Zaokret na istok: Šta posle predsedničkih izbora u Slovačkoj

Iako predsednik ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, izbori u Slovačkoj su predstavljali odlučivanje o strateškom pravcu kojim će u narednim godinama poći Slovačka. Tema kampanje bila je i naša nedavna prošlost.

„On je predsednik koji će poslati slovačke vojnike u Ukrajinu. On je oduvek podržavao rat. On je podržavao bombardovanje Jugoslavije”.

Kampanja za ovogodišnje predsedničke izbore u Slovačkoj bila je prljava od početka. U igri je bilo potvrđivanje političke dominacije populističke socijaldemokratske partije Roberta Fica, četvorostrukog slovačkog premijera, koji se posle potpunog poraza 2020. godine našao u situaciji da ga je samo jedan glas u parlamentu spasao od ukidanja poslaničkog imuniteta koji bi ga poslao u istražni zatvor zbog optužbi za korupciju. Fico je političar koji nikome ne prašta i pobeda na parlamentarnim izborima u septembru 2023. bila je za njega samo prvi korak na putu preuzimanja vlasti na svim nivoima: jedini garant da više neće morati da razmišlja da li će završiti iza rešetaka. Pobeda Petra Pelegrinija, njegovog kandidata na predsedničkim izborima, bila je zato imperativ.

Slovačka je konzervativna, katolička zemlja koja je svoj prosperitet posle 1989. izgradila na masovnoj automobilskoj i elektronskoj industriji i na ekonomiji orijentisanoj gotovo potpuno na izvoz. Sa prosečnom platom od oko 1.500 evra i nezaposlenošću oko 5 odsto, Slovaci su uspešno preživeli sve ekonomske izazove.

Kada je prvo kovid, a onda i rat u Ukrajini počeo da utiče na njihov svakodnevni komfor, postali su nervozni. Nervoza se pretvorila u frustraciju, a frustracija je otvorila vrata raznim alternativnim objašnjenjima šta sa to zapravo dešava. Jednu od neuspešnijih kampanja vakcinisanja protiv kovida u EU zamenila je najmanja podrška ukrajinskom susedu u borbi protiv Rusije. Polovina građana Slovačke ne podržava bilo kakvu pomoć Ukrajini, oko 70 odsto ne podržava slanje oružja.

TANJUG / AP / Denes Erdos

Parlamentarna većina Roberta Fica bila je tesna. Da bi je uopšte bilo, neophodna je bila koalicija sa ne previše koherentnom grupom raznih političkih ekstremista. Za pobedu na predsedničkim izborima bilo je potrebno aktivirati sve strahove javnosti, dezorijentisane posle nekoliko godina političke i ekonomske krize. U kampanju se uključio i Viktor Orban finansijskim i političkim obećanjima mađarskoj nacionalnoj manjini.

I tako smo se uz strahove od eskalacije konflikta u Ukrajini, produžavanja rasta stambenih kredita, otpuštanja zbog veštačke inteligencije i imigranata iz islamskih zemalja, kao argument u izbornoj borbi našli i mi iz 1999. Tokom televizijskih debata kandidata koji su ušli u drugi krug izbora, bombardovanje Jugoslavije je spomenuto više puta. 

Kao i davne 1998. godine, kada je prozapadna opozicija pobedila populističkog autokratu Mečijara i tako obezbedila članstvo Slovačke u EU i NATO, izbori ove godine su doživljavani kao novo prebrojavanje među slovačkim stanovništvom ko je na kojoj strani geopolitičkih podela. U kampanji su crtane granice između Istoka i Zapada, uz debatu o civilizacijskim vrednostima. Pobeda Petra Pelegrinija, kandidata Roberta Fica koji se protivi vojnoj pomoći Ukrajini i imigrantskim kvotama u EU, doživljena je među slovačkom liberalnom elitom kao pridruživanje drugoj strani u civilizacijskom sukobu. Za tesnu većinu stanovništva koja je odlučila izbore, ta pobeda znači malu nadu da će stvari ostati iste kao i pre svih kriza. Za Roberta Fica to je važna pobeda u borbi za osiguranje ličnog imuniteta.

Za nas, to je možda povod za razmišljanje da smo u velikoj slovačkoj debati bili korišćeni kao argument strane koju većina u EU doživljava kao neprijateljsku.