Štajnmajer: Zapadni Balkan ne sme da ostane siva zona za ruski rušilački uticaj

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Češke Petr Pavel i češki premijer Petr Fijala pozvali su danas u Pragu na konferenciji povodom 20. godišnjice proširenja Evropske unije da se Zapadni Balkan ne ostavlja da čeka pred kapijama Unije dugo jer ne sme da "ostane siva zona za rušilački uticaj Rusije".

"Posle 20 godina ponovo je 10 zemalja u procesu pristupanja EU. Putin će svoj rušilački uticaj primenjivati gde god može. Balkan ne sme da ostane siva zona za to. Zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina spadaju u naš prostor", kazao je predsednik Štajnmajer.

Nemački predsednik rekao je da napad Rusije nije samo na Ukrajinu već je istovremeno i na sve istorijske lekcije koje su i Nemačka i Češka i cela Evropa izvukle iz dva svetska rata.

"Sa ruskim napadom na Ukrajinu u Evropu se vratio rat. Podli napad na našeg suseda istovremeno je napad na ideju miroljubivog susedskog života u Evropi, kršenje međunarodnog prava sa posledicama daleko iza granica Ukrajine a koje se tiču svih nas", rekao je Štajnmajer.

Nemački predsednik istakao je više puta tokom govora da je EU istorijski najveći mirovni projekat koji treba braniti jer se ne podrazumeva sam po sebi i nije neuništiv.

"Citirao bih (bivšeg) češkog predsednika Vaclava Havela povodom intervencije na Kosovu da 'ima trenutaka kada treba reći dosta'. To nije samo akt solidarnosti već i samoodržanja. Ruska agresija je napad na sve pouke koje smo u Nemačkoj i Evropi izvukli iz dva svetska rata. Na taj napad možemo da odgovorimo na jedini način - podrškom Ukrajini kao sastavnom delu deo Evrope i budućoj članici EU", rekao je Štajnmajer.

"Dajmo im tu šansu i iskoristimo šanse koje će nam to doneti"

Predsednik Češke Petr Pavel istakao je na konferenciji povodom proslave dve decenije Češke u EU, da bezbednost EU ne počinje na njenim granicama već mnogo dalje i da je nedopustiva ravnodušnost prema susedima Unije.

"Imam razumevanja za zemlje koje stoje na kapiji EU, njihove ambicije dokazuju privlačnost tog projekta. Proširenje je i geopolitička nužnost. Ako ostavimo Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju da stoje pred kapijom EU suviše dugo ostavićemo ih napospas Rusiji i akterima koji Evropi ne žele dobro", rekao je češki predsednik.

Češki premijer Petr Fijala takođe istakao da je proširenje na Crnu Goru, Srbiju, Albaniju, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, nužno za bezbednost kontinenta i same EU.

"Dajmo im tu šansu i iskoristimo šanse koje će nam to doneti. To proširenje je nužnost za bezbednost EU. Svaka druga varijanta je gora kako za njih tako i za nas", rekao je Fijala.

Govoreći o ključnim tekovinama i koristi od proširenja pre dve decenije za sve članice EU, ne samo ekonomske već prvenstveno mir i rešavanje problema i nesuglasica postizanjem kompromisa, obojica predsednika i premijer istakli su da Evropa sada mora aktivno da se brani jer ni ona nije neuništiva, kako od pretnji spolja, kao što je agresivna politika Rusije, tako i iznutra.

"I unutar EU ima osporavanja osnovnih demokratskih vrednosti. Neodgovorni populisti osporavaju i ceo projekat EU. Krug zvezdica na zastavi EU prikazuje prirodu našeg zajedništva - svi smo povezani a istovremeno slobodni. EU treba braniti jer sigurno nije neuništiva, kako je u govoru na Sorboni upozorio predsednik Makron. Opasno je da se ponašamo kao da je ono što smo postigli zauvek sigurno", kazao je nemački predsednik.

Frank-Valter Štajnmajer pozvao je u Pragu Evropljane da izađu na evropske parlamentarne izbore i ne dozvole da im populisti podrivaju poverenje u institucije i ubede ih da su oni najbučniji glasovi najvažniji.

"Nije istina da se u Briselu odlučuje o nama bez nas. Naši predstavnici, poslanici su u svim insticijama. Bez obzira ko je bio na vlasti u Češkoj glasali smo protiv u Briselu samo u jedan odsto slučajeva. Neodgovorni su glasovi onih koji osporavaju naše članstvo i traže da izadjemo. Dobra alternativa EU jednostavno ne postoji", kazao je češki predsednik Pavel.