Dva puta jedne Srbije

Vojislav Koštunica se baš trudi – izborom ili Evropa ili Kosovo – da Boris Tadić prestane da bude doživljavan kao malÅčik (na ruskom: dečak, mališan, ali i učenik i šegrt; čita se maljčik) i da postane molodec (na ruskom: kršan momak, delija, junak, silan čovek; čita se maladec). Prvo je besmisleno odlagao raspisivanje predsedničkih izbora da je tolerantnog Borisa Tadića naterao da potvrdi svoje reči koje je jednom uputio premijeru: “Nisam došao da razgovaramo, došao sam da ti saopštim da ću raspisati izbore.” Posle toga je pao dogovor da će neophodni zakoni biti doneti do 10. decembra. Šta je bilo dalje, zna se, Koštunica je odlučio da izbora bude – nikada, Tadićev Oliver Dulić ih je raspisao, što svakako ne bi uradio da demokrate nisu imale obećanje radikala Tomislava Nikolića da će na izbore izaći i da ga u tome premijer ne može pokolebati. Da skratimo priču, Koštunica je naterao Tadića da mu kaže “ne”, da uradi po svome i tako je učinio prvi korak u pretvaranju dečaka u deliju. I kada se činilo da će Srbija do 3. februara govoriti samo o Nikoliću, Tadiću, Čedomiru Jovanoviću, Milutinu Mrkonjiću, Ištvanu Pastoru...Koštunica je kao ponornica ponovo izronio na površinu još jednom uzimajući Nikolićeve reči kao svoje: “Neću u Evropu ako nam uzmu Kosovo.” Snaga onoga što izgovaraju Nikolić i Koštunica u potpunoj je nesrazmeri sa brojem birača koji stoje iza njih. Kada Nikolić kaže “neću u Evropu ako nam uzmu Kosovo”, nastane malo gužve u medijima i poneka rasprava komšija uz pivo. Kada to izgovori Koštunica, nastaje snažan potres na političkoj sceni Srbije, dovodi se u pitanje opstanak vlade, kredibilitet spoljne politike zemlje. Zato nije čudno što je nova Rezolucija o Kosovu i Metohiji koju su usaglasili Tadić i Koštunica predmet detaljnih proučavanja već dva dana (Ovaj tekst je pisan u sredu pre podne, pre početka rasprave u Skupštini.) Pitanje je da li je njome Koštunica konačno rekao da ga Evropska unija više ne zanima. Jezikom prakse to će reći da li će Tadić 28. januara zabeležiti politički poen kada potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić bude potpisao Sporazum o pridruživanju EU. Odgovori koje su u utorak dali Miloš Aligrudić, šef poslaničkog kluba DSS-a, i potpredsednik vlade razlikuju se kao nebo i zemlja. U slučaju pridruživanja EU, Koštunica ima ozbiljan problem. Wegova prva vlada ima najmanje nekoliko odluka koje su kao odvratni kamenčići u cipelama; naravno, samo ako ih se neko seti i ako ih stavi premijeru pod nos. Prva je da je pregovore o pridruživanju EU Koštunica započeo sa Srbijom bez Kosova. Sada neće bez njega, tada je hteo bez njega. Druga je potpisivanje CEFT-a sporazuma po kome suveren Kosova nije Srbija nego je UNMIK. Treća je odsustvo bilo kakve reakcije kada je Priština potpisivala regionalne ugovore. Toliko o prvoj Koštuničinoj vladi, principima i Kosmetu. Druga Koštuničina vlada je 18. decembra usred Beograda predsedavanje energetskom zajednicom jugoistočne Evrope sa Srbije prenela na UNMIK – priznajući time da je on suveren na Kosmetu. Inače je druga Koštuničina vlada kao temeljni princip svoje politike uzela pridruživanje EU. Taj princip nije promenjen. Onda je ta vlada odlučila da prvo parafira, a onda i potpiše sporazum sa EU o pridruživanju. Sećate se, Đelić ga je parafirao nedavno i sačuvao je penkalo, kako bi njime potpisao sporazum. Između parafa i potpisa, EU neće menjati tekst sporazuma, neće prestati da važi Rezolucija 1244, neće biti proglašena koordinirana nadgledana nezavisnost Kosova. Ako hoće da poništi odluke sopstvene vlade, Koštunica mora da sruši vladu ili da