Bajdenov porez na superbogate: Zašto je američki predsednik baš uoči izbora povukao radikalan potez

Predsednik SAD Džo Bajden je u svom govoru o stanju nacije održanom pred američkim Kongresom, a u sklopu borbe za drugi mandat, objavio predlog federalnog budžeta za 2025. godinu. Glasači su dobili jasnu poruku: poreske olakšice za porodice, manji rashodi za zdravstvenu zaštitu, manji budžetski deficit i tačka koja je najglasnije odjeknula – veći porez za korporacije i bogatu manjinu. Kako je Bajden istakao , taj novac bi mogao uticati na smanjenje federalnog deficita i finansiranje federalnih inicijativa.

Ipak, mnogi nakon predsednikovog izlaganja dovode u pitanje način finansiranja njegovih izbornih obećanja, te da li su određene tačke zaista neophodne. Ostaje sporno i zbog čega Bajden u momentu sve neizvesnije trke za predsedničke izbore iznosi predlog o porezu na superbogatu manjinu. Posledično, možemo li očekivati izvestan obrt kada je reč o prikupljanju izbornih poena u narednom periodu?

Izmene poreskog zakona, ali zašto sada?

Kako je to predvideo u svom govoru, korporativni porezi će biti uvećani, a oko 1.000 američkih milijardera moraće da plaća barem 25 odsto poreza na svoje prihode. To znači da Bajden želi da poveća porez na dohodak za one koji na godišnjem nivou zarade preko 400.000 dolara, koji se obračunava u skladu sa njihovom celokupnom imovinom – gotovina, vozila, nakit i drugi vredniji predmeti u ličnom posedu ili posedu domaćinstva.

Kako za NIN kaže spoljnopolitički konsultant Mladen Lišanin, ovo je mera za koju Bajdenova administracija nije imala hrabrosti u poslednje tri godine, a koju su okolnosti predizborne kampanje sada vratile na agendu.

“Najava da će se porezi za najbogatije povećati predstavlja zakasneli pokušaj da se ukine Trampova poreska reforma iz 2017. godine. Predlog budžeta je nesumnjivo predizborni i populistički, što je i uobičajeno u godini izbora i samo po sebi ne predstavlja naročit izuzetak u američkoj političkoj praksi“, navodi Lišanin.

TANJUG / AP / Jay Janner/Austin American-Statesman

I upravo, aktuelni američki predsednik se sve više trudi da glasačima ukaže kako je politika Donalda Trampa, nekadašnjeg predsednika, a sada Bajdenovog protivkandidata na izborima, najvećim delom pogodovala bogatim Amerikancima i korporacijama, te da je on taj koji će se boriti za prava brojčano dominantnijeg srednjeg sloja.

„Nisam protiv korporacija, ja sam kapitalista. Zarađujte novca koliko želite, samo počnite da plaćate svoj pošten udeo u porezima. Pošten poreski zakon je način na koji ulažemo u stvari koje ovu zemlju čine velikom“, rekao je Bajden okupljenima u Gofstaunu, na periferiji Mančestera u Nju Hempširu.

Činjenica je da je Tramp za vreme svog mandata smanjio porez bogatoj manjini i da je od širokog spektra obećanja, počevši od zaštite životne sredine do zaštite potrošača, ostao dosledan jedino poslovnim interesima, ipak, istraživanja pokazuju da je znatan broj Afroamerikanaca i Amerikanaca latino porekla, trenutno privrženiji Bajdenovom prethodniku, sa idejom da su lično imali više koristi od tadašnje Trampove politike.

Obraćanje radničkoj klasi

U ovakvoj situaciji postoji mogućnost da će bogata manjina okrenuti leđa Bajdenu, što navodi na pitanje hoće li ovo zameranje uticati negativno na demokrate na predstojećim predsedničkim izborima? Lišanin ističe da Bajden veruje kako će mu poreski predlog doneti više koristi nego štete u finalnoj trci.

“Bajdenov tim smatra da će štetu od potencijalno narušenog odnosa sa milijarderima i njihovim kompanijama kompenzovati rastom podrške u biračkom telu, naročito u državama sa velikim brojem radnika, poput Mičigena, Pensilvanije ili Ohaja“, kaže on.

TANJUG / AP / Chris Carlson, File

Međutim, ankete u SAD ukazuju da će Bajden teško dopreti do radničke srednje klase. Tako su se u oktobru u anketi CNBC-a belci izjasnili o boljim i stabilnijim finansijama u Trampovo vreme, sa razlikom četiri prema jedan. Slično su odgovorili i Afroamerikanci, samo sa razlikom dva prema jedan. I u najnovijoj anketi CBS Njuza sa početka februara, birači identifikovani kao radnička klasa i osobe sa relativno niskim primanjima, za koje se Bajden eksplicitno zalaže, svoje poverenje dali su Trampu i to u odnosu 61 naprema 25 odsto u korist republikanskog kandidata. Stoga je sva prilika da Bajden neće tako lako preokrenuti stav birača o svom ekonomskom učinku, zbog čega je svaka ciljana korist od iznetih predloga na slaboj klackalici.

S druge strane, milijarderi umeju da čuvaju svoje finansije, pa se čini da im je najmanji problem da sedište korporacija premeste u neku drugu zemlju.

Bajden protiv „Trampovih” milijardera

Tokom 2022. godine, Norveška je donela sličnu meru i povećala porez na građane sa imovinom većom od 1,8 miliona dolara, što je dovelo do masovnih imigracija u Švajcarsku. Kako ističe Lišanin, takav razvoj situacije u SAD samo bi doprineo dodatnim poenima za republikance.

"Ova kalkulacija je rizična jer bi potencijalno izmeštanje biznisa iz SAD u inostranstvo, do koga bi moglo da dođe pod pojačanim fiskalnim pritiscima, kao i 2016. godine dalo dodatni vetar u leđa Trampovoj kampanji“, kaže on i dodaje da u isto vreme nema garancija da će mere doneti željene rezultate, pogotovo ne u kratkom roku.

"Velike su šanse da predlog budžeta ne dobije podršku u Kongresu pre početka nove fiskalne godine 1. oktobra, i da se finansiranje administracije nastavi kroz seriju privremenih mera. Kao i 2023. godine, ponovo će biti aktuelna i opasnost od blokade finansiranja, pogotovo u okolnostima tesne republikanske većine u Predstavničkom domu. Nije nemoguće da odluku na kraju donesu Senat i Predstavnički dom u izmenjenom sastavu, budući da će se i za njihove članove, kao i za predsednika, glasati  5. novembra", kaže Lišanin.

On objašnjava da je postojeći predlog budžeta prevashodno u funkciji signaliziranja prioriteta u predsedničkoj kampanji, nego što predstavlja "istinski program socijalno-ekonomskih reformi".

“Na Bajdenov izborni rezultat više će uticati ekonomski pokazatelji u narednih nekoliko meseci, posebno zaposlenost i stopa inflacije, nego budžetske mere koje će, sve i ako budu usvojene, prve rezultate dati nakon što izbori već budu okončani”, zaključuje Lišanin.