Neizvesnost veća nego ikad: Zašto Tramp i Bajden (ne) mogu da pobede na američkim predsedničkim izborima

Džo Bajden ili Donald Tramp u jednom trenutku će steći prednost pred američke predsedničke izbore, smatraju eksperti, ali se ta izborna trka odigrava u nestabilnom predizbornom okruženju i teško je predvideti ko bi od njih dvojice to mogao biti.

„Znate li šta najviše mrzim?“, upitao je svoje pristalice u Mičigenu nekadašnji američki predsednik Donald Tramp i dodao: „Kada neki ljudi izađu na televiziju, predstavljaju se kao stručnjaci, a pritom nisu uradili ništa u svom životu, i govore - 'Znate, mi imamo dva veoma nepopularna kandidata, Bajdena i Trampa, obojica su veoma nepopularni'“. 

Obraćajući se gomili obožavalaca, okruženim natpisima “Učinimo Ameriku ponovo velikom” (MAGA), sa avionom u pozadini na kome je ogromnim zlatnim slovima ispisano “Tramp”, nekadašnji američki predsednik se navedenim tvrdnjama, možda čak i malo previše protivio, poručivši: „Nisam nepopularan!“.

Međutim, istraživanja javnog mnjenja govore suprotno. Naime, ankete pokazuju da Tramp ima nizak rejting, pošto su birači zabrinuti zbog stava koji zauzima o abortusu, četiri krivična postupka koja se vode protiv njega, i zbog pretnje koju predstavlja po ustavnu demokratiju. Ipak, republikanski predsednički kandidat ima sreće, jer Džo Bajden ima sopstvenih problema, koji se tiču inflacije, imigracije i stava o ratu u Gazi. 

I sada, šest meseci uoči jednih od najvažnijih izbora u američkoj istoriji, samo lud čovek bi sa sigurnošću mogao da se kladi na ishod prvog predsedničkog revanša u poslednjih 70 godina, piše Gardijan.

Lari Džejkobs sa Univerziteta u Minesoti kaže smatra da je "gotovo nemoguće zamisliti da Bajden pobedi, kada se uzme u obzir sve što mu ne ide u prilog", ali da je nemoguće zamisliti i da Tramp pobedi.

"Ekonomija je u padu, stopa inflacije je visoka. Pojavljuju se i naznake da se demokratska koalicija raspada, a tu si i neverovatni protesti i hapšenja mladih po univerzitetskim kampusima. Vidno je nezadovoljstvo arapskih Amerikanaca u vezi sa Gazom. U zbiru svega, normalno je zapitati se kako bi Bajden mogao da pobedi? Sa druge strane, kako bi Tramp, kao kandidat koji direktno prkosi volji birača, mogao da pobedi? Oba izbora su neshvatljiva“, podvlači Džejkobs. 

„Svaka nedelja je oktobarsko iznenađenje“

Obično bi izbori uključivali dva nova kandidata, ili aktuelnog predsednika i jednog izazivača, što otvara prostor za nova lica. Ali, Bajden i Tramp su dva najstarija čoveka koja su ikada vodila Belu kuću, a o njima je već napisano bezbroj knjiga, novinskih članaka i snimljeno mnogo dokumentarnih TV filmova. Većina glasača je već fomirala mišljenje o njima, ili bar misli da jeste.

Međutim, ovi izbori se ipak odvijaju u nestabilnoj situaciji, te je primenljiv aforizam britanskog premijera Harolda Makmilana - „Okolnosti, dragi momče, okolnosti“ - samo su one u ovom slučaju "na steroidima". Jer, još uvek se osećaju posledice globalne pandemije koja je ubila više od milion Amerikanaca, kao i napada na američki Kapitol od 6. januara i odluka Vrhovnog suda da ukine ustavno pravo na abortus. A odnos prema ratovima u Ukrajini i Gazi doveli su u pitanje način na koji Bajden vodi spoljnu politiku. 

Politički konsultant Frank Lanc kaže da u oktobru neće biti iznenađenja, jer je „svaka nedelja oktobarsko iznenađenje“. 