pokuša da se zakloni iza Skupštine. Izabrao je ovo drugo, potvrđujući dosetku da je njegov slogan u ovim izborima “Borise Tomo”. Posle nove ucene koalicionog partnera slogan se izgovara kao “Bori se Tomo”. Jer, svojom pričom Koštunica najdirektnije osporava Tadićevu politiku “I Evropa i Kosovo”, pretvarajući je u Nikolićevu “Ili EU ili Kosovo”. I Koštunici je jasno da svojom novom politikom neće uticati na odluku Amerike, Nemačke, Francuske, Italije, Velike Britanije...o Kosmetu. Osnovni motiv radikalizacije njegove politike jeste očuvanje što većeg parčeta vlasti i moći u postizbornoj Srbiji. Kao i posle parlamentarnih izbora 2003. i 2007. godine Koštunica je u dilemi da li da pravi koaliciju sa radikalima ili sa takozvanim demokratskim blokom. Dva puta se odlučio za ove druge žestoko ih ucenjujući mogućnošću da preko noći napravi dogovor sa imenjakom Šešeljom. O novim koalicijama Koštunica je nateran da odlučuje tek posle 3. februara. Sada mu je rano. Ima ogromne probleme sa najbližim koalicionim partnerom Velimirom Ilićem (vidite NIN br. 2972 od 13. decembra “Za koga će glasati Koštunica”), i lakše mu je da pritiska Tadića nego da napravi završni račun sa Čačaninom. Idealno bi mu bilo da kapitalni ministar odustane od kandidature za predsednika, da potom još jednom-dvaput stavi Tadića na teške muke navodeći vodu na Nikolićev mlin i da možda tek pred drugi krug podrži sadašnjeg predsednika a sve poštujući čuveni šesti princip koji je izmislila njegova stranka a obnarodovao ga G17. Ako mu je to plan, Koštunica je onda svestan sopstvenih ograničenja. Prvo je da on ne sme da ruši vladu, jer bi na izborima dobio manje nego u januaru ove godine, sa čime više ne bi mogao da bude premijer. Drugo ograničenje Koštunice je što sa radikalima može u koaliciju samo ako Nikolić izgubi izbore. Jedino tada sadašnji premijer može da bude i budući, a da se Nikolić ili Vučić zadovolje nekim potpredsedničkim mestom u vladi. Dakle, ako je Koštunica svestan da je na mestu premijera najsigurniji ako je Tadić predsednik, onda mora da vodi računa koliko sme da pritiska Tadića i koliko može da mu ponudi. A njegova korpa darova nije baš preteška. Ogromna većina njegovih birača, čak do 80 odsto, neće ni za živu glavu da glasa za radikale ma koliko ih DSS-u bliski analitičari uveravali da se Nikolić potpuno razlikuje od Šešelja. Istraživanja pokazuju da trećina Koštuničinih birača kaže da će podržati Tadića, čak i ako im njihov lider izda drugačije uputstvo za glasanje. Opet trećina neće glasati za Tadića makar ih na to pozvao Vojislav Koštunica i to u društvu sa svojim svemoćnim šefom kabineta Aleksandrom Nikitovićem koji bi za tu priliku prvi put izašao pred javnost Srbije. Ostaje da Koštuničin savet za izbore posluša samo trećina njegovog istanjenog biračkog tela. Tadić ove podatke sasvim dobro zna. Zato je oko nove Rezolucije spustio loptu. Naravno, sačekao ga je Čedomir Jovanović rekavši mu da Rezolucija znači vraćanje Tadića pod Koštuničine skute i konačno odustajanje Srbije od Evrope. Pomoć je stigla sa strane sa koje se najmanje očekivalo, od Tomislava Nikolića koji je insistirao da u Rezoluciju bude jasno upisano da nema potpisivanja Sporazuma sa EU ako tamo ne piše da se on odnosi na Srbiju sa Kosovom. Tako je Nikolić lišio Tadića potrebe da odgovara na kritike Jovanovića. Inače, to što je tražio sada, Nikolić je to mogao da traži i ranije, baš kao i Koštunica. Zato u slučaju nove Rezolucije Skupštine o Kosmetu, prošlost radi za Tadića. Radi i budućnost. Jer, Koštunica mu je namestio još jednu priliku da pokaže da nije malÅčik nego da je molodec. Tadiću ništa ne stoji