NEMA NERESIVIH REBUSA
Gotovo da nema lista koji nije zabelezio sukob izmedju najbogatijeg Srbina i najmocnijeg politicara u Srbiji - Bogoljuba Karica i Slobodana Milosevica. Razlaz je kulminirao udarom rezima na Karicevu televiziju koji je, cak, postao i tema vasingtonskih konferencija za stampu.
O uzrocima rastanka dojucerasnjih prijatelja i komsija sa Dedinja bilo je mnogo spekulacija. Nagadjalo se da je Karic shvatio da su investicije u Slobodana Milosevica postale nerentabilne, a zatim i to da je sukob simuliran kako bi se najbogatiji Srbin lakse infiltrirao kao kandidat opozicije.
Bogoljub Karic se do sada nije oglasavao. Sada je prvi put, ekskluzivno za NIN, progovorio o svemu i prvi od svih nestranackih kandidata javno obznanio svoju kandidaturu za predsednika Srbije.
Hocete li biti kandidat za predsednika Srbije?
- Hocu!
Zasto?
- Dojadilo mi je da gledam sta se sa Srbijom desava. Koliko nam je stranih predsednika za sedam godina doslo u goste? Srbija je kao zemlja bogata, a drzava i gradjani su sve siromasniji. Talentovana deca nam odose u svet; ogroman kadrovski potencijal je neiskoriscen; penzioneri su ponizeni; mladi su bez perspektive. Kandidujem se da na dvadeset prvi vek ne cekamo do 2050. godine, vec hocu da u njega udjemo 2001.
Kako procenjujete sopstvene sanse?
- Slusajte, nije najvaznije kolike su moje sanse vec kakve su sanse svih nas koji nimso zadovoljni svojim zivotom. Saberite njihov broj, pa mi recite kakve su sanse svih nas.
Taj posao sad radi Slobodan Milosevic. Kazu da je vas sukob vesto reziran od obojice?
- Moja izjava o stanju u Srbiji, koju sam dao " Vasington postu " i u kojem me Amerikanci pominju kao moguceg kandidata za predsednika, kostala je desetinu miliona maraka moju kompaniju i moje ljude koji su se nasli na udaru vlasti. Racun za moju kandidaturu za predsednika jos nije stigao, ali sam i njega spreman da platim bez ikakvog zaljenja. U svakoj demokratskoj i pravnoj drzavi ovo se ne zove rezija nego zloupotreba vlasti i obracun sa ljudima koji drugacije misle.
Pravite li sopstvenu partiju?
- Nisam odbacio ideju o stvaranju jedne stranke centra ali, za sada, vise mi se svidja princip sabornosti, okupljanja vise stranaka cak i razlicitih usmerenja. Takva zajednica partija mogla bi da okupi ljude zeljne promena, bez obzira na to jesu li u nekoj stranci ili nisu, oko kandidata za kojeg veruju da ih nece izneveriti.
Vidjate se, rucate i vecerate sa Vukom, Seseljom, Djindjicem, Kostunicom, albanskim prvacima, muslimanskim liderima i Vojvodjanima. Kakvo je vase misljenje o vodjama opozicije?
- Ispada, po vama, da samo jedemo, a mi, pre svega, razgovaramo. Vuk je prvoborac srpskog visepartijzma i, u to sam se licno uverio po svetu, najpoznatiji opozicioni lider Srbije. Seselj je covek neiscrpne energije, cvrst, vispren, vest politicar koji zna sta hoce. Njih dvojicu najbolje poznajem.
" Njujork tajms " vas je pitao moze li Djindjic da bude premijer?
- Rekao sam da bi Djindjic, kao moderan politicki menadzer, i taj posao radio odlicno.
Pomenuo bih i Kostunicu kao mudrog i jednog od retko doslednih srpskih politicara.
Sta je novo i razlicito u vasem politickom projektu?
- Ja se ne bavim " velikom politikom " , imate takvih dosta u ovoj zemlji. Kandidujem se zbog toga da kazem glasno kako sustina napretka lezi u ekonomiji oslobodjenoj bilo kakvih ideoloskih i drzavnih stega, u prihvatanju principa svetskog trzista i u postovanju osnovnog ekonomskog zakona: nema besplatnog rucka. Ima da se radi i niko ne sme da uzima od onih koji rade. A drzava mora da odgovori svojim obavezama prema penzionerima, nezaposlenima i onima koji nisu u stanju da rade. To je sve.
Kako vam izgleda Predlog zakona o svojinskoj transformaciji?
