Pobeda na vrtešci

Brojanje glasova na upravo završenim predsedničkim izborima u Gruziji više je ličilo na triler nego na ozbiljan završetak važnog državnog posla. Najpre su se, odmah pošto su zatvorena biračka mesta, pojavili rezultati dva egzit pola, gruzijskog prema kojem Saakašvili pobeđuje već u prvom krugu, koji su se potpuno poklapali sa podacima Centralne izborne komisije (CIK), i ukrajinske društvene organizacije “Zajednička evropska ideja” prema kojima je Saakašvili dobio jedva nešto više od 30 posto. I mada su se prvi zvanični podaci CIK-a pojavili tek oko 4 ujutru, Saakašvili je nekoliko sati pre toga proslavio pobedu u Tbiliskoj filharmoniji. U to vreme opozicija je već upozoravala na masovno falsifikovanje rezultata. Dalje se sve komplikovalo – 60 procenata koliko je dobio Saakašvili, prema preliminarnim rezultatima koje je ujutru 6. januara objavio CIK, naglo je počeo da se smanjuje kako su stizali novi glasovi – 58, 56...55... Brojanje se oteglo jer zbog lošeg vremena nisu mogli biti doneti originalni glasački listići, a desilo se čak i da se kombi kojim su neki nošeni, prevrne i zapali. Veoma dugo, podaci koji stižu iz CIK-a, zasnivani su na obrađenih dvadesetak procenata biračkih mesta. Opozicija broji brže, pa proglašava izbore falsifikovanim i na mitingu organizovanom u Tbilisiju 6. januara, traži da se obavezno ide u drugi krug... Neposredno posle mitinga CIK je objavila da je Saakašvili dobio nešto više 49 posto glasova, a malo kasnije jedva 48,5. Potom će objasniti da su u tom trenutku brojani glasovi iz Tbilisija gde Saakašvilija sve manje vole. Zanimljivo je da je u nizu velikih gradova zvanično glasanje završeno skoro nerešeno, a nezvanično, čak ni ljudi iz predsednikovog štaba nisu sigurni ko je gde pobedio. Posle toga krivulja Saakašvilijevog uspeha ponovo kreće naviše, a u sredu ujutru Centralna izborna komisija stavila je tačku na sva nagađanja – prema podacima posle obrade 97,5 procenata glasačkih listića, pobedio je Mihail Saakašvili s rezultatom 52,1. Na drugom mestu je Levan Gačečiladze (25,26), potom Badri Patarkacišvili (6,99), Šalva Natelašvili (6,5) David Gamkrelidze (4). To je rezultat koji se i očekivao. Analitičari su od samog početka govorili da je Saakašviliju neophodna pobeda u prvom krugu – dok su glasovi opozicije podeljeni. Ukoliko bi se desilo da se koncentrišu u drugom krugu, šanse bi mu bile daleko manje. Ali, opozicija ne namerava da prihvati takve rezultate. “Prema svim podacima kojima raspolažemo, na izborima sam pobedio ja”, tvrdi Gačečiladze. Rezultati su se na mnogim biračkim mestima tokom noći volšebno menjali. On kaže da sve to može da dokaže dokumentima i da će sva ona biti objