Pet poruka sa Putinove vojne parade povodom Dana pobede

Vojna parada povodom Dana pobede nad fašizmom održana je u Moskvi. Upravo je ruski predsednik Vladimir Putin podigao Dan pobede nad fašizmom na mesto jednog od najvažnijih ruskih praznika, budući da je Sovjetski Savez više insistirao na drugim, ideološkim praznicima, a od kraja Drugog svetskog rata do raspada te države, održane su samo tri vojne parade 9. maja na Dan pobede nad fašizmom i to na "okrugle" jubileje - 1965, 1985. i 1990. godine.

Sovjetski Savez izgubio je najmanje 27 miliona ljudi u Drugom svetskom ratu, u borbi protiv nacizma i fašizma, uz ogromnu materijalnu štetu, uništene gradove, traume koje je narod preživeo tokom borbe protiv nacističke vojske koja je okupirala dobar deo tadašnjeg SSSR. Zbog svega toga, ovaj praznik je za Ruse veoma važan, ali sa druge strane, kako kako tvrdi Atlantski savet, američka NVO koja se zalaže za političko jedinstvo SAD i Evrope, služi i kao "centralni propagandistički pseudo-religiozni kult" ruske vlasti, čija je jedna od uloga da "one koji su protivnici politike Kremlja proglasi nacistima i fašistima".

I na ovogodišnjoj paradi, osim odavanja počasti ljudima koji su se izborili sa jednim od najvećih zala u istoriji, nacističko-fašističkom koalicijom, poslate i neke poruke koje se mogu tumačiti u savremenim geopolitičkim okolnostima.

Zastava pobede

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko

Zastava pobede ima jedno od centralnih mesta na paradi povodom Dana pobede nad fašizmom. Ona je simbol pobede nad nacističkom Nemačkom, a radi se o zastavi sovjetske 150. pešadijske divizije koju su trojica crvenoarmejaca (Aleksej Berest, Mihail Jegorov i Meliton Kantarija) prvog maja 1945. istakli na berlinski Rajhstag, što je ovekovečeno znamenitom fotografijom.

Ova zastava jedno je od zvaničnih znamenja Rusije, a na Paradi pobede tradicionalno se nosi iza državne zastave Rusije. Ovakvu simboliku mnogi tumače i željom ruskog predsednika Vladimira Putina, da sa jedne strane spoji nacionalnu tradiciju sa tradicijom perioda komunizma, homogenizujući Ruse i baštineći tradiciju dva suprotstavljena pola - carske i komunističke Rusije – koji su se sukobili u građanskom ratu.

"Dan pobede ujedinjuje sve generacije. Idemo napred oslanjajući se na vekovne tradicije i sigurni smo u to da ćemo zajedno obezbediti sigurnu i slobodnu budućnost Rusije", rekao je Putin na Paradi.

Sa druge strane, važna uloga koju ima zastava gotovo identična onoj Sovjetskog Saveza, mnoge je asocirala na Putinovu želju da obnovi neku vrstu sovjetske imperije, a kao argument za to navode rat u Ukrajini koji Rusija vodi. Jaka tradicija zemlje koja je podnela ogromne žrtve u borbi protiv nacizma, a verovatno i vodila neke od odlučujućih bitaka koje su dovele do sloma nacističke vojne mašinerije (Staljingrad, Kursk...), poslužila je i kao opravdanje za invaziju na susednu Ukrajinu, uz tvrdnje da se ruska vojska "bori protiv nacizma među Ukrajincima".

"Kontinuirana samoidentifikacija sa SSSR-om kao pobednikom nad nacizmom, ali i nedostatak drugog snažnog opravdanja, doveli su Kremlj do toga da proglasi "denacifikaciju" kao jedan od ciljeva rata", rekao je Nikolaj Epli za Karnedži centar za Rusiju i Evroaziju.

Samo jedan tenk na paradi

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko

Na paradi je, kao i prošle godine, prikazan samo jedan tenk – T34 iz Drugog svetskog rata, koji je predvodio mehanizovanu kolonu. Pored njega, među oklopnim vozilima bili su i "tigr", "ural", oklopni transporteri BTR-82" i "Bumerang", ali drugih tenkova nije bilo, iako Rusija, kao naslednica Sovjetskog Saveta, ima impozantne oklopno-mehanizovane snage, čije tenkove koriste brojne vojske sveta. Nije tako bilo ni tenkova T-72, T-80, T-90, pa ni najnovijeg T-14 armata. Mnogi su to protumačili velikim gubicima upravo tenkova i uopšte oklopnih vozila u ratu u Ukrajini, ali i njihovom velikom angažovanošću na ratištu. Samo dan pre parade, organizacija Oriks saopštila je da je vizuelno potvrdila, na osnovu fotografija i video-snimaka, kako je u Ukrajini uništeno više od 3.000 ruskih tenkova. Ukrajinska strana, čak, tvrdi da je uništeno ili onesposobljeno više od 7.400 ruskih tenkova od februara 2022.

Zveckanje nuklearkama

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko

Pored sovjetskog tenka T-34, ovenčanog brojnim herojskim bitkama u Drugom svetskom ratu, koji je postao jedan od simbola sovjetske borbe protiv nacizma, dominantnu ulogu na Paradi pobede imali su raketni sistemi, operativno-taktički, ali i strateški, sposobni da nose nuklearne bojeve glave, kao simbol moći SSSR u Hladnom ratu, ali i današnje Rusije. Tako su se pojavili taktički raketni sistem "Iskander-M" i strateški raketni sistem "Jars", uz PVO sistem S-400, zadužen za odbranu od mogućih napada sličnim oružjem.

Na taj način, Kremlj je pre svega, kao i nedavno najavljenom vežbom taktičkih nuklearnih snaga, poslao poruku zapadnim zemljama, sa kojima je u toku zaoštravanje odnosa posle najava nekih zvaničnika da bi mogli da razmotre slanje svojih trupa na ukrajinsko ratište.

Putin je i u govoru na Paradi optužio Zapad za "rasplamsavanje regionalnih konflikata, međuetničkih i međureligijskih sukoba", te da "pokušava da obuzda suverene i nezavisne centre globalnog razvoja".

"Rusija će učiniti sve da spreči globalnu konfrontaciju, ali neće dozvoliti nikome da nam preti", rekao je, dodajući da su ruske "strateške snage u stanju borbene spremnosti".

Upadljivo odsustvo gostiju

TANJUG / AP / Maksim Blinov, Sputnik, Kremlin Pool Photo

Za razliku od prethodnih Parada pobede u Moskvi, koje su održavane pre ruske invazije na Ukrajinu i na kojima su pored ruskog predsednika bili izaslanici brojnih drugih država (pa su je tako posećivali Aleksandar Vučić, Benjamin Netanjahu, Angela Merkel, Džordž Buš, Bil Klinton, Fransoa Miteran, Helmut Kol...), sada ih je bilo tek nekoliko.

Na Paradi su bili predsednici Uzbekistana Šavkat Mirzijojev, Turkmenistana Serdar Berdimuhamedov, Kazahstana Kasim Žomart Tokajev, Kirgizije Sadir Žaparov, Tadžikistana Emomali Rahmon, Belorusije Aleksandar Lukašenko, Kube Migel Bermudez, Laosa Tonglun Sisulit i Gvineje Bisao Oumaru Sisoko Embalo. Dakle, uglavnom azijske zemlje koje se graniče sa Rusijom i deo su nekadašnjeg SSSR, osim Laosa (takođe Azija), Kube (Karibi, Severna Amerika) i Gvineje Bisao (Afrika). Odsustvo lidera ne samo zapadnih zemalja, sa kojima je Kremlj gotovo na ratnoj nozi, već i drugih država koje to nisu, govori o velikoj međunarodnom, ako ne protivljenju, barem uzdržanosti prema ratu u Ukrajini.

Učesnici "specijalne vojne operacije"

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko

Kremlj svoj rat u Ukrajini naziva "specijalnom vojnom operacijom", a njeni učesnici imaju poseban status u javnosti. Za zemlju u ratu nije čudno da se njegovi učesnici medijski i propagandno prikazuju kao heroji, i to je tradicija koja traje od kad postoje sredstva masovne komunikacije, kako bi se među potencijalnim učesnicima rata i njihovim porodicama smanjio opravdan, ljudski strah od smrti i užasa koje svaki rat nosi sa sobom. Tako su i u današnjoj Rusiji učesnici rata dobili status "nove elite", kako ih je nedavno nazvao i sam Putin, pozivajući da dobiju veću ulogu u vođenju države. I sa ove parade poslata je slična poruka – od 9.000 njenih učesnika, čak 1.000 su bili "učesnici SVO", a Putin ih je na samoj paradi nazvao "herojima" dodajući da je "cela Rusija sa njima". U skladu sa tim je i mišljenje Dženifer Meters, profesorke na Aberistvit univerzitetu, koja navodi za "Konverzejšn" da Putin i Rusija mobilišu mlade kako bi stvorili novu generaciju militaristički indoktriniranih patriota.