- Izgleda mi zadocnelo skoro deset godina. Izgleda mi kao da je namenjen odugovlacenju procesa stvarne transformacije privrede i izgleda mi da je pravljen kako bi u tom procesu najvise profitirali oni koji su i odugovlacili sa njim. Privatizacija mora biti obavezna za sve, ogranicena najkracim rokom, odgovorna i pravedna prema ljudima koji su svoj radni vek proveli stvarajuci drustveno bogatstvo.
Sebe ste u jednom razgovoru videli kao snagu " trece " Srbije, smestenu izmedju vecitih partizana i vecitih cetnika.
- Svako ko drustvenu energiju danas, dok su nam odore iscepane, trosi na podgrevanje ideoloskih podela na levicu i desnicu, cetnike i partizane, patriote i izdajnike, u sustini skriva svoje politicke i ekonomske interese i vuce nas u proslost u kojoj nema resenja ni za jedan od nasih savremenih problema.
Hocete li odbraniti BK Televiziju?
- Zasto to pitate mene? Ja sam je, sa inostranim partnerima, samo osnovao i sklopio regularne ugovore za njen rad do 2004. godine. Sada, kada je televizija ugrozena, stizu peticije, ljudi izlaze na ulicu i za mene nema veceg priznanja od cinjenice da je Srbija prihvatila BK kao svoje nacionalno dobro i nacionalnu mrezu. Ona danas predstavlja, kako kazu ljudi koje srecem na ulici, oci Srbije.
Kazu da se citava vasa Kompanija, od Banke do Mobtela, nasla na udaru rezima?
- Sve metode pritiska, ucena i pretnji koje je ovaj sistem vezbao pola veka, srucile su se, posle moje izjave o situaciji u Srbiji i medijskih najava moje kandidature, na Kompaniju " Braca Karic " . Raskidaju se valjani ugovori, salju lazne fakture, povlace depoziti po naredjenju sa vrha, ukidaju frekvencije, prakticno, probaju da mi otpuste sve ljude i zatvore sve sto mogu od mojih poslova. A u gotovo svim tim poslovima angazovan je i kapital mojih inostranih partnera ciji interes stite i drzave iz kojih poticu i mnoge medjunarodne konvencije. Svakako da nelogicno deluje da se u Srbiji donosi zakon o privatizaciji i, istovremeno, gusi najveca mesovita kompanija i tako dovodi u pitanje interes i nas i stranih akcionara.
Provladine novine pisu da su mobilni telefoni prisluskivani, visoki socijalisticki funkcioner tvrdi da je zestoka reakcija BK Telekoma ucinila da nam ostane spoljni zid sankcija. Jesu li krenuli na vas i sa pokusajima licne diskreditacije?
- Nece me iznenaditi ako vec od sutra budem proglasen za neprijatelja zemlje, americkog agenta i ruskog spijuna, mafijasa i udbasa. Oni i dalje misle da je Srbija maloletna i da narod ne misli svojom glavom. Celom svetu je, medjutim, jasno kako funkcionise ovakva vlast i kako se obracunava sa ljudima koji misle svojom glavom. To je staljinizam. Svi ljudi koji su pokazali svoj stav, bili oni iz vladajuce partije ili ne, proglaseni su za izdajnike i otpadnike. Ako ovako nastave, drzava ce se sastojati od najuzeg rukovodstva i izdajnickog naroda. Neka oni rade svoj posao, mi imamo svoj.
Presli ste dug put od coveka bliskog Milosevicu, kako su vas mnogi nazivali, do spijuna, kako su poceli da vas nazivaju neki Milosevicevi ljudi?
- Da sam mu bio blizak, jesam; da sam mu pomogao, jesam; da sam za vreme sankcija u zemlju doveo 870 raznih uglednika i parlamentaraca iz sveta da Srbiju vide iznutra, u vreme kad nasa diplomatija nije dovela nijednog, jesam; da sam se zbog toga nasao na crnoj listi americke administracije, jesam; da sam verovao da ce odmah posle sankcija krenuti u uspesnu reformu Srbije, jesam; da sam videvsi sve greske to glasno rekao, jesam.
Zbog toga mi danas, kad krenem pesice od Slavije, treba sat-dva da dodjem do Knez Mihailove, jer mi ljudi prilaze, cestitaju na svemu sto smo ucinili braca i ja ili da se samo upoznaju. Za mene je to dovoljno.
Da li je tacno da ste bili glavni promoter dr Mire Markovic u svetu?
- Tacno je! Miru i mene upoznao je Dusko Mitevic u vreme kad se o Srbima govorilo kao o balkanskim kasapima. Mira je, medjutim, pisala o miru, mirnodopskim temama i rekao sam Dusku da bi njena knjiga predstavljala dobru odbranu Srbije i dokaz da Srbi nisu takvima kakve nas prikazuju mediji. Moje kompanije po svetu su zato nasle izdavace i pomogle stampanje. Moram da kazem da su gdja Markovic i knjiga predstavljale iznenadjenje za zemlje gde smo pravili promocije, i da je ona imala vrhunski protokolarni tretman od strane domacina. Mislim da je taj nas zajednicki posao i te kako koristio Srbiji. Druga je stvar sto se, iz politickih razloga, njene promocije po inostranstvu u nasim opozicionim listovima drugacije ocenjuju.
Govori se da ste dobili veliki " komad " neslavnog Zajma za preporod Srbije!
- Skupstina Srbije me je svojevremeno imenovala za clana Nadzornog odbora zajma, ali kad sam video da u trosenju sredstava ima nedomacinskog ponasanja, pismeno sam trazio da me oslobode te funkcije. I pored toga sto sam bio u Nadzornom odboru i medju nasim ljudima u svetu lobirao za zajam, a to sam cinio sa zeljom da pomognem Srbiji, moja kompanija iz zajma nije dobila ni jedan jedini dinar, ni jedan jedini cent.
Da li dugujete rezimu to sto imate?
- Ne! Rodjen sam u vrlo siromasnoj porodici, ali kad sam sa bracom i sestrom koliko-toliko stasao, za nas vise nije bilo " zime " . Nismo bezali ni od najtezih fizickih poslova, a svoj prvi biznis zapoceli smo u jednoj omanjoj garazi. Radili smo i jos uvek radimo najmanje po 16 sati dnevno. I vec sa 23 godine napravio sam kucu od 800 kvadrata u Peci.
Celog zivota braca i ja radimo i ovde i na Istoku a u nasu zemlju smo ulagali u moderne tehnologije i institucije koje su promenile lice Srbije: mobilnu telefoniju, televiziju, privatnu banku, Univerzitet. Ovih dana angazovao sam svetsku oditorsku kompaniju da " pretrese " moje poslovanje i objavicu taj izvestaj koji ce pokazati koliko smo ovde zaradili a koliko ulozili. Ali, devedeset odsto mojih poslova i dalje ostaje u inostranstvu.
Sta mislite o sukobu u crnogorskom rukovodstvu?
- Najvaznije je da se u taj konflikt ne uplice niko sa strane, jer bi, u suprotnom, posledice mogle biti velike. Setimo se iskustva iz prethodne Jugoslavije. Ja sam cvrsto uveren u opredeljenost rukovodstva Crne Gore za zajednicki zivot sa Srbijom.
Vi ste sa Kosova, kako vidite resenje kosovskog problema?
- O tome je tesko ukratko govoriti, ali za mene nema neresivih rebusa. Treba razgovarati, jer ako su to mogli Izraelci i Palestinci, ako su to uradili Rusi i Ceceni, ne vidim zasto i mi ne bismo to ucinili. Valjda smo neke lekcije savladali iz primera Bosne.
A Vojvodina?
- To je zitnica ne samo srpska nego i evropska. Moze da hrani pola Evrope. Nazalost, umesto da razvijamo porodicne fabrike i na taj nacin zadrzavamo porodice na selu, mi i danas postupamo kao u 19. veku. Umesto da na trpezama Pariza i Milana imamo proizvode vojvodjanskih domacina, mi izvozimo psenicu i druge sirovine. Svaki gram zita je kao gram zlata, a vojvodjanski seljaci nisu nista manji domacini od italijanskih i francuskih. Nasim seljacima se ne isplacuje cak ni ono sto proizvedu i isporuce drzavi. Zbog svega toga nije slucajno sto jacaju autonomaske tendencije, sto treba razlikovati od zelje Vojvodjana da sami upravljaju onim sto proizvedu. Ako hocemo napred, moramo da povratimo ugled porodice, proizvodjaca i domacina.
Kazu da ce vasu kampanju voditi strani marketinski strucnjaci?
- Nije tacno. Mom izbornom stabu maternji jezik je srpski, ali ne iskljucujem mogucnost angazovanja stranih savetnika za neka pitanja.
Na kraju, jeste li optimista?
- Ja sam realista, a svi koji me poznaju, kazu da sam optimista.
Milan Nikolic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.