„Moramo da se naviknemo na nepredvidivost. Zato je veoma opasno davati prognoze u ovakvom okruženju, pošto se stvari prebrzo menjaju“, dodaje on.

U proseku, nacionalne ankete pokazuju da Tramp vodi za oko 1,5 procentnih poena, a ovo znači da Bajden beleži pad, od oko šest procentnih poena u odnosu na izbore 2020. godine. Tramp ima i prednost u državama koje mogu da budu odlučujuće. Zabrinjavajuće za aktuelnog predsednika je što ankete pokazuju da gubi manjinske glasače - Afroamerikanaca, Latinoamerikanaca i Amerikanaca azijskog porekla.

„Strategijski, Trampu pomažu tri grupe koje je uspeo da privuče u protekle tri fodine - mlade Afroamerikance u Džordžiji i Severnoj Karolini, Latino birače u Arizoni i Nevadi i sindikatske glasače u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu“, kaže Lanc.

TANJUG / AP / Paul Sancya

Iako je Bajden stariji, dodaje Lanc, Tramp ume da sabotira sopstvenu kampanju, čega često nije ni svestan. 

„To nije nešto što bi Bajden uradio. Zato i ne treba govoriti da je Tramp u prednosti, jer se to može preokrenuti u jednom danu“, smatra Lanc.

Prema istraživanjima, ekonomija ostaje glavno pitanje za birače. A odgovor na pitanje „Da li vam je sada  bolje nego pre četiri godine?“, moglo bi da odluči ove izbore. SAD jesu izbegle recesiju koju su joj predviđali, međutim, inflacija i cene osnovnih životnih namirnica poput hleba, jaja i benzina, ipak opterećuju glasače.

Bajden je progurao ogromne ekonomske podsticaje i pakete potrošnje za infrastrukturu kako bi podstakao industrijsku proizvodnju, ali je do sada dobio malo kredita od glasača. Ankete pokazuju da birači veruju da im je bilo bolje tokom Trampovog predsedništva, iako podaci govore drugačije.

Iako je Bajden progurao ogromne ekonomske podsticaje i pakete za infrastrukturu s ciljem da podstakne industrijsku proizvodnju, takve mere kod birača nisu prošle previše zapaženo. Ankete pokazuju da birači veruju da im je bilo bolje tokom Trampovog predsedavanja, uprkos drugačijim podacima.

Dona Brazil, bivša privremena predsednica Demokratskog nacionalnog komiteta, rekla je da su „Sjedinjene Države jedina vodeća zapadna zemlja koja je izašla iz kovida sa ekonomijom koja ne ide u recesiju, u kojoj se otvaraju radna mesta, i gde je poverenje potrošača u blagom porastu“.

„Ali, nažalost, zbog očiglednih problema sa lancem snabdevanja, kao i dosta drugih faktora, uključujući i bezobzirno podizanje cena, mnogi glasači su veoma umorni od rastućih troškova svakodnevnih, osnovnih namirnica. To je nepredvidivo. Danas, kada idete u prodavnicu, više ne znate da li vam treba 10 ili 100 dolara“, rekla je Brazil. 

Inflacija bi Bajdena mogla skupo da košta

Duboko urezana u psihu čitave nacije, inflacija bi Bajdena mogla skupo da košta. Pamela Pju, kandidatkinja za Kongres SAD, kaže da primećuje da se afroamerički glasači okreću ka Trampu.

„Ja sam demokrata, ali me definitivno brine ono što čujem na terenu - postoji neka vrsta zazora. Ne možemo ljude da nateramo da govore i da se osećaju onako kako ne žele. Oni ne mogu da nastave da vode svakodnevne demokratske razgovore. Već govore ono što zaista osećaju“, kaže Pju i dodaje: 

„Da li mislim da bi Tramp bio bolji po nas? Ne. Ali, da li ljudi traže vođstvo koje se neće boriti stidljivo i uplašeno, već će ih zaista slušati i čuti? Da“.

