, ne iznenađuje da je finsko rukovodstvo mirno reagovalo na Putinovu najavu.

U stvari, ruske oružane snage imaju toliko poteškoća da regrutuju dovoljno vojnika za rat da su morale da ustupe izvesne teritorije paravojnim plaćenicima grupe Vagner, ali i da regrutuju zatvorenike. Oko 100.000 osuđenika je već primljeno u vojnu službu u zamenu za slobodu, a kako ovi loše obučeni vojnici ginu u velikom broju, postoji potreba za stalnim dopunama. Stoga nije bilo iznenađenje kada je nekoliko meseci nakon početka „specijalne vojne operacije“, Rusija takođe bila prinuđena da izvrši delimičnu mobilizaciju, koja je bila samo delom uspešna, jer su mnogi muškarci koji su prošli vojnu obuku već napustili zemlju.

PROFIMEDIA / Wojtek Radwanski / AFP

Putin – koji je krajem prošle godine rekao da Rusija ima 617.000 vojnika u Ukrajini – sada želi da dalje popuni broj vojnog kadra zemlje. Međutim, teško je održati snage od 600.000 vojnika u Ukrajini kada je ukupan broj pripadnika ruskih oružanih snaga 1,15 miliona. Možda i ne iznenađuje da je u decembru prošle godine Putin naredio da se broj poveća na oko 1,32 miliona; otprilike u isto vreme, Šojgu je predložio povećanje broja pripadnika na 1,5 miliona do 2026.

Međutim, nameće se pitanje odakle će ti vojnici doći i koliko će biti dobri. Nije iznenađujuće što su – bez obzira na Vagnera i bivše osuđenike – počele da kruže glasine da Kremlj planira još jednu rundu mobilizacije.

Dok se ruske oružane snage bore sa najosnovnijim zadacima, finski političari mogu sebi da priušte da ne budu previše uznemireni Putinovim pretnjama – za sada. Međutim, rizik od ruske agresije će i dalje ostati, jer je malo verovatno da će se Rusija u bliskoj budućnosti suštinski promeniti. Zato je, kako ističe Politiko, bilo pametno da Finska i Švedska uđu u NATO.