Socijalistička osnova za uzlet

Pre tačno godinu dana, multinacionalna kompanija „Ešmor grupa” preuzela je vlasništvo nad vrbaskom fabrikom za preradu mesa “Karneks”, nakon što je novembra 2006. na Beogradskoj berzi kupila 51 odsto kapitala ove kompanije. U maju prošle godine „Ešmor grupa” otkupila je i državni udeo u “Karneksu” čime je postala vlasnik oko 93 odsto kapitala. Jovo Šćepanović, v.d. generalnog direktora “Karneksa”, kaže u razgovoru za NIN da je prošla godina, odnosno dolazak novog vlasnika doneo, posle nekoliko teških godina, i prvu godinu normalnog poslovanja. „To se odmah odrazilo na sve aspekte poslovanja, na bilans uspeha, keš flou bilans i konačno na profit, tako da 'Karneks' posluje odlično i ima vrlo dobru perspektivu.” “Karneks” je, inače, najavio izgradnju nove fabrike. - Novi većinski vlasnik je inicirao izradu Master plana, u stvari, idejnog projekta za novu fabriku. U toku ove godine intenziviraćemo izradu projekta, što inače nije lako. Jer mi tu fabriku planiramo da otvorimo za tri godine i pravimo je za buduće tržište. Potrebno je uspostaviti okvire u pogledu zahteva tržišta, odrediti konkurenciju, regionalne potrebe, regionalno organizovanje, evropsko organizovanje i onda odrediti kapacitet fabrike. Ipak, na osnovu grube procene, možemo reći da proizvodnja, povećana za otprilike 50 procenata, može biti realizovana bez većih problema. Koliko ćete investirati u izgradnju fabrike? - Reč je o nekoliko desetina miliona evra. Inače, sreća je što “Karneks” ima veliki plac na kome će se graditi fabrika, a da to neće ometati rad postojeće. Ona će raditi normalno sve dok nova fabrika ne bude izgrađena i ne dostigne optimalan obim proizvodnje. Mi jednostavno ne smemo da dozvolimo da proizvodnja stane ijednog momenta i da izgubimo i najmanji deo tržišta koji sada držimo. Izjavili ste nedavno da u fabrici postoje uska grla. Kakva? - Normalno je da u fabrici koja je stara 50 godina, u koju dugo godina nije ozbiljnije ulagano, ima slabosti. Fabrika je građena sa jednom namenom, a posle je ta namena promenjena. Deo mašina je zastareo, deo je u lošem stanju i neophodna je njihova zamena novim postrojenjima. Ali naš plan je da te slabosti delimično otklonimo i sada, a izgradnjom nove fabrike one će biti u potpunosti otklonjene. Kakvi su rezultati poslovanja u 2007. godini? - NJima smo zaista zadovoljni. Ostvaren je profit od oko 4,5 miliona evra, a profitna stopa je oko 10 odsto, što je odličan rezultat za bilo koju fabriku u Srbiji. Recimo, za deset meseci smo proizveli koliko prošle godine za jedanaest i to sa manje radnika. Povećala se ne samo proizvodnja već i produktivnost. Da li je tačno da će “Karneks” uskoro dobiti novog generalnog direktora? - Da. U ovoj godini mesto generalnog direktora “Karneksa” zauzeće gospodin Hju Mekrejnolds, koji je do sada, kao specijalista za preradu mesa, radio na istaknutim mestima u mesnoj industriji u Velikoj Britaniji. Uvereni smo da će on svakako svojim znanjem i iskustvom bitno doprineti modernizaciji “Karneksa” i njegovoj većoj efikasnosti. Vaš većinski vlasnik je „Ešmor grupa” koja upravlja nizom investicionih fondova, pa se uvek nameće pitanje: šta je njihova namera? - NJihova namera je da naprave visokoprofitabilnu kompaniju, jer im je jasno da je proizvodnja hrane na ovom terenu, odnosno u Srbiji, delatnost sa dobrom perspektivom. To se vidi i na ostvarenim rezultatima za ovih godinu dana, a pogotovo što se radi o brendu koji u Srbiji ima tradiciju dugu pola veka i prepoznatljivo ime. Imate li nameru da ulažete u zaštitu životne sredine, ako se zna da je Vrbas prethodnih godina imao problema sa otpadnim vodama? - Potpuno je jasno da nikakva proizvodnja danas, a naročito proizvodnja hrane, ne može da ignoriše pitanje zaštite životne sredine. Zato smo i preduzeli niz mera u nastojanju da naša postrojenja emituju što je moguće manje štetnih materija, otpadnih voda i čvrstog otpada u okolini. Znatna poboljšanja konstatovali su i državni organi tokom redovnih kontrola. Na farmama smo, recimo, izgradnjom odgovarajućih laguna poboljšali kvalitet otpadne vode. Zna se da Vrbas i Kula izgrađuju zajednički kolektor i fabriku za prikupljanje i preradu otpadne vode iz kompletne tamošnje industrije. To znači da će se i u “Karneksu” potpuno preusmeriti instalacije sa Bačkog kanala na zajednički cevovod. Zbog toga i mi pripremamo izgradnju postrojenja za primarnu preradu otpadnih voda koje će biti usmereno ka zajedničkom kolektoru. Time ćemo svi zajedno doprineti pretvaranju kanala u zdravu životnu sredinu, a tu danas ima oko 400.000 kubnih metara mulja, koji se mora očistiti, što je posledica višedecenijskog ispuštanja otpadnih voda. Moram istaći i da je “Karneks” inicirao formiranje ekološkog fonda za čišćenje Velikog bačkog kanala. I opštini Vrbas i Ekološkom pokretu Vrbasa predočili smo da hoćemo da budemo osnivači i prvi donatori i da u saradnji s lokalnom samoupravom animiramo lokalnu privredu i stanovništvo da se uključe u ovu akciju. Ovu godinu su obeležili i suša, manji prinosi i mnoga poskupljenja osnovnih životnih namirnica? - Poskupljenja jesu delimično posledica suše, ali verovatno su i posledica monopola na tržištu. Međutim, prinos svih kultura u “Karneksu” je bio iznad republičkog proseka i iznad lokalnog proseka što je još bitnije (jer mi radimo u poljoprivrednom kraju gde su ti rezultati mnogo bolji nego u ostatku zemlje), uprkos nepovoljnim prirodnim uslovima. Ukoliko ste preduzeli sve agrotehničke mere i imate razgranat zalivni sistem, ni suša vas ne može sprečiti da ostvarite dobar prinos. Da li Srbija sme sebi da dozvoli u ovom veku da zavisi od elementarnih nepogoda? - Naravno da ne sme. Država mora reagovati kada je u pitanju strateški sektor, kao što je poljoprivreda. Neke zemlje Evropske unije, kao Španija ili Francuska, gde je poljoprivredna proizvodnja značajna, ne prave kompromis oko toga. U Srbiji se to još ne dešava nego u dobroj meri zavisimo od suše ili poplave, što je apsurdno. Za razliku od drugih prerađivača mesa, vi u svom sastavu imate ceo lanac proizvodnje, od „njive do trpeze”, kako vam glasi i slogan? - Da. “Karneks” se do 1998. godine bavio isključivo preradom mesa. Onda su mu na „socijalistički” način te godine priključena neka poljoprivredna dobra. Tako da sada imamo oko 2.800 do 3.000 hektara obradivog zemljišta u vlasništvu, a još toliko obrađujemo i državnog zemljišta. Suština je da to što je urađeno na socijalistički način sada u kapitalizmu se pokazalo kao veoma dobro sa stanovišta efikasne proizvodnje i eliminisanja uticaja tržišnih nestabilnosti. U čemu je ta prednost? - Imamo ceo proizvodni lanac pod kontrolom. Imamo biljnu proizvodnju, dakle proizvodnju kukuruza, pšenice, ječma i drugih kultura, imamo fabriku za proizvodnju stočne hrane, imamo farmu svinja kao sopstvenu sirovinsku bazu, odakle pokrivamo oko 60 odsto svojih potreba dok ostatak nabavljamo na tržištu. I to nam omogućava da ne zavisimo od ćudi tržišta. Ovog proleća cena svinja bila je na istorijskom minimumu od oko 48 dinara za kilogram. I mi smo tada kupili sirovinu potrebnu za narednih nekoliko meseci. Danas je cena 82 dinara, što je opet niska cena i globalno gledano, sa stanovišta perspektive stočarske proizvodnje, možda nije dobra, ali, sa druge strane, za nas je to veoma povoljno jer smo obezbedili sirovine za nekoliko narednih meseci.