Pupovac za NIN: Ulazak Domovinskog pokreta u hrvatsku Vladu je pretnja demokratiji i unosi nemir među Srbe

Nedomumice o tome kakva će biti nova vlada Hrvatske i da li će ona zemlju odvesti drastičnije u desno, dobile su svoj epilog u dogovoru HDZ-a i Domovinskog pokreta (DP). Upravo taj dogovor značio je istovremeno kartu u jednom pravcu iz učešća vlasti za Samostalnu demokratsku srpsku stranku (SDSS), koja je još pre izbora imala, sada već prekršen, dogovor sa HDZ-om. Lider SDSS-a Milorad Pupovac, kaže za NIN da je bojazan o skretanju zemlje u desno, koja se u hrvatskoj javnosti javlja zbog ove saradnje, opravdana.

On ističe da je u vladajuću koaliciju ušla stranka koja je svoj program i kampanju temeljila na antisrpskoj kampanji i delovanju, kao i da je retorika kojom se DP služi poziva na segregaciju, i potpiruje nacionalnu i versku mržnju.

Izopštavanje SDSS-a iz vlasti upravo je i bilo zahtev DP-a kome je stari-novi premijer Andrej Plenković izašao u susret kako bi obezbedio svoj treći mandat na čelu vlade.

Parlamentarnu većinu, kao i novu vladu, DP i HDZ dogovorile su u sredu. Plenkoviću je bilo potrebno 76 potpisa poslanika za formiranje vlade u skladu s ustavnom procedurom za davanje mandata, koje je jutros predao hrvatskom predsedniku Zoranu Milanoviću. Uz 61 poslanika HDZ i 12 od 14 izabranih na listi Domovinskog pokreta, Plenkovića je potpisima podržao i deo poslanika nacionalnih manjina jer te dve stranke same nemaju dovoljan broj glasova, njih 76, za formiranje parlamentarne većine i vlade. Među njima, međutim, nisu bila tri poslanika srpske nacionalne manjine iz SDSS-a, koja je do sada bila deo Plenkovićeve vlade i imala mesto potpredsednika.

 

Ipak, podrška

Uprkos tome što u novom mandatu Vlade neće imati prostora da deluje, SDSS je Plenkoviću dala podršku, premda je nije ozvaničila potpisom. Podrška mu je, objašnjava Pupovac, data na osnovu dosadašnje saradnje. 

"Nismo mogli da mu damo potpis, zbog toga što je sastavljao novu koaliciju u kojoj se nalazi stranka za koju smatramo da ne može dobiti našu podršku, jer je u Hrvatskoj stvarala atmosferu koja je, po našem mišljenju, segregacijska, i koja je suprotna hrvatskom Ustavu. Takva saradnja bila je loše rešenje, ali, nažalost, do ovoga trenutka, nije pronađeno bolje. I sasvim sigurno je da će to negativno uticati na status srpske manjine", podvlači naš sagovornik.

Inače, drugoplasirana na izborima bila je koalicija levog centra okupljena oko Socijaldemokratske partije (SDP) s 42 mandata, a trećeplasirani desničarski Domovinski pokret s partnerima sa 14 mandata. Slede desni Most s 11 mandata i zeleno-leva stranka Možemo s deset mandata. Po dva mandata imaju regionalne stranke, Istarski demokratski sabor i Nezavisna platforma Sever, a jedan mandat stranka Fokus. U Saboru je ukupno 151 poslaničko mesto, a osam je rezervisano za poslanike nacionalnih manjina, od kojih su tri srpska.

Od 14 poslanika koji su u parlament izabrani na listi DP-a, Plenkovića za mandatara nove vlade nije podržao poslanik Josip Jurčević, preneo je hrvatski portal Index. Navodi se da Jurčević nije dao potpis Plenkoviću za mandatara, jer u njega nema poverenja. Jurčević je u više navrata nakon izbora HDZ-ovu vlast nazvao "veleizdajničkom". 

Postignut dogovor Plenkovićevog HDZ-a i Domovinskog pokreta Ivana Penave, naišao je na niz negativnih ocena predstavnika određenih stranaka i analitičara, koji smatraju da će to biti "najdesnija" vlada od osamostaljenja Hrvatske, vraćanje HDZ-a u 1941, ali i veliki lični i moralni poraz za Plenkovića. Penava, inače bivši HDZ-ovac, ovu stranku svojevremeno je napustio zbog neslaganja sa Plenkovićem. U DP-u su najvećim delom bivši pripadnici HDZ-a koji su, kao i Penava, razočarani napustili tu stranku. HDZ i DP postigli su dogovor uprkos sukobima, svađama i teškim rečima razmenjivanim tokom kampanje.

