SRPSKA VEZA
Postoji li veza izmedju drzave i droge, i u kojoj meri to utice na rat na Kosovu
Najcuveniji jugoslovenski carinik Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina, pohvalio se nedavno da nasa policija na jugoslovenskim granicama zapleni vise droge od bilo koje druge evropske policije. Mada je ova smela tvrdnja, izrecena samouvereno kako i dolikuje predstavniku ovakve vlasti, prosla gotovo nezapazeno, uspela je ipak da pokrene nekoliko pitanja. Na primer, koliko se droge u Jugoslaviji godisnje stvarno zapleni, i sta se radi sa zaplenjenom drogom? Jedan od odgovora daje narodna mudrost: "Dok je bilo Tita, bilo je i 'sita', a kod Slobe, samo 'lobe'(kokaina)."
U nasim MUP-ovima, saveznom i republickom, na pitanja NIN-a uredno poslata faksom, kako smo po dogovoru uradili, nisu odgovorili nista. Jedini relevantan i zvanican podatak do koga smo uspeli da dodjemo, bio je onaj sa Internet prezentacije MUP-a Srbije, na kome pise koliko je droge zaplenjeno u Srbiji tokom poslednjih pet godina (274 kilograma 1993. godine, 162 kg '94, 741 kg '95, 1996. godine rekordnih 1369 kilograma, i prosle godine 850 kilograma). To je pobrojano taksativno, i ne kaze se koliko je koje vrste droge zaplenjeno.
Ministarstva unutrasnjih poslova pitali smo i sta se radi sa zaplenjenom drogom, i da li je nekad bilo zloupotreba sa zaplenjenom drogom. I jos, da li je uopste kod nase policije tako nesto moguce, ali dobili smo isti odgovor kao i na prethodna pitanja, to jest nikakav. Raspitivanje u Saveznoj upravi carina zavrsilo se na isti nacin.
Ovo nije nimalo cudno, i ne mora da predstavlja potvrdu onoga sto bi neko mogao da procita izmedju redova. Jednostavno, to je manir nase policije, cak i kada je o mnogo bezazlenijim temama rec. Svojim cutanjem policajci samo demonstriraju veliku ozbiljnost i konspirativnost posla kojim se bave. Mada, postoji i drugacije objasnjenje policijskog cutanja. Kako kaze Bozidar Spasic, bivsi visoki sluzbenik Sluzbe drzavne bezbednosti, oni cute ne zato sto hoce tako, nego zato sto sitnije "ribe" malo znaju.
Bivsi prvi policajac Beograda Marko Nicovic za NIN je objasnio kako je zakonom regulisano pitanje zaplenjene droge: "Policija tu drogu najpre deponuje po principu sakljucarstva. Znaci, dva policajca moraju da budu prisutna kada se droga vadi iz depoa, uz obavezno odobrenje sefa odseka." Zatim se, kaze Nicovic, ceka pravosnazna presuda. Posle toga se u prisustvu komisije, koja se formira svake ili svake druge godine na zahtev okruznog suda, droga unistava. Spaljuje se u Termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu. Sve se to precizno popise i zabelezi, i prica je zavrsena. "To je u svetu uobicajena praksa", kaze Marko Nicovic.
"Naravno", precizira Nicovic, "droga se na ovaj nacin unistava u drzavama gde je izuzetno jaka kontrola pravosudja. Dok sam ja bio u policiji, praksa je bila takva da je kontrola bila izuzetna, mada su se i tada desavale zloupotrebe, doduse samo na individualnom nivou. Droga je tada bila kontrolisana, ali tada je drzava bila ozbiljnija, tretman i kontrola bili su drugaciji."
U svetu su, medjutim, cesti slucajevi da i drzave stoje iza poslova sa drogom, i da drogu upotrebljavaju za sopstvene ciljeve. Postoje, na primer, tvrdnje da cak i vlasti Sjedinjenih Americkih Drzava dozirano ubacuju drogu na svoju teritoriju, kako bi sprecile haos koji bi zavladao kada dvadesetak miliona americkih narkomana ne bi dobilo svoju dnevnu porciju droge. "Mozemo biti gotovo sigurni da se tako radi i kod nas", kaze Bozidar Spasic. Takodje, navodi nas sagovornik, postoje i glasine da policija deo zaplenjene droge koristi u posebne svrhe: deli je svojim dousnicima, kako bi odrzavala veze sa narko-podzemljem. Ali to su, kaze dalje, samo minimalne kolicine, svega jedan do dva procenta od ukupne kolicine koja se dilerima oduzme, i ta droga cesto nikad i ne dodje do konzumenata.
