Nedeljnik

POLITICKI NEKROLOG

Nema vise koalicije "Zajedno" i sada treba nastojati da se besmislenosti njenog raspada ne dodaju budalastine objasnjenja. Pokazujuci dobru lektiru, to moze da kaze bilo ko, u bilo cije ime, sa bilo kakvim politickim predznakom, i da se obaveze na razloznost i smirenost, ali tesko ce izbeci upotrebu osecanja.

Onaj ko se u dugim protestnim setnjama smrzavao zimus, sada ce goreti pod teretom stida, neostvarenosti i razocaranja.

Onaj ko je setacima upucivao iskosene poglede, sada ce neumorno i neumereno likovati.

I jedno i drugo, i zdrava zalost i bolesna radost, bice u predizbornom vremenu teret raspolucene i raspamecene Srbije.

Bilo bi najuputnije sada hegelijanski reci: sve sto je propalo - propalo je iz dobrog razloga. Taj dobar razlog trazice komentatori u sujetama lidera, u sudaru interesa, u strancarenju, u vestini socijalista (zavadi pa vladaj!), u nesposobnosti opozicije da se izdigne iznad prizemnog razloga i licne racunice, u klanovskim kombinatorikama, u jakim individualnostima celnika Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke.

Odista, razlike izmedju Vuka Draskovica i Zorana Djindjica odavno su vidljive, ali jedna je presudna: Draskovic u Svetom Savi, u Proti Mateji, u Iliji Garasaninu, u Nikolaju Velimirovicu, vidi svoje duhovne pretke, a Djindjic bi hteo da bude sam svoj predak.

Sta je sa trecim liderom Koalicije, sa Vesnom Pesic? Ona je sanjala da bude Holbruk Srbije, a ostala je i bez koalicije i bez sna. Kod Srba, sva je prilika, samo stranac je predodredjen za Holbruka, ponajpre Amerikanac.

Draskovic je optuzio Djindjica da je izdao gradjane; da je u Podgoricu, na vidjenje sa Djukanovicem, otisao specijalnim avionom Miloseviceve partije; da je stavio tacku na koaliciju "Zajedno" kako bi usao u novi savez, sa socijalistima. Odlican polemicar, verovatno sklon da na politickim govornicama dopisuje svoj vazan knjizevni opus, lider Srpskog pokreta obnove ovako poentira: "Na snegu po kojem smo demonstrirali ucrtani su tragovi doslednih, ali i tragovi prevaranata."

Hoce li Srbi pamtiti taj njegov sneg i poentu?

Djindjic je optuzio Draskovica za opstrukciju i bojkot Predsednickog saveta Koalicije, za nerazumevanje demokratije. Odlican logicar, naoruzan hladnocom i upornoscu, Djindjic ne gubi vreme u razjasnjavanju srpskih opozicionih politickih prilika i neprilika. Instinkt isplativosti vodi ga u novi politicki savez, u kome pored njega, i ispred njega, nece biti ni podjednako vaznih ni vaznijih od njega.

Jedan koji dobro zna odnose na politickoj sceni, Tomislav Nikolic, kaze da se raspalo ono sto nikad nije ni postojalo. Moze i tako da se gleda na umrlu Koaliciju. U svakom slucaju, ona je sada proslost, ali proslost u Srbiji, davno je receno, nikad ne prolazi. Neki ce ipak (radi osvajanja vlasti) opet biti zajedno. Neki ce, mozda, poput onih o kojima su napisane knjige, dobiti vlast nad drugima, a izgubiti vlast nad sobom.

Sve sto se desilo kada su se politicke narikace spremale da zakukaju na pogrebu koalicije "Zajedno", upucuje na zakljucak da razlike medju partijama i programima vise nece biti od prevelike vaznosti u politickim borbama. Dokaz prvi: Milo Djukanovic, Milorad Vucelic i Zoran Djindjic, samim svojim susretom u Budvi, navescuju interesnu zajednicu politickih razlicitosti. Dokaz drugi: Milorad Vucelic, u intervjuu Televiziji "Politika" (utorak uvece), razjasnjavajuci svoje odnose sa Djindjicem, govori da se moze ziveti s razlikama. Ziveti u prijateljstvu, kaze on sa osmehom pobednika.

Gledaoci svikli da misle televizijom a ne glavom, nece znati koga su pobedili politicari koji se samouvereno osmehuju pred kamerama. Pogotovu to nece znati oni iz Kuceva koji se ludiraju ili se ne ludiraju, ali mole da se nevina junakinja TV serije "Kasandra" pusti iz zatvora, traze da se oduzme punomocje njenom nesposobnom advokatu, navaljuju da se prekine krivicni postupak protiv nje, nude joj azil u svojoj varosi, zahtevaju od Vatikana i Svete stolice (iako nisu katolici) da je proglase za sveticu, prijavljuju Haskom tribunalu njene progonitelje, predlazu drzavi Venecueli da rekonstruise Ustav i omoguci Kasandri posteno sudjenje u Jugoslaviji.

Jugoslavija, koja je izgubila so nacije, porazena u ratu u kome nije ucestvovala, puna izbeglica, invalida i bede, ali i puna raskosi novokomponovane burzoazije, zivi kao u nekom ludom hepeningu.

Za koga ce glasati taj koji se ludira u nelepoj stvarnosti i onaj koji zivi u masti i pobedjuje u masti? Ni jedan ni drugi nece glasati za politicara koji ima gest i drzanje Stevana Sindjelica, jer takvi su upotrebljeni i zaboravljeni u gradjanskom ratu, ali nece glasati ni za kandidata koji podseca na Manrikea, "nesposobnog advokata" Kasandrinog. Vucelic kaze da ovoga trena citavi timovi stranih eksperata uce opoziciju sta da cini uoci izbora i na izborima. Prevedena sa srpskog na srpski, ta tvrdnja bi ovako mogla da se razume: stranci uce pripadnike upokojene koalicije "Zajedno", koji su sami sebe porazili, kako da pobede uz pomoc izmanipulisane mase podvrgnute dugogodisnjem, uspesnom zaglupljivanju.

Nesreca ovdasnja, izgleda, u tome je sto nijedna pobeda nije bez ukusa poraza i sto nijedan poraz nije dovoljno veliki da bi se iz njega ista naucilo.

Milo Gligorijevic