Južni tok, ne potok

U prolećnom broju “Mostova” br. 118 iz 1990. godine, časopisa za prevodnu književnost, koji je već neko vreme u kliničkoj smrti, pisao sam o “lažnim prijateljima” prevodilaca sa ruskog na srpski jezik. To su one reči koje isto zvuče na oba jezika, a na nesreću prevodilaca imaju različita značenja. Tu sam između nekih tri stotine primera naveo onaj svima poznat da na ruskom život ne znači život već stomak, kao i onaj manje poznat a nezgodniji primer, da ponos na ruskom ne znači gordost, već proliv. Pred dolazak jedne sovjetske delegacije, na jednoj kasarni koja je dočekivala ruske generale ponosito je pisalo “Naša armija je naš ponos”. Obično mrgodni generali nisu mogli da se uzdrže od smeha. Otkako se raspravlja da li će našom zemljom proći bar jedan krak gasovoda, ustalila se u medijima i u političkom životu pogrešna sintagma “južni potok”, umesto “južni tok”. Nezgoda sa ruskom reči potok što je ona u svom užem značenju bliska našoj reči potok, te je u nekim slučajevima zaista istog značenja. Recimo kad je reč o potoku suza. Rusi zaista kažu “potok slez” (čitaj patok sljoz) A za našu reč potok, onaj rečni tok manji od rečice, imaju specifičnu reč ručjo (tako se izgovara, a piše se malo komplikovanije). U rusko-engleskim rečnicima piše precizno i tačno za potok: stream (tok), a ne brook (potok). Šteta je da ostane loš prevod vrlo važne sintagme koja će, ako nam se desi, imati veliki uticaj na našu ekonomiju i privredu. I baš zato je red da je tačno prevedemo. Verovatno je na pregovorima na temu južnog toka ruskog gasovoda, bio neko ko ne zna ruski, te misli, kao i većina Srba, da je dovoljno malo izokrenuti srpski i eto ti ruskog jezika! A nije tako! Amater-prevodilac je pomislio da ruski narod sa toliko velikih pesnika i ekonomskim pojmovima daje poetične nazive. A to, bar ovog puta, nije tačno. Hajde da ovu važnu sintagmu ispravimo na vreme – i pregovarači i potpisnici, i svi koji su zainteresovani da taj gas već jednom poteče našim prostorima. Ima dve “škole” mišljenja na obe strane, od kojih je jedna ljubav za ljubav, a jare za pare, a druga manje racionalna. Da ću uspeti sa ovom intervencijom, ohrabruje me primer iz prošlosti. Isidora Sekulić je jednom na stranicama ovog istog nedeljnika napisala da nema razloga da glavni grad Švedske zovemo onako kao što ga izgovaraju Nemci, već onako kako ga izgovaraju Šveđani – Stokholm. I otada se tako piše. To što nam se čini da razumemo Ruse i kad ne učimo ruski, odnosi se metaforično i na naše odnose u celini – manje se obostrano razumemo nego što mislimo.