na putu da njegov Božidar Đelić potpiše Sporazum o pridruživanju EU. Potvrđivanje samostalnosti i odlučnosti lidera, njihova sposobnost da donose odluke, izuzetno su važni za birače. Oni traže, “alfa vođe”. I Tadić i Nikolić su rasli u senci svojih političkih očeva. Sada oni jasno moraju pokazati da imaju sposobnost da izaberu cilj i odlučno koračaju ka njemu. Moguće je da će biti doživljeni kao prave vođe pre svega po izboru strana sveta ka kojima će okrenuti budućnost naroda i zemlje. Znajući da će jedna strana sveta uvek biti manje od dve strane sveta, Tadić i Nikolić i Jovanović moraju da potvrde svoje izbore. Wima to ulazi u račun ovih izbora. Koštunici će izlet sa Evropom i Kosovom samo da se (zlo)pamti. Jovo Bakić, sociolog Dobitnik protiv gubitnika 1. Verujem da će kampanja biti pretežno pozitivna, jer su obojica svesni da su negativne kampanje manje efikasne od pozitivnih. Naravno, moguće je da će Nikolić, odnosno radikali, krenuti u negativnu kampanju po pitanju Kosmeta i kriminalizovanosti vlasti, gde će se zvanični predsednik Srbije optuživati za izdaju, a njegovi saradnici za kriminalne delatnosti. 2. Slaba tačka Tadića je u teškom nacionalnom i socijalnom stanju u kojem se nalaze država i širi društveni slojevi. Gubitak Kosova u skoroj budućnosti, te njegovo priznavanje od strane vodećih država EU i SAD predstavljaće veliki problem za ubedljivost ovog kandidata kada bude tvrdio da na Zapadu imamo prijatelje. Slaba tačka Nikolića je u potpunom nedostatku političkog programa, osim pozivanja na Kosmet i na našu rešenost da ga ni po koju cenu ne damo. Bezuslovni oslonac na Rusiju bi trebalo da bude najslabija tačka Nikolića, pod uslovom da je protivnik ume dobro iskoristiti. Sem toga, nepoznavanje stranih jezika Nikolića trebalo bi da predstavlja manu ovog kandidata. 3. Tadić će verovatno isticati mogućnost opštenja sa svim državnicima sveta, i još više sopstvenu prihvaćenost od svih državnika, u cilju borbe za interese Srbije. Wegovi saradnici će, kada su lične crte u pitanju, isticati njegovu borbenost, pobednički mentalitet, predstavljaće dobar izgled i privlačnost nežnijem polu, uglađenost i kultivisanost. Što se ideoloških stvari tiče, naglašavaće se usklađenost i uravnoteženost nacionalnog i evropejskog, liberalnog i socijalnog, modernog i tradicionalnog. Isticaće se da je ulazak Srbije u EU najbolji izbor koji Srbija može napraviti, a da je on taj koji jedini može priključiti Srbiju EU uz ostanak Kosova u Srbiji. U tom cilju će se isticati da glas za Borisa Tadića predstavlja glas za izvesnu i sigurnu evropsku budućnost Srbije, a protiv rizikovanja izolacije i sudbine ruske gubernije. Sakrivaće činjenicu da su cilj ulaska u EU i nezavisnost Kosova, ipak, neraskidivo povezani. Sakrivaće i veze DS sa izvesnim bogatašima, na primer sa Miroslavom Miškovićem. Ovakve veze sa bogatašima, na primer sa Miškovićem, sakrivaće i Nikolić. Takođe, sakrivaće radikalski kandidat i činjenicu da će Kosovo biti nezavisno i ako on bude na vlasti, te i ako Srbija postane ruska gubernija i zemlja sa najvećim brojem ruskih vojnika po kvadratnom kilometru. Osim toga, sakrivaće i činjenicu da Rusi nisu oduševljeni jednostranom ponudom predsedničkog kandidata SRS. Najverovatnije će Nikolić isticati svoju posvećenost odbrani nacionalnih interesa Srba, naročito Kosova, i socijalnih interesa radnika i sirotinje. Biće to već mnogo puta viđena mešavina nacionalne i socijalne demagogije. 