Povratak starim majstorima

Marija Bojović, dvadesetosmogodišnja slikarka iz Beograda, nedavno je u galeriji Likovne akademije imala i treću samostalnu izložbu. Marija insistira na klasičnoj formi slikarstva (često je porede sa Milenom Pavlović Barili), a bavi se i ikonopisom. O svom stvaralaštvu ona kaže: “Bavim se realizmom, uglavnom su autoportreti i portreti u pitanju. Trudim se, takođe, da napravim jednu igru sa vremenom, svoje modele oblačim u kostime počev od odeće kakva se nosila u Mesopotamiji, pa do one današnje. Radim tradicionalne tehnike, po uzoru na stare majstore, a pre svega ulje na platnu. Dar dobrog portretiste jeste da prikaže karakter modela, da pronikne u njegovu suštinu. Za mene je vrhunac kada mi neko kaže da je zaključio nešto o sebi na slici što ranije nije znao.” Marija Bojović kaže da je zadatak portreta da “oprisuti živu ličnost” – da prenese život na platno čega, kako kaže, gotovo da i nema u savremenoj umetnosti. Uzrok tome je odsustvo kanona bez kojih “slikarstvo nije slikarstvo”.