"Bojazan i strahovi u javnosti koji se javljaju zbog takve saradnje su opravdani, jer su poslate simobličke političke poruke. U vladajuću koaliciju ušla je stranka koja je svoj program i kampanju temeljila na antisrpskoj retorici i delovanju, koja vodeću srpsku stranku želi da isključi iz političkog života i proglašava da ona deluje neustavno, da je potekla iz terorističkog krila. A to sasvim sigurno unosi nemir i pretnju za Srbe u Hrvatskoj", navodi Pupovac.

Rasplamsavanje verske i nacionalne mržnje

Lider DP-a Penava, naime, poznat je po tome što je u Vukovaru neprestano zastupao tezu da ćirilica ne treba da bude zvanično pismo, niti da Srbi treba da imaju zvanični status manjine. Srpske političare u Hrvatskoj nazivao je "nacionalistima koji žele veliku Srbiju", dok je za Pupovca i njegov SDSS rekao da sa njima "nikada i ni pod kojim okolnostima neće biti u koaliciji". Ključne poruke DP-a tokom izborne kampanje bile su da vlast neće formirati sa HDZ-om, SDSS-om i Možemo!. 

Iako je Domovinski pokret uslovio podršku HDZ-u time da SDSS ne može da bude deo parlamentarne većine i buduće vlade, Pupovac dodaje da SDSS nije želela da sedi u istoj vladi sa DP-om. 

"Tačno je da su oni učinili sve da SDSS bude isključena iz političke participacije i da se oko nje napravi neka vrsta sanitarnog kordona. Ali, tačno je i da smo mi veoma rano znali da sa takvom strankom, mi ne možemo da sarađujemo. Sa njima ne sarađujemo ni u Vukovaru, odakle je potekla i gde je njen predsednik gradonačelnik. Stoga, bilo je jasno da to ne možemo učiniti na nacionalnom niovu, pošto je njihova retorika postajala sve snažnija, neugodnija i sve manje prihvatljiva", ističe lider SDSS-a. 

Objašnjava da će Srbi, koji su ionako bili diskriminisani zbog niza stvari, zbog ove saradnje sada biti isključeni, "i prema osećaju, i prema realnom stanju stvari", odnosno uslova života u sredinama u kojima žive, bilo da je reč o socijalnom, ekonomskom ili psihološkom kontekstu. Upitan o tome koliko je po srpsku manjinu opasno podgrevanje nacionalizma i da li se Hrvatska skretanjem udesno kreće u dobrom pravcu, Pupovac odgovara: 

"Kada na čelu HDZ-a i na čelu vlade ne bi bila politika aktuelnog premijera Plenkovića, mogli bismo sa sigurnošću reći da se ide u tom smeru. Ovako, nadamo se da se više od ovoga što se desilo, a to je već previše, neće dogoditi. Ne bi se smelo dogoditi. U suprotnom, to bi bila destabilizacija političkog života, svega što se postizalo u političkoj kulturi i demokratiji u Hrvatskoj. Ovo jeste pretnja demokratiji, i od premijera, kao i od nas ostalih aktera političkog života, zavisi da li će se to dogoditi".

TANJUG / FOTO HINA / DARIO GRZELJ (STF) Lider SDSS-a Milorad Pupovac

Pupovac smatra da retorika kojom se služi Domovinski pokret poziva na segregaciju, čime se podstiče na nacionalnu i versku mržnju. SDSS će, dodaje, na to skretati pažnju sve dok se takva retorika bude čula, i sve dok budu preduzimane političke i nepolitičke radnje, koje će je potvrđivati.

U osvrtu na izjave Marija Radića iz Domovinskog pokreta da SDSS-ovi poslanici nisu legitimno izabrani predstavnici srpske nacionalne manjine, Pupovac skreće pažnju na to da je takvu retoriku legalizovao Milanović.

"To što je govorio Milanović, nažalost prvi i u više navrata, i ono što govori Radić, ne odgovara činjenicama. SDSS je od 1997. autentični i legitimni predstavnik Srba u Hrvatskoj, i na nacionalnom, i na lokalnom nivou. I to analiza jasno pokazuje - da je najveći broj političkih predstavnika, i na lokalnom, i na nacionalnom nivou, gotovo 70 odsto onih koji su birani, izabran iz redova SDSS-a", dodaje Pupovac. 

Naš sagovornik kaže da se nada da saradnja saradnja HDZ-a i DP-a neće uticati na odnose Hrvatske i Srbije "onoliko koliko bi mogla" i dodaje da pozdravlja odluku vlade da Tomislava Žigmanova zadrži na dosadašnjoj poziciji.

