KRAJISNIK PROTIV PLAVSICKE
Agonija RS ulazi u terminalnu fazu - tako bi moglo da se kvalifikuje groteksno i nedzentlmensko ponasanje organizatora hapsenja predsednice RS dr Biljane Plavsic na aerodromu u Surcinu
Maske su konacno skinute, mada za narod u RS one nikada nisu bile nekakva delotvorna zastita identiteta onih koji njima pribegavaju. Znao je svaki Srbin iz Bosne da postoje ratni profiteri i oni koji nisu zeleli da se bogate na narodnoj nesreci. Od samog pocetka rata, ocrtali su se nepomirljivi polovi u vrhu drzave. Neravnopravni polovi, treba naglasiti. Na jednoj strani bili su lideri nove drzave, strogo kontrolisani, uglavnom projektovani i infiltrirani iz Beograda, i u kriticnim momentima uvek disciplinovani da "ne talasaju" u odnosu na glavnu beogradsku, konfuznu Milosevicevu liniju. Ta ekipa, od prvih momenata rata, obavila je kljucni posao. Predsednik RS dr Radovan Karadzic okruzen je, planski, pravim zidom biznismena, muvara, rezidenata Jovice Stanisica, koji su ga u svakom trenutku kontrolisali i podsecali da on ipak nije "tata" citave bosanske srpske price. Znacajno je da su vecina tih projektovanih biznismena iz RS, zemlje sa potpuno unistenim privrednim sistemom, svoj glavni biznis i registrovane firme imali u Srbiji.
Potpuno vazalskim odnosom prema Beogradu mogu se objasniti mnoge vojnicki nerazumljive odluke vrha RS, pre svega Karadziceve, na primer vracanje Igmana muslimanima, posle sjajne operacije Mladicevog staba, ili odustajanje od ulaska Milovanovica u Bihac, ili nasedanja na perverzno ohrabrivanje (iz Jugoslavije, ali i iz drugih svetskih centara) da se u Srebrenicu krene neposredno pred "Oluju".
Kako je rat odmicao, na Palama se nakotila mala kasta svemocnih novobogatasa, alavih na marke do te mere da nisu ni skrivali svoje signes exterieures de la richesse (spoljne znake bogatstva), kako to "dolikuje" svakom skorojevicu.
Snalazljivi trgovcici
Dok su se po frontovskim linijama borci hranili bedno i neredovno, cesto obuceni u nesto sto teskom mukom moze da se nazove savremenom uniformom, snalazljivi trgovcici unapredjivani su u visoke funkcije, uz carte blanche da obavljaju sve poslove koji donose marke. U perverznom osionom zivotu neki su isli dotle da organizuju borbe pasa (u Bijeljini 1993) dok borci na frontu, i citav narod, nisu imali ni hranu dostojnu coveka.
Drzava u ratu redukovana je na carstvo mafije, profitera i svercera. Cesto je to pravdano neizbeznim snalazenjem, s obzirom na sankcije, ali sama drzava nije videla od te snalazljivosti (i narocito od nezajazljivosti na lak novac) nikakve vajde.
Paljanska kasta ima svoje branse u Banjaluci, Bijeljini i Trebinju (neki snalazljivi Hercegovci upravo su kicma tog mikrosvercerskog profiterskog sveta koji se posle rata prelio u Beograd, slicno hrvatskim Hercegovcima u Zagrebu).
Obican svet, raseljeni, izbegli, stradalni narod, identifikovao je ovaj skorojevicki stalez jos u ranoj fazi rata. I danas ce vam i najprostiji seljak nepogresivo opisati i lokalizovati soj o kojem je rec.
Na drugom, neravnopravnom bosanskom srpskom polu je - dr Biljana Plavsic. Za razliku od vecine svojih muskih kolega iz vrha drzave, nije se ustrucavala, niti bojala, da obidje svaki rov frontova, da od pocetka zahteva jasnu politicku i strategijsku liniju RS i jasno distanciranje od Milosevica. Isla je dotle da strasnom i nakostresenom Milosevicu, od koga su se tresle gace vecini muskaraca iz vrha RS, ne pruzi ruku na Palama u maju 1993. Ili da mu, 1996, pre Dejtona, na njegovo pitanje gde je toliko dugo, a on je ceka, hladno odgovorila kako je isla na parastos Drazi Mihailovicu. Iako bez politickog iskustva na pocetku rata, ona ima nepogresiv zenski instinkt da prepozna neprijateljske poteze, ali i da identifikuje komunisticke infiltrante u novostvorenu drzavu.
