Bliskoistočna igra nerava: Napad Irana na Izrael kao da je osimišljen da ne bude previše uspešan

Višedecenijski rat u senci eskalirao je kada su iranski dronovi i projektili osvetlili noćno nebo u Izraelu. Operacija Teherana bila je izraziro koreografisana, osmišljena tako da svede žrtve na najmanju moguću meru dok maksimizira zastrašujući spektakl. Misija je bila složena - preko 300 dronova i projektila kretalo se iznad iranskih suseda, uključujući Jordan i Irak, obe sa američkim vojnim bazama, pre nego što su prodrle u vazdušni prostor smrtnog neprijatelja Irana.

Izraelski saveznici pomogli su da se obori najveći deo ovog oružja, ali nisu mogli da spreče ono za šta se dugo verovalo da je scenario sudnjeg dana na Bliskom istoku, prvi direktni napad Islamske Republike na Izrael.

Čuveni izraelski protivvazdušni sistem "Gvozdena kupola" nije razočarao Izraelce, od kojih su mnogi otišli ​​u bunkere. Napadnuto je samo nekoliko lokacija, uključujući vojnu bazu i oblast u pustinji Negev, pri čemu je povređeno beduinsko dete, ali je kupola odbranila jedan od najvećih napada dronovima u istoriji.

Ipak, to je bila operacija za koju se činilo da je osmišljena da propadne – kada je Iran lansirao "dronove ubice" sa svoje teritorije udaljene gotovo 2.000 kilometara, Izraelu je poslao upozorenje nekoliko sati unapred.

Simbolika napada je odradila glavni zadatak. Umesto napada iz jedne od susednih zemalja u kojoj su prisutni proksiji Teherana, rakete su ispaljene sa iranske teritorije. Time je Iran ostao bez elementa iznenađenja što je značajno smanjilo mogućnost da ova operacija načini veliku štetu na terenu, piše Si-En-En. Ipak, gotovo četiri sata, svet je zadržavao dah dok je oružje letelo noćnim nebom. To su bile užarene kugle koje su lebdele, dok su Posmatrači iz tri različite zemlje snimali prizore "užarene kugle" koje parajući noćno nebo nagoveštavaju početak kataklizmičnog rata.

Vreme napada značio je da Izrael i njegovi regionalni saveznici mogu da pripreme odbranu Izraela, a operacija je na kraju, zahvaljujući izraelskoj odbrani, prošla bez posledica. Kada je stalna misija Irana pri Ujedinjenim nacijama objavila na Tviteru da je operacija „završena“, postalo je jasno da je Islamska republika odlučila da ovoga puta "gromoglasno laje ali da ne ujeda".

Odmazda za napad u Damasku

EPA / EFE / YOUSSEF DAFAWWI

Udar je poslužio kao odmazda na izraelske vazdušne napade na iranski konzulat u Damasku, početkom aprila, u kome je poginulo13 osoba, među kojima sedam pripadnika iranske Revolucionarne garde. Napad se odigrao onako kako su i predviđale američke obaveštajne službe, ali i prema očekivanjima analitičara.

Rukovodstvo Irana se osećalo prinuđenim da udari na Izrael kako bi potvrdilo svoju poziciju regionalne sile. Međutim, ovaj napad raspršio tvrdnje da Iran preti u prazno. Poslata je i poruka da režim u Teheranu ne preza ni od direktnog napada, i time podigao uloge u bliskoistočnoj igiri nerava. Isto tako, Iran je ovim napadom poručio šta su njegove crvene linije.

Komandant iranske Revolucionarne garde general Husein Salam poručio je da je Iran uspostavio novu jednačinu - ukoliko Izrael bilo gde napadne iranske interese i građane, uslediće osveta.

Ipak, i pod tom jednačinom, Iran je istovremeno morao da pokuša da izbegne izazivanje sveopšteg rata. Njegova ekonomija je pokleknula pod teretom sankcija iz Trampove ere, a ulicama raste nezadovoljstvo zbog vladine represivne politike. U nedelju se činilo da je Iran ne samo uzeo u obzir robusne izraelske sisteme protivvazdušne odbrane, već se i oslanjao na njih. Relativno visok stepen američkih obaveštajnih podataka o operaciji takođe sugeriše da je Iran možda nije previše radio na prikrivanju svojih namera.

Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolajan rekao je da je dao susednim zemljama, uključujući glavne saveznike SAD, obaveštenje 72 časa unapred. Da bi obuzdali osudu svoje operacije, činilo se da je Iran namerio da osujeti njen uspeh.

Stil napada podseća na odgovor Teherana na momenat kada je bivši predsednik SAD-a Donald Tramp izvršio ciljano ubistvo iranskog generala Kasema Sulejmanija u januaru 2020. Teheran je tada američkim trupama dao upozorenja deset sati unapred pre nego što balističkim raketama zasuo američke vojne pozicije u Iraku, uključujući i vazdušnu bazu Al Asad. Napad je izazvao haos, ostavljajući ogromne kratere u zemlji, ali nije bilo nikakvih žrtava među osobljem SAD.

U toj akciji, iranske snage su slučajno oborile komercijalni avion koji je poleteo sa aerodroma u Teheranu, ubivši preko 100 putnika što je podstaklo gnev javnosti protiv režima koji se sve više smatra nesposobnim. U to vreme, Iranci su bili zaokupljeni demonstracijom šta njihova vojska može da uradi, a ne šta je spremna da uradi. SAD nisu uzvratile, sprečivši time regionalni rat.

Bojazan od sveopšteg rata na Bliskom Istoku

PROFIMEDIA / IDF/GPO/Sipa Press

Četiri godine kasnije, Iranska taktika se možda neće odvijati na isti način. Izrael je već obećao da će odgovoriti. SAD su već javno izjavile da neće učestvovati u izraelskoj odmazdi, što bi moglo umiriti Iran. Međutim, Netanjahuov Izrael se pokazao sve nepredvidivijim, a iranske pretnje oštrijom akcijom u slučaju dalje eskalacije mogle bi da se zanemare u Izraelu.

U budućem iranskom napadu, Teheran možda neće oklevati da koristi severnu granicu Izraela kao mesto za lansiranje. Nedelju dana pre napada, jedan dobro obavešteni libanski izvor isključio je da će Hezbolah, najmoćniji partner Irana, biti deo početne iranske odmazde na napad na konzulat. Međutim, izvor je upozorio da će Hezbolah i druge borbene snage koje podržavaju Iran "biti spremni za fazu koja dolazi nakon izraelskog odgovora".

Snažna izraelska odmazda može naterati Iran da zauzme još tvrđi stav. Konzervativci su poslednjih godina konsolidovali kontrolu nad iranskom vladom, a raste otpor pritisku Zapada da obuzda program obogaćivanja uranijuma.

 

 

„Mora da postoji zadovoljstvo u određenim krugovima u Vašingtonu i Izraelu, zato što ograničeni odgovor Irana pokazuje nadmoć Izraela. Ali kad promislite, shvatićete kako ova epizoda može da ojača one koji u Teheranu veruju da Iran mora postati nuklearna sila“, napisao je Trita Parsi, analitičar spacijalizovan za Iran i izvršna potpredsednik Instituta Kvinsi, na mreži Iks.