Ali ne koriste, izgleda, drzave drogu samo u ovako "dobre" namene. Marko Nicovic iznosi diskutabilnu teoriju, navodeci primer bivseg Sovjetskog Saveza, koji je "izmislio" hipi-pokret u Americi, i na taj nacin drogu uveo u modu u toj zemlji. Sve to u sklopu "specijalnog rata" protiv zapadne civilizacije, koji se navodno vodio i na ovaj nacin, "kvarenjem" americke omladine.
U skladu sa dokazanom ljubavlju Srba prema teorijama zavere, ovdasnji bivsi policajci skloni su da veruju da se nesto slicno dogodilo i nama. "Mogu da dokazem da su Turska i Albanija ubacivale drogu u Jugoslaviju", kaze Bozidar Spasic. "To nije radjeno sa ciljem da Jugoslavija postane tranzitna zemlja, vec da bi ta droga ostala u Jugoslaviji. Time su zeleli da uniste mlad svet, koji stasava za vojsku i policiju i za borbena dejstva. Takodje, i odredjene zemlje Bliskog i Srednjeg istoka su, pomocu svojih mudzahedinskih grupa, ubacivale velike kolicine droge u bivsu SFRJ. Prema tome, ne ratuje se samo oruzjem, nego i drogom." U prilog Spasicevoj tezi mogli bi da idu (nezvanicni, posto drugacijih nema ili su nedostupni) podaci o bujanju narkomanije u Jugoslaviji od pocetka rata u bivsoj SFRJ. Procene, sto se tice Beograda, idu od 70 000 narkomana, pa sve do fantasticne cifre od preko 200 000. Drugi, pak, tvrde da su uzroci evidentnog porasta broja narkomana drugaciji, odnosno da su u vezi sa "sveopstim duhovnim i materijalnim propadanjem naseg drustva".
Veza izmedju drzave, droge i rata je visestruka. Osim prethodne mogucnosti, prema kojoj se droga koristi u specijalnom ratu protiv neke drzave (cak i kad ona u tom ratu ne ucestvuje), postoji i druga: drzave, kada su ugrozene ratom i nedostatkom novca koji ga prati, cesto su "prinudjene" da drogu svercuju i preprodaju, te da za dobijeni novac kupuju oruzje.
I ratovanje u Bosni bilo je u velikoj meri povezano sa drogom. Sve tri zaracene strane optuzivale su se medjusobno da svojim vojnicima dele drogu, da bi ovi izdrzali velike napore i, valjda, bili sto efikasniji u zverstvima koja su cinili. Ali i to je samo deo. Kako kaze Marko Nicovic, muslimansko-hrvatski sukobi oko Mostara dobrim delom bili su izazvani borbom oko prevlasti za velike zasade kanabisa (konoplje) u dolini Neretve.
Rat i droga vode nas iz Bosne pravo na Kosovo. Prema tvrdnjama nasih izvora, u juznu srpsku pokrajinu je, pocetkom sukoba, uneta droga u vrednosti od nekoliko milijardi (!) nemackih maraka. Novac se delio bratski, fifti-fifti: pola Srbima, pola Siptarima. Svojim delom kolaca Siptari su, izgleda, finansirali naoruzavanje "Oslobodilacke vojske Kosova", a to je potvrdjeno i letos, kada su nemacka i svajcarska policija zatvorile nekoliko bankarskih racuna u koje se slivao novac od droge kojim je kasnije kupovano oruzje.
Takodje, nedavno je u Tirani ubijen Ahmet Krasnici, ministar odbrane u "kosovskoj" vladi Bujara Bukosija. Njega je, navodno, ubila italijanska mafija, zato sto nije platio drogu koju je od nje uzeo.
"Ako su Siptari svojim delom novca kupovali oruzje", pita Bozidar Spasic, "sta su radili Srbi?" Spasic tvrdi i da ima informacija da su poslovi oko droge na Kosovu odnedavno stali, posto su nacionalni interesi medju dilerima preuzeli primat nad novcem od kada su se sukobi na Kosovu rasplamsali.
