Neprimereno

Na celoj strani objavili ste prilog koji je, valjda, trebalo da se bavi mogućim nedoumicama o danu Hristovog rođenja. Iako, meni nije jasno je li novinar samo preneo gledišta, kako on kaže, nekih teologa i astronoma sa češkog internet-sajta ili je on autor – objavljeni tekst nije primeren NIN-u. Dovoljan je samo jedan pasus, primera radi. “U jevanđeljima se govori o pastirima stada pod vedrim nebom. Wima se na nebu prikaže anđeo da bi im saopštio rođenje Hristovo. U stvarnosti, međutim, stada se u Izraelu napasaju samo od marta do novembra. Pastiri ne borave s ovcama na planinama u zimu. Iz toga se može zaključiti da se to verovatnije dogodilo u jesen”, tvrdi duhovnik Hrišćanskog društva Dan Drapal, jedan od “najpoznatijih ovdašnjih hrišćanskih teologa.” Prvo, ne govore jevanđelja o pastirima, već samo i jedino Jevanđelje po Luki. “I bijahu pastiri u onome kraju koji čuvahu noćnu stražu kod stada svojega.” (Luka: 2,11) jevanđelja po Marku, Mateju i Jovanu uopšte ne pominju pastire. Drugo, Luka ne kaže da su pastiri pod vedrim nebom, nego kod stada. Treće, Luka ne govori o napasanju, već o čuvanju stada preko noći. Četvrto, Luka ne pominje planinu, a dovoljno je pogledati kartu Palestine (u izdanju Eparhije raško-prizrenske, raz:1-333.000, 1994. g) pa videti da je na oko 5-6 km. od Vitlejema označeno Pastirsko polje. Peto, Luka ne pominje zimu. Možda su se ovce u Judeji napasale od marta do novembra, ali zašto bi se iz toga zaključilo da je Hristos verovatnije rođen u jesen, a ne, recimo, u julu mesecu. Naravno, ne očekuje se od priređivača/autora prigodnog teksta pred Božić poznavanje Bultmanovih, Štrausovih, Ropsovih ili radova drugih vrsnih bibličara, ali mislim da čitaoci NIN-a očekuju ozbiljniji pristup svakoj temi, bez obzira na povod. P.S. Ako je zaista g. Drapal jedan od najpoznatijih tamošnjih teologa i duhovnik češkom Hrišćanskom društvu, neka im je Svevišnji u pomoći. Milenko Delić, advokat iz Beograda