Tokom citavog rata, kako vojni vrh, tako i politicki, gotovo neskriveno nipodastavaju udeo dr Plavsic u globalnoj politici RS, ali joj Mladic i njegovi saradnici ne mogu da ospore zalaganje za iskorenjivanje mafije i kriminala. Predsednica je, uostalom, najuporniji borac za znatnije finansiranje vojnih potreba. Ipak, njen antikomunizam ju je definitivno odvojio od politickih komesara oko generala Mladica, sto je i logicno, buduci da su svi odreda ubedjeni branioci socijalizma sa humanim likom.
Profesorica u izresetanom "golfu"
Tako, tokom rata dr Plavsic biva skrajnuta u sektor humanitarnih pitanja, a vladin pres-centar se zdusno i sistematski trudio da je u medijima gotovo i ne bude. Pri tom se strah od nje ocituje i sramotnim laganjem o njenom privatnom zivotu. (U "Dugi" je objavljen i intervju sa Momom Mandicem, bivsim ministrom, koji je tvrdio da je njen muz bio musliman, mada se dobro zna da je Srbin iz Krajine.)
Dobri poznavaoci prilika znaju i da je u nekoliko Karadzicevih kriznih perioda upravo Biljana Plavsic stala na njegovu stranu sto je prevagnulo da se dr Karadzic odrzi na vrhu.
Uprkos dezinformacionim zahvatima nomenklature naspram koje stoji, iz cistog straha od njene popularnosti, dr Plavsic je u narodu sve cenjenija, sto ce se jasno pokazati na predsednickim izborima, kad je prosto pregazila socijaliste kojima nisu pomogli ni Milosevic ni njegova finansijska injekcija, ni Seselj. Zapamtili su ljudi sirom RS, u kojoj su vojnici vrlo neredovno dobijali 50 dinara plate, da je profesorica, kako je svi zovu, citav rat provela u izresetanom starom "golfu", dok su predsednicki savetnici, pretezno molerskog smera, vozili besne "mercedese" i najavljivali dolazak u osiromasena mesta specijalnim upaljenim plavo-crvenim svetlima.
U medjuvremenu je odigrano pozoriste u Dejtonu. Postujuci istinu, treba napomenuti da je i dr Plavsic kriva sto se sve tako odigralo, jer je i njen potpis na onom srpskom preddejtonskom dokumentu, potpisanom pred patrijarhom, kojim se Milosevic ovlascuje za presudan glas.
Trenutak eskaliranja sukoba je upravo visemesecno najavljivanje predsednice RS da ce se obracunati sa mafijom i svim nelegalnim rabotama. Ministar Kijac je jedan od igraca s druge strane, ne preterano krupan, ali simbolicno bitan. Nasa javnost, naravno, zna tek malo detalja o sustini sukoba. Ne zna se da je nedavno ministar Kijac krenuo u cistku Ministarstva i njegovih delova. Najpre je udario na neku vrstu nove obavestajne sluzbe, za koju se predsednica RS zalagala, nezadovoljna verovatno ucinkom postojece DB, previse vezane za Beograd. Osnovni problem i jeste to sto je Jovica Stanisic neuporedivo mocniji u RS od svih domacih politicara, oficira i policajaca zajedno. Tu najosetljiviju sluzbu, novu Obavestajnu, ljudi oko Plavsicke su i zamislili kao sluzbu u kojoj rade nekompromitovani i cisti policajci koje mafija nije uspela da uplete u svoje kolo. Plavsicka je zelela da udari na mafiju u redovima DB. A mnogi od nekompromitovanih policajaca poseduju vazne dokaze o malverzacijama u vrhu drzave, pa je jasno kolika je panika nastala. Sta ako bi Plavsicka uspela da razotkrije najpre srednje krupne ribe? Onda bi se stiglo i do najviseg drzavnog nivoa, a potom i do Srbije i njenih krupnih riba. Ne zaboravimo da su se i u Srbiji mnogi politicari ovajdili poslovima sa RS. Ima ljudi koji otvoreno pitaju kako je moguce, na primer, da od stotine kamiona krcatih robom koja iz Jugoslavije predje u jednom danu granicu RS, tek desetak biva ocarinjeno, cime drzava gubi znatne prihode koji bi i te kako resili mnoge socijalne probleme.
