"SLUCAJ CURUVIJA"

Krsto Bobot, sudija Prvog opstinskog suda u Beogradu, uci ce - bez sumnje - u istoriju: on je u ponedeljak 8. marta "odrezao" bezuslovne zatvorske kazne novinarima Srdjanu Jankovicu i Zoranu Lukovicu, kao i njihovom poslodavcu, vlasniku lista "Dnevni telegraf" Slavku Curuviji.

Prvostepena presuda je u ovom slucaju doneta na osnovu privatne krivicne prijave (zbog "sirenje laznih vesti" i "klevete"), koju je podneo potpredsednik Vlade Republike Srbije i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" u Beogradu, Milovan Bojic.

Bojic je, inace, i sam vec ranije obezbedio sebi mesto u toj istoj istoriji, na celu grupe funkcionera vlade u Beogradu, kojima je - zbog ucesca u donosenju i primeni Zakona o informisanju Republike Srbije - uskracena mogucnost putovanja u zemlje Evropske unije. A taj zakon je, na odgovarajuci nacin, pomenut cak i u jednoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN i izricito uvrsten medju razloge za produzetak sankcija, odnosno medju prepreke za povratak Srbije i SR Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu civilizovanih i demokratskih drzava.

Sudski progoni i hapsenja novinara, na nacin i sada uobicajen u nekim africkim i latinoamerickim drzavama, bili su - istini za volju -karakteristika razlicitih rezima u ovom podneblju tokom protekla dva veka. Ali sada, na kraju dvadesetog stoleca, svaka vest o takvom slucaju automatski postaje svetska senzacija. Tim povodom, medjunarodna organizacija "Reporteri bez granica" u pismu jugoslovenskom ministru pravde Zoranu Knezevicu podseca da je Komisija za ljudska prava UN u dokumentu usvojenom 14. jula 1992. izricito konstatovala da "zatvor kao negativna sankcija za izrazavanje misljenja cini jedno od najrepresivnijih sredstava u cilju nametanja tisine i, zbog te cinjenice, predstavlja ozbiljno krsenje prava coveka".

Ista organizacija je, ujedno, podsetila da "nijedna demokratska drzava ne izrice kazne zatvora za novinarske prekrsaje". Slicne su i mnoge druge reakcije domace i svetske javnosti. Tako, recimo, Nezavisno udruzenje novinara Srbije (rezimski novinari okupljeni u stranackom udruzenju koje je prakticno okupiralo najstariju novinarsku organizaciju u Srbiji nisu se jos oglasili o ovom slucaju) istice da "presuda trojici novinara izaziva ozbiljnu sumnju da je rec o politickoj, a ne pravnoj presudi". Dodaje da su ovaj sudski proces i "drakonske" kazne od pet meseci zatvora "imale za cilj ne samo zastrasivanje novinara, nego i ukidanje novinarske profesije".

Kao sto se moglo i ocekivati, sudija Bobot je - obrazlazuci presudu - nasao za potrebno da istakne kako sud "nije bio pristrasan", niti "politicki motivisan". Dodao je jos da je inkriminisani tekst u listu DT, u kojem je ime Milovana Bojica dovedeno u vezu sa jednim ubistvom, "uznemirio javnost" i naneo stetu Institutu u kojem je Bojic direktor, i naglasio da je bezuslovna kazna zatvorom "primerena ucinjenom krivicnom delu" i da ce sluziti kao "upozorenje da ljudi ne mogu biti optuzivani u medijima za nesto sto nisu ucinili".

"Slucaj Curuvija" je neobican utoliko sto je vlasnik beogradskog "Dnevnog telegrafa" i revije "Evropljanin" svojevremeno - po sopstvenom priznanju - bio u bliskim odnosima sa nekim ljudima iz samog vrha rezima u Srbiji. Na stranicama njegovih listova pojavljivale su se neretko i "ekskluzivne informacije" za koje nije bilo tesko pretpostaviti da mogu da poticu samo iz dobro obavestenih izvora bliskih vlastima. Njegovi listovi se, takodje, nisu ustrucavali i od objavljivanja neistinitih tvrdnji na stetu nezavisnih medija u Srbiji (recimo NIN-a), inace omiljene mete mnogih rezimskih medija... Sve dok nije nastupio obrt, simbolicno oznacen objavljivanjem jednog ostro intoniranog teksta ("Otvorenog pisma") u "Evropljaninu", zbog kojeg se Curuvija ubrzo nasao na udaru Zakona o javnom informisanju Republike Srbije...

Pomenuta predistorija presude Prvog opstinskog suda u sporu "Bojic protiv Curuvije" navela je, ocito i ANEM (Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija) da u svojem saopstenju, u kome se inace izrazava "zabrinutost i protest" zbog ovog slucaja, oceni kako postoji mogucnost da je tako stroga kazna izrecena zbog "licnih nesuglasica" izmedju podnosioca krivicne prijave, potpredsednika Vlade Republike Srbije Milovana Bojica i Curuvije.

Drugim recima, Curuvija je najpre bio uspesan novinski izdavac, a onda se - sticajem okolnosti i ocito protiv svoje volje - nasao u prilici da sebi u zaslugu moze da uknjizi i neke druge "uspehe": uspesno je posluzio vlastima u Srbiji da u praksi demonstriraju odredbe Zakona o javnom informisanju i pruzio, verovatno, najbolji moguci primer demokratskim snagama u Srbiji da iskazu svoje principijelno neslaganje sa postupcima tih istih vlasti i "treniranjem strogoce" drzavnih organa u Srbiji prema medijima, bez obzira o kojim se i kakvim medijima radilo.

S. N.