Ocigledno, nije sve sto se cini sa drogom motivisano ratom. Novac je u pitanju. Beogradsko podzemlje pokusalo je, preko nekih "uglednih" beogradskih kriminalaca i biznismena, da se ubaci u medjunarodne poslove sa drogom. Tako su mnogi nasi novopeceni bogatasi stekli svoj novac. Ipak, mnogi su i stradali, a neka od spektakularnih beogradskih ubistava izazvana su direktno poslovima sa drogom. "Ne mozemo a da ne povezemo mnoga ubistva u Beogradu, pa cak i neka sa politickom konotacijom, sa poslovima oko droge", kaze Bozidar Spasic.
Prema Spasicevim recima, "notorna je cinjenica da su neki ljudi iz beogradskog podzemlja svojevremeno odlazili u Kolumbiju, koja je najveci proizvodjac i distributer droge". "Po cijim nalozima", nastavlja Spasic, "i kako su ti ljudi odlazili u Kolumbiju, nisam uspeo da saznam, iako sam bio na visokoj funkciji u DB. Mnogi od tih ljudi vise nisu medju zivima."
Medju onima koji su odlazili u Kolumbiju bio je i pre nekoliko godina ubijeni Radojica Nikcevic, tadasnji direktor stambene zadruge "Sumadija". "Nikcevic je bio vrlo mocan covek, vrlo blizak vlastima, cak i policijskim", kaze Spasic. "I on je odlazio u Kolumbiju. Te odlaske pravdao je kupovinom nekog lanca hotela u toj zemlji, ali se po beogradskom podzemlju govorilo da je Nikcevic kontrolisao trziste droge, i da je u Kolumbiju putovao po necijem nalogu, kako bi zavrsio nekakve poslove. Sta je to bilo, ponavljam, nisam uspeo da saznam. Medjutim, interesantno je da je Radojica Nikcevic, osim sa vlastima, bio veoma blizak i sa Goranom Vukovicem."
Goran Vukovic je, opet, kriminalac koji se "proslavio" ubistvom Ljube Zemunca u Frankfurtu, i koji je bio vodja tzv. vozdovacke grupe, koja je prakticno pobijena u nerasvetljenim obracunima. Za Vukovica se, takodje, u beogradskom podzemlju govorilo i da je duboko upleten u poslove oko droge, ali to nikada nije dokazano.
Policija nije uspela da razresi vecinu ovakvih ubistava. Zasto? S jedne strane, tvrde nasi sagovornici, zato sto je MUP, makar u tom svom delu, degradiran, pa ne moze da se nosi sa drogom i ubistvima koji su, mozda, s njom u vezi. Cini se, takodje, i da se nasa policija u borbi protiv kriminala zadovoljava sitnim uspesima i zaplenama paketica od po 100-200 grama droge. Ali, da li je moguce da ovakav rad nase policije nekome moze i da odgovara? Moze, naravno, onima koji drogu diluju.
"Postoje odredjeni sistemi u nasoj zemlji - ne moze se precizirati da li su unutar vlasti ili funkcionisu kao nekakva paravlast iza zvanicne vlasti - kojima je u interesu da stanje sa drogom bude takvo kakvo jeste, jer to donosi novac", kaze Bozidar Spasic. "Droga moze da donese novac i na posredan nacin: 'navuku' se na drogu neki bogatasi, a onda ih je lako kontrolisati i udariti im reket. To su sve kombinacije koje su vec poznate."
I pored toga, tesko je dokazati povezanost kriminalaca, droge i drzavne vlasti ili "paravlasti". To je postalo jasno kada je na Dedinju pre tri meseca ubijen Darko Asanin, poznati kriminalac i clan JUL-a, kome se, pored Slobodana Cerovica, republickog ministra turizma, cak i savezni ministar odbrane Pavle Bulatovic pojavio na sahrani. I Asaninovo ime dovodjeno je u vezu sa dilovanjem droge, ali nista od toga nije dokazano i na kraju se svelo samo na nagadjanja. Asanin je ubijen, a onaj ko je to ucinio, do sada nije otkriven.
"Normalno je sto svaka prica o sprezi kriminala i onih koji su na vlasti ostaje nerazjasnjena, jer je paravlast kod nas, kao i drugde u svetu, spremna da likvidira svoje pomagace posle odredjenog vremena, kada pocnu da im smetaju ili jednostavno odrade svoje pa postanu suvisni", kaze Bozidar Spasic.
Srpske veze u takvim trenucima pucaju. Medjutim, ni to nece pomoci policiji da se do kraja razracuna sa narko-mafijom. Ako je neka uteha, a nije, makar smo po tome slicni ostalom svetu.
NIKOLA VRZIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.