Kelvetanje predsednice
Cistke su u toku, pa je ovih dana sklonjen i jedan od sefova policije u opstini Berkovic u Hercegovini, pa major Lukac u Banjaluci, komandir odreda elitne policijske jedinice za antiteroristicka dejstva. Sklonjen je i nekompromitovani nacelnik DB u Mrkonjic-Gradu, neki inspektori iz bijeljinske i drugih policija po RS. Suspenzije su brojne i njihov cilj je jasan: zaustaviti zapoceti proces razotkrivanja mnogih kriminalnih radnji koje prosto izjedaju tkivo drzave. Ta nova obavestajna sluzba je prva na udaru, ali vrh policije ne zaboravlja najmocnije oruzje u politickoj borbi savremenog doba - medije. Ko gleda Dnevnik sa Pala ili Banjaluke ovih dana, svakako uocava zestinu napada na dr Plavsic. Zapravo, jos pre izbora urednici Televizije i Radija bili su otvoreno protiv Biljane Plavsic, mada je ucinak bio krajnje kontraproduktivan. Zapravo, ni prosle, a ni ove godine, Plavsicka nema bolju marketinsku ekipu u narodu od zvanicne radio-televizije.
U rasplamsaloj borbi protiv Plavsicke, aparat SDS-a ima za neobavestenu javnost i opasan adut navodnog ugrozavanja suvereniteta RS. Naime, izgleda da je predsednica RS pristala na americki plan obuke srpske policije u Madjarskoj, za sta Vasington dresi iz kese cak 80 miliona dolara. To je znatno veca suma od dosadasnje ekonomske pomoci RS i logicna je sumnjicavost mnogih u RS. S obzirom na dosadasnji odnos Amerikanaca prema Srbima u Bosni, niko razuman ne moze da ocekuje nista dobro iz ovoga. Manje je vazno za ljude na terenu to sto svi zajedno jos od Dejtona nemaju dovoljan manevarski prostor za efikasnu odbranu suvereniteta RS. Suverenitet je pokopan u Ohaju i sve posle toga, svaki i najveci napor, samo malo odlaze agoniju koja je tom prostoru namenjena. Ali, za gradjane je izuzetno pogodna taktika napasti protivnika na terenu suverenosti i odbrane tekovina rata. Predsednica Plavsic je, posmatrano iz ovog rakursa, opasno ranjiva i njeni protivnici ce sigurno forsirati ovu pricu u narednom periodu.
Posebno zanimljiv detalj u ovoj radiografiji jeste novoformirana Brigada za antiteroristicka dejstva, cija je komanda u blizini Bijeljine. To je preformirana formacija ratno verovatno najuspesnije jedinice Vojske RS, Specijalne brigade MUP RS, kojom i danas komanduje 35-godisnji general-major Goran Saric. Uz jednu manju Mladicevu jedinicu, i uz jedinice koje je poceo da ucvrscuje major Boro Antelj na hercegovackom ratistu, to su jedine formacije koje su bile na najboljem putu da izrastu u vrlo kvalitetne srpske snage za brza dejstva. Ako su se nekih jedinica pribojavale zapadne snage za brza dejstva koje su se pojavile na bosanskom vojistu u poslednjoj fazi rata, onda su to svakako bile i Sariceve formacije. Rec je o brigadi za cije je formiranje i rast kljucno zasluzan dr Radovan Karadzic, kome se mora priznati strategijska dalekovidost, bar sto se ovog detalja tice. Naspram pretezno "domobranski" komponovane, dakle zastarele i trome Vojske RS, mentalno i doktrinarno potpuno zavisne od isto tako zastarele, trome i neuspesne VJ, stajala je perspektiva srpskih snaga za brza dejstva. Ovaj detalj je mozda i jedan od kljucnih momenata koji objasnjavaju srpski poraz u ratu. Karadzic je od prvog casa shvatio nuznost transformisanja vojske po ugledu na svoju Specijalnu brigadu MUP-a RS, ali u Beogradu to jednostavno niko nije zeleo. Trebalo je po svaku cenu spreciti da se ta ideja prelije na generalnom planu, da zahvati citavu Mladicevu vojsku. Zbog toga je, uostalom, i politicki likvidiran major Antelj koji je dejstvima na vojistu postizao efekte znatno vece od mnogo brojnijih "domobranski" organizovanih formacija.
Saricevi specijalci
U ovom trenutku, a verovatno i do kraja (kraja RS?), Saricevi specijalci su na strani Kijca, to jest vrha SDS-a. Ako do tragicnog kraja RS dodje, Sariceve snage bice znatno pojacanje Milosevicevim policijskim jedinicama. To ne bi bilo za ove jedinice sokantno kao za obicne izbeglice iz Bosne, jer su oni skolovani u Beogradu i pod Stanisicevim uticajem od samog pocetka rata u Bosni. To moze da bude i jezicak na vagi, u slucaju da se situacija pogorsa do vojnih koskanja. S obzirom na impotentne vojne snage Vojske RS, koje nisu nasle za shodno da odbrane instituciju predsednika i pokazu policiji ko je stariji u drzavi, predsednica se ne moze pouzdati u svoje plasljive generale. Konacno se pokazalo koliko je nesposobna vojska, koju je NATO najpre obezglavio, potom i razoruzao. Sada vojni analiticari na americkoj strani, oni koji su obavili posao u vrlo znacajnoj akciji "Opremi i obuci", sa sigurnoscu predvidjaju da bi eventualni (a po Bodanskom i verovatni) napad muslimana i Hrvata na RS bio okoncan pobedom iz reda hrvatske "Oluje".
To je, dakle, okvir sukoba koji traje u RS. Ovo je i trenutak da se oznaci prime mover figura (glavni pokretac) politicke scene RS. To nije Radovan Karadzic, Milosevicev tragicni zarobljenik od pocetka rata. Prime mover je Momcilo Krajisnik, za poznavaoce, po politickim karakteristikama, umecu pregovaranja, lukavosti i neutazivoj volji da bude numero 1, najvise musliman medju Srbima. Uopste nije slucajno sto je upravo on srpska licnost u muslimanskom Sarajevu, i sto se najbolje razume sa Izetbegovicem. Njegovi kvaliteti politicke zivotinje su precesto ignorisani, a taj politicar je od samog pocetka rata kljucno uticao i na Karadzica, cak manevarski oivicavao njegove poteze. Ima podosta indikacija na terenu da je Krajisnikova kadrovska mreza, bas po ugledu na Milosevicevu partijsku mrezu pred Osmu sednicu u Srbiji, drzala od pocetka rata u BiH sve konce u srpskom narodu. Bankari, biznismeni, aktivisti DSS, razapeli su nevidljivu mrezu koja je istovremeno kontrolisala tokove novca, sverca, a drzala na uzdi i Karadzica, onemogucavala Plavsicku, a Mladicev tim iznurivala neredovnom finansijskom brigom. Pri tom, niko nikad nije mogao da cuje Krajisnika kako otvoreno grdi Milosevica, kako je to bez pardona cinila Plavsicka. Drugi su lajali, Krajisnik je pleo svoje mreze. Krajisnik je prime mover, glavni pokretac, dakle, a pladzers, ili igraci, to su svi ostali. Njegovi glavni igraci su, u ovoj fazi eskalacije sukoba sa Plavsickom, potpredsednik SDS Velibor Ostojic, predsednik Skupstine Dragan Kalinic i ministar Dragan Kijac. Oni treba da konacno slome zube Plavsicki i po svaku cenu uguse sve pokusaje menjanja stanja u drzavi.
Svi predvidjaju da ce Plavsicka, bolno sama na vetrometini, glatko izgubiti tu krvavu bitku. Ima istine u tome, jer likvidacija Plavsicke je garancija uspeha politike Beograda - da se pomogne Izetbegovicu da zaokruzi svoju vlast vladanjem i Srbima u RS. (Procurila je i vest da je proteklih meseci profesorica Plavsic imala bar dve cudne nezgode, sto upucuje posmatrace da bi, ako bude tvrdoglava do kraja, mogla da izgubi i glavu.)
NATO stiti Plavsicku
Medjutim, ima i procena da ce medjunarodna zajednica uzeti Plavsicku u zastitu, jer je ipak pristala na saradnju i postovanje sporazuma iz Dejtona. Nisu bez osnova ni razmisljanja o tome kako je predstojeci period u RS idealan za NATO specijalce da privedu Karadzica u Hag. Njihovi timovi za planiranje scenarija svakako imaju i razradjenu varijantu koriscenja napada na Plavsicku kao izgovor da odredjene snage u RS, one oko Karadzica, i dalje izazivaju dejtonski proces, i da to vec jednom mora da prestane. Ako ovaj scenario proradi, onda ce Plavsickini protivnici moci da koriste to kao mocno oruzje da definitivno okrenu narod protiv nje.
Plavsickina margina delovanja je neverovatno uska. Bilo ko da pobedi u ovoj klasicno srpskoj prici o neslozi i nerazumnoj haoticnosti i nebrizi za drzavu i narod, RS strmoglavo juri u sopstvenu propast. Iza svesnog potkopavanja institucija drzave (lomne i slabasne, neprekinuto stagnirajuce RS) stoji definitivno nestajanje i utapanje u Muslimansko-hrvatsku federaciju. Brcko ce, kako se dogadjaji razvijaju, postati trovlasnicko, a kad se to desi (a desice se!), onda do novog egzodusa Srba sigurno dolazi.
Bice to onda kruna sveukupne srpske kapitulacije, pre svega zbog nesposobnosti onih koji su se nametnuli kao drzavna elita nesrecnog srpskog naroda i u Bosni.
ZORAN PETROVIC PIROCANAC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.