I republikanci i demokrate kritikovali su i Bajdenovo ophođenje prema imigraciji, pošto su prelasci na granici SAD i Meksika dostigli rekorde. Lanc ocenjuje da je po ovom pitanju Bajden dosta podbacio, što je činjenica od koje je nemoguće pobeći.

„Vidimo ljude kako dolaze preko granice. Slušamo o zločinima koji su počinjeni. To je katastrofa i Tramp je, diskutabilno, ali verovatno, imao više uspeha po pitanju imigracije, Džo Bajden nije“, ističe Lanc.

Bajden je predvodio i odgovor zapadnih vlada na rusku invaziju na Ukrajinu, ubeđujući saveznike da kazne Rusiju i podrže Kijev. Pružio je i vojnu pomoć Izraelu u sukobu sa Hamasom u Gazi i zalagao se za slanje više humanitarne pomoći, ali, bio je suočen sa oštrim kritikama nekih demokrata, jer nije postojalo jače zalaganje za okončanje sukoba, kao ni akcije koja bi propratile oštriju retoriku prema Izraelu. 

TANJUG / AP / Doug Mills/The New York Times via AP, Pool, File

Sve masovniji studentski protesti zbog rata u Gazi takođe bi mogli da naškode Bajdenovim šansama za reizbor, pošto i republikanci i desničarski mediji nastoje da uglavnom mirne demonstracije prikažu kao nasilne i antisemitske, nadajući se da će time izazvati podele među demokratama, stvarajući osećaj nacionalne histerije. U međuvremenu, kandidati nezavisnih i trećih parija Robert Kenedi Mlađi, Kornel Vest i Džil Stajn, mogli bi da odvuku ključne glasove.

Tramp, radikalniji i ekstremniji nego 2016. ili 2020. godine svoju treću uzastopnu kandidaturu za Belu kuću delimično predstavlja i kao odmazdu svojim političkim neprijateljima. Njegove pristalice, u zatvoru zbog napada na Kapitol 6. januara 2021, naziva „taocima“, a u kampanji se sve više služi i distopijskom retorikom, odbijajući da odbaci mogućnost da izbori 2024. budu propraćeni nasiljem.

Tramp se suočava sa četiri optužnice koje sadrže ukupno 88 tačaka, zbog pokušaja da 2020. promeni izborne rezultate, te zbog nezakonitog čuvanja poverljivih dokumenata nacionalne bezbednosti i falsifikovanja poslovnih dokumenata. Njegovo prvo suđenje počelo je prošlog meseca u Njujorku, zbog čega je primoran da se između predizbornih skupova, pojavljuje i u sudnici.

Sajmon Rozenberg, demokratski strateg, rekao je da je Tramp sada „daleko ekstremniji i opasniji, nego što je bio 2020. Suđenje će trajati mesecima, što će dodatno narušiti njegov imidž čvrstog vođe i ugled u javnosti“.

„On nema načina da se u pozitivnom svetlu pojavi u vestima. Donald Tramp donosi pozitivne vesti jedino tako što mu uspeva da ne završi u zatvoru. Mislim da to neće biti u dovoljnoj meri efikasno u narednih šest meseci“, ističe Rozenberg. 

Nepokolebljivo lojalna podrška 

Tramp je u Njujorku kritikovao sudiju, krivične optužbe je nazivao demokratskom zaverom koja je osmišljena da ga spreči da pobedi, a neki od njegovih pravnih izazova sežu čak do Vrhovnog suda. Ministarstvo pravde, sa druge strane, negira bilo kakvu političku umešanost.

Ukoliko uspe da obezbedi još jedan četvorogodišnji mandat, Tramp je obećao da će se osvetiti svojim političkim neprijateljima i rekao da neće biti diktator, sem „prvog dana“, a kasnije je to nazvao „šalom“. Takođe, Tramp želi da u svojim rukama ima moć da zvaničnike savezne državne službe zameni lojalistima.

Kritike zapadnih lidera na svoj račun dobio je nakon što je izjavio da SAD neće braniti članice NATO-a koje nisu potrošile dovoljno na odbranu, kao i da će ohrabriti Rusiju da ih napadne. Takođe je vršio i pritisak na republikance u Kongresu da blokiraju vojnu pomoć Ukrajini, pre nego što je preokrenuo priču.

Tramp je pitanje imigracije stavio u fokus kampanje, izjavljujući da će izvršiti masovne deportacije, napraviti kampove za zadržavanje, da će koristiti Nacionalnu gardu, a možda i  savezne trupe, ukinuti državljanstvo po rođenju, kao i da će proširiti zabranu ulaska ljudima iz određenih zemalja. Migrante je nazvao „životinjama“ i nije isključio mogućnost izgradnje logora za zadržavanje na američkom tlu.

Na predizbornom skupu u Mičigenu, Karen Mantila nosila je majicu na kojoj je pisalo „Još uvek sam Trampova devojka – ne izvinjavam se“. Insistirala je na tome da Tramp „nije diktator, već samo radi ono što je ispravno“. 

„Ovde ima ljudi kojima je potrebna pomoć, dopuštaju svim ilegalcima da uđu u zemlju i daju im sve, dok naš jadni narod pati. Ubijaju ih teroristi koji dolaze ovde. To je apsurdno“, rekla je Mantila.

TANJUG / AP / Paul Sancya

Tramp je izjavio da bi abortus trebalo da ostane pitanje država. Iako je kritikovao neke državne akcije koje predvode republikanci, kao što je zabrana abortusa posle šeste nedelje trudnoće na Floridi i zabrana u Arizoni koja seđe iz doba Građanskog rata, ipak je rekao je da će državama koje predvode republikanci, dozvoliti da prate trudnoću žena i krivično gone one koje prekrše državne zabrane. Demokrate su Trampu za vratom po tom pitanju, konstantno ukazujući na pretnju nacionalne zabrane. S tim u vezi, Bil Galston, viši saradnik istraživačkog centra Brukings instituta u Vašingtonu, upozorava:

„Neke demokrate previše nade polažu u pitanje abortusa. Što psihološki ohrabruje mnogo više od fokusiranja na slabosti u sopstvenim oblastima, poput ekonomije i imigracije, tako da mogu da razumem zašto se to dešava. Nadam se da će se pokazati da su u pravu, ali nisam uveren da će tako biti.“

Tramp još nije najavio ko će biti njegov potpredsednik, ali, izneto je par mogućnosti. Majk Pens, koji se kandidovao uz Trampa 2016. i 2020. godine, odbio je da podrži njegovu kandidaturu jer je bio na meti nekadašnjeg predsednika i njegovih pristalica usred napada 6. januara. Međutim, Trampova baza podrške ostaje nepokolebljivo lojalna.

Tako Bob Horni, penzionisani građevinar, kaže za Trampa da je "on lider". 

„Gledam na sve stvari koje se dešavaju u svetu, koje se verovatno ne bi dešavale da je Tramp predsednik – na primer, Ukrajina, Izrael i benzin od dva dolara koji imamo. Trenutno je sve neverovatno. Ljudima se ne sviđa Trampova ličnost, ali mi ne glasamo za papu. Glasamo za lidera“, kaže on. 

Neke demokrate, sa druge strane, i daje su optimistične, zbog dobrog učinka stranke na opštim, ali i nedavnim izborima, kao i ogromne prednosti koju Bajden ima u prikupljanju sredstava za kampanju.

Rozenberg je rekao da će ovi izbori biti „konkurentni i tesni, ali, ja bih radije bio na našem, nego njihovom mestu“ i zaključio:

„Vremenom, kako se birači počnu da obraćaju više pažnje, kontrast između Bajdena kao uspešnog predsednika koji vodi zemlju kroz izazovna vremena i čoveka koji predstavlja stvarnu pretnju mnogim stvarima koje su nam drage - ići će u našu korist i mi ćemo pobediti. Ali, čeka nas mnogo posla i dug put. Mnogo toga će se dogoditi i mnogo toga će se promeniti“, tvrdi Sajmon Rozenberg.