"To je zajednička tekovina, uradićemo sve da Srbi u Hrvatskoj, i Hrvati u Srbiji, zadrže ulogu katalizatora i mosta u hrvatsko-srpskim odnosima. A neko će očigledno morati da razmisli o tome zašto na hrvatskoj obali nedostaje druga strana tog mosta", zaključuje Pupovac za NIN.

Domovinski pokret važi za ekstremnu verziju HDZ. Osnovao ga je muzičar i ekonomista Miroslav Škoro, koji se povukao nedugo posle poraza na izborima za gradonačelnika Zagreba. Penava je široko poznat po svojim nacionalističkim stavovima, pa i koketiranjem sa ustaštvom, sve uvijeno u celofan "počasti herojima domovinskog rata".

"Trideset godina se trudimo da sebi, Srbima i svetu pokažemo kako nismo ustaše, i onda dođu likovi ala Penava i namerno proliju to civilizacijsko mleko, s trostrukim efektom: svet nam upisuje politički minus, Srbi likuju - jer ispada da su u pravu kada nas poistovećuju s ustašama - a mi se vraćamo u građanski rat iz 1941. godine", pisala je svojevremeno "Slobodna Dalmacija" o Penavi.

Skretanje udesno? 

Politikolog Davor Đenero za Dojče vele je ocenio da ovakvo rešenje nije bilo idealno i da je saradnja manjih stranaka bila bolja opcija.

"Jasno je da bi povoljnije bilo, za stabilnost vlasti i određenih već postignutih tokova, da je vlada umesto ovakvoga nečeg određena saradnjom manjih opcija koje su bliže najjačoj stranci, a ona se već dva izborna ciklusa približavala centru", rekao je Đenero.

Prema pisanju Dojče velea, reč je o bojazni, često izraženoj u hrvatskoj javnosti, da bi izrazito desničarska orijentacija DP mogla povući HDZ nazad u tu stranu, gde je nekad i sama bila. Ili pak da bi ideološka razlika partnera, ako je zaista tako izražena, mogla destabilizovati državu.

"U istom pogledu je šteta što u koaliciji neće učestvovati svi manjinski predstavnici, jer Domovinski pokret tamo ne želi Srbe", napominje Đenero, ali dodaje da je ovo "najmanje loše rešenje od onih koja su uopšte bila realna, prema izbornim rezultatima".

TANJUG / FOTO HINA/ DENIS CERIĆ Lider Domovinskog pokreta Ivan Penava

"Naravno, pod uslovom da koalicija zaista osigura neku stabilnost, spreči preteranu radikalizaciju i oštriji pomak udesno. S druge strane, žalim pomalo za manjincima 'u kompletu', koliko god neki ne podnosili manjinsku političku reprezentativnost, zato što su im se poslanici pokazali u mnogočem superiorni većini svih drugih poslanika“, kaže Đenero koji smatra da će predstavnici manjina ostati koordinisani, bez obzira na to što će se formalno podeliti na saborsku poziciju i opoziciju.

Skretanje Hrvatske udesno, politički komentator iz te zemlje Krešimir Macan ranije za NIN objasnio činjenicom da su na desnici, za razliku od levice, formirana tri prilično jaka politička bloka.

"HDZ je tradicionalno najjača stranka, i sad je verovatno došla na nekih 35 odsto. I pre ovih izbora, Domovinski pokret i Most su se po anketama nalazili na osam i sedam odsto. To je onda rešena desna opcija. Most je krenuo iz centra, pa završio kao neka konzervativno-katolička opcija (bio je protiv abortusa, blizak crkvi), dok je DP veteranski pokret. On okuplja sve one, a to su većinom bivši članovi HDZ-a iz 2015, kojima se nije svidelo kada je Plenković gurnuo HDZ prema centru da bi imao veći broj glasova, a što se pokazalo da mu se isplatilo i na ovim izborima", podvukao je Macan za NIN.

Macan je tada naveo i da je Hrvatska oduvek imala ekstremnu desnicu, a da je DP sada počeo da primenjuje i nove politike, protiv migranata ili Istanbulske konvencije (konvencija protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici), te da su se udružili sa teoretičarima zavere evroposlanika Mislava Kolakušića, koji je osnovao stranu Pravo i pravda. Macan objašnjava da je DP čak koristio u kampanji plakate na kojima je Plenković prikazan kao četnik, sa Pupovcem i Vojislavom Stanimirovićem iz SDSS koji su "okupirali Vukovar", čiju je upotrebu zabranila hrvatska izborna komisija.