4. Sličnosti su vezane za prilično političko iskustvo. Razlike su u obrazovanju, ličnom iskustvu, ideologiji, pogledu na svet. Jedan je Evropejac i Srbin, drugi „rodoljubac” okrenut Rusiji. Jedan je navikao na pobede i predstavlja dobitnike postsocijalističke društvene transformacije, drugi je osvedočeni gubitnik i predstavlja gubitnike postsocijalističke transformacije. Jedan nikoga do sada nije uvredio na političkoj sceni Srbije, drugom je politička uvreda poput uzrečice. Jedan je kultivisan, drugi neretko primitivan. Jedan odaje utisak optimizma i životne radosti, a drugi je oličenje sumornog i pesimističnog, a kadšto i agresivnog životnog stava. Jedan predstavlja Srbiju koja je spremna za ulazak u EU već danas, drugi predstavlja onaj deo Srbije koji neće biti spreman za ulazak u EU i u slučaju da Srbija jednog dana postane članica evropske porodice nacija. 5. Sličnost je vezana za činjenicu da su oženjeni i porodični ljudi, te vođi velikih stranaka. Razlike su u godinama (Nikolić je stariji), obrazovanju (Tadić je diplomirao psihologiju, a Nikolić nije završio fakultet), posedovanju pobedničkog mentaliteta (Tadić ga poseduje, jer poznaje samo pobede u politici, dok je Nikolić, skoro bi se moglo reći, rođeni gubitnik), u porodičnoj istoriji i političkoj pedagogiji (B. Tadić je od malih nogu mogao da sluša o politici u porodici i da uči o vezi s etikom i politikom od barda filozofije i sociologije politike u Srbiji, svoga oca Qubomira, a Nikolić je u politiku ušao dosta kasno i učio je politiku od najzloćudnijeg demagoga u istoriji srpske politike, Vojislava Šešelja). 6. Sasvim sigurno ne u skorijoj budućnosti. Dušan Pavlović, politikolog Tadić veruje u pobedu, Nikolić ne veruje Moguća je saradnja u kojoj bi se DS i SRS dogovorili da idu na nove izbore uprkos protivljenju DSS-a. Ali o tome može biti reči tek nakon predsedničkih izbora i poteza koji će posle tih izbora povući DSS 1. Boris Tadić i Tomislav Nikolić vodiće i pozitivnu i negativnu kampanju, jer nemoguće je voditi jednu bez druge. Mislim da će Tadić biti malo pozitivniji, ali će sasvim jasno pokušati da pokaže kako Nikolić predstavlja suprotnost i opasnost po njegovu glavnu temu – Evropsku uniju. Nikolić će biti portretisan kao neko ko je spreman da žrtvuje evropsku budućnost Srbije da bi postao predsednik Srbije. Isto će raditi i Nikolić čija će glavna tema biti Kosovo i srpski ponos i patriotizam. Tadić će morati da u Nikolićevom diskursu igra ulogu tamne strane, odnosno izdajnika koji bi žrtvovao Kosovo za parče vlasti. 2. Tadićeva slaba tačka je nejasna situacija u pogledu podrške koalicionih partnera. Dok se to ne razreši, jedan broj Tadićevih birača ostaće zbunjen i neće zaista znati ko je Boris Tadić – Koštuničin saveznik ili Koštuničin protivnik. Nikolićeva slaba strana je u tome što je on već dva puta gubio na predsedničkim izborima (od toga jednom od Tadića). Praksa u savremenim demokratijama je pokazala da gubitnici obično nemaju šanse. Otuda se uspostavilo nepisano pravilo da onaj ko izgubi mora da ide. 3. Tadić će isticati svoje evropejstvo i usmerenost na ekonomski prosperitet. Skrivaće veoma važnu činjenicu da je spreman da prihvati gubitak Kosova ako Srbija dobije ulaz u Evropsku uniju. Nikolić će isticati svoj patriotizam, dostojanstvo i srpstvo. Mislim da Nikolić nema šta da krije. 4. Tadić je optimista i pobednik. Nikolić namrgođeni pesimista i osvedočeni gubitnik. Prvi veruje da će pobediti; drugi ne veruje i ne želi da pobedi. 5. Ne poznajem dovoljno lične biografije. 6. Koalicija u Skupštini iz koje bi proistekla neka nova vlada nije moguća. Moguća je saradnja u kojoj bi se DS i SRS dogovorili da idu na nove izbore uprkos protivljenju DSS-a. Ali o tome može biti reči tek nakon predsedničkih izbora i poteza koje će posle tih izbora povući DSS.