Vera Čukić

Rođena u Beogradu, u porodici pravnika. Studirala je svetsku književnost i završila Akademiju za pozorište, film i TV na kojoj je na diplomskom ispitu iz glume u klasi profesora Mate Miloševića dobila ocenu deset. Pet godina je igrala u Ateljeu 212 na njegovom vrhuncu, tumačeći glavne uloge u legendarnim predstavama: „Viktor ili deca na vlasti”, „Razmena”, „Tata, dragi tata...”, „ Mara-Sad”, „Koktel”, „Arsenik i stare čipke”, „Višnjik”... Na samom početku karijere dobija nagradu kao najbolja mlada glumica na Sarajevskom festivalu malih i eksperimentalnih scena. Iz Ateljea 212 prelazi u Narodno pozorište u kome će, tokom dve i po decenije, kao prvakinja Drame odigrati više hiljada predstava, tumačeći glavne uloge u čuvenim komadima velikog klasičnog i savremenog repertoara (Šekspir, Molijer, Rostan, Gorki, Klodel, Crnjanski, Nušić, Bora Stanković, Simović, dramatizacije Dostojevskog, Šolohova...), dok su joj partneri bili najveći glumci tog razdoblja u režijama najboljih domaćih i stranih reditelja. Najznačajnije uloge: Sofka (deset sezona i više stotina predstava), Hermiona, Anabela, Silija, Grušenjka, generalica Ada, Roksana, Qubov Andrejevna, Vasilisa Karpovna, Wegina, Aksinja Astahova, Draga Mašin, Lizaveta Nikolajevna, Ester, Rozali, Marta... Gostovala je na više inostranih scena i širom nekadašnje Jugoslavije. Igrala je u preko dvadeset domaćih i tri strana filma, dvanaest TV serija, pedeset TV drama, nasinhronizovala oko 200 crtanih filmova... Najznačajnije uloge je ostvarila u delima: „ Poropčije”, „Kože”, „Dnevnik uvreda ’93”, „Roman o Londonu”, „Zaboravljeni, „Imam dvije mame i dva tate”, „Srećna porodica”, „Goli čovik”, „Gore – dole”, „Kafanska pevačica, „ Žuta”, „Makedonska krvava svadba”, „Metla bez drške”, „Spiritisti”, „Ožalošćena porodica”, „Nameštena soba”, „Dom i lepota”, „Ko puca, otvoriće mu se”... Za pozorište, film i TV dobila je najveće nagrade: „Carica Teodora”, „Raša Plaović”, „Zlatna mimoza”, prve nagrade za glumačka ostvarenja na festivalima u Sopotu, Mojkovcu, tri prve nagrade i Nagrada za životno delo Narodnog pozorišta, nagrada „Glumački par godine” (dva puta), Povelja na festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu i više nagrada za najbolje uloge po priznanju publike i kritike. Napisala je i objavila knjige: „Moj drug Ispotkrevetni Mrak” (bajka za decu u dva izdanja ) i roman „Perle od vode”. Udata je za pisca i reditelja Gordana Mihića, a majka je Ivane Mihić, glumice i producentkinje. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? - Da i pored sveg haosa i nepravdi život ima smisla. Šta je za vas najveća nesreća? - Što su zauvek otišli neki od onih koje sam najviše volela. Kad vam je neprijatno? - Kad neko laže, a gleda me u oči. Koju pesmu volite da pevate? - Višnjičica rod rodila, koju je mojoj mami pevala njena mama, ona meni, a ja mojoj ćerki. Šta vas izluđuje? - Nepravda, licemerje, podlost, glupost. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? - Što sam rodila moju Ivu, što pored sebe imam čoveka kao što je Gordan, što dosad kroz život nisam prošla kao „maglica na suncu”. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete večno biti zahvalni? - Svima na svetu koji dokazuju da je život veličanstven dar. Šta vaši prijatelji hvale kod vas? - Nadam se – dobrotu, pravdoljubivost, dostojanstvo, hrabrost... Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? - Mogu svuda i sa svakim da se sretnem i pogledam ga u oči. Šta kažu vaši neprijatelji o vama? - Oni verovatno ne vole i smeta im ono što sam ja kao i ono čime se ja ponosim. Koji prirodni dar biste hteli da imate? - Muzički i matematički. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? - Svima se izvinjavam koje sam bilo na koji način i nehotice povredila. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? - Bitno je da ja stalno razvijam u sebi dobro i da ga činim. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? - Na primer: „Što na um, to na drum.” Šta je vaša najdragocenija imovina? - Oni koje volim. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? - Mnoge moje odluke su bile prilično dramatične ali sam uvek iza njih celim bićem stajala pa ne mogu da ih nazovem pogrešnim bez obzira na posledice. Koje su vaše skrivene slabosti? - Imam more slabosti ali se nadam da nisu značajne i da ne bacaju senku na mene. Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled? - Visoka, vitka, dugokosa, ni mlada ni stara... Onakva sam kako me neko vidi – očima ili duhom. RAZUM I ŽEQE Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? - I samo jedna odluka vlastodršca može da pokrene istoriju u dobrom ili lošem pravcu. Odgovornost je bitna. Ko će vladati Srbijom kroz deset godina? - Veštiji. Narod je povodljiv, poverljiv i izdržljiv do motke i vile – pa onda ispočetka. Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? - Svaki čovek je samo on, jedan i neponovljiv. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? - Poštujem, divim se i zahvalna sam mnogima, ali u ovom smutnom i grubom vremenu moju dušu ispunjava blagošću, verom u ljude i jednostavnim dostojanstvom – patrijarh Pavle. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? - Onaj koji bi uspeo da u praksi opšti interes stavi ispred ličnog. Za kog slikara biste dali najviše para? - Volim da velika slikarska dela budu izložena tamo gde najveći broj ljudi može da ih vidi. Kupovina za samo jedno, moje mesto, ne bi bila dobra. Inače, volim slike Botičelija, Mikelanđela, Brojgela, Rubensa, impresioniste, Klimta, Jovanovića, ikonoslikarstvo pravoslavlja na našim prostorima, Rubljova. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete... - Klovn, balerina, učiteljica, pisac, krojačica, glumica, slikar, istraživač, Vinetu, lekar, svetski putnik... Koji san hoćete svakako još da ostvarite? - Da nekom budem baka. Kako biste voleli da umrete? - Rođenje, ispunjavanje života, kraj – sve je to prirodno. Kad dođe – doći će. Gde želite da budete sahranjeni? - Ne maštam o tome. Ko da održi govor nad vašim grobom? - Smrt nije pozorište niti neka tribina. Kojoj rečenici se nadate u tom govoru? - Smrt je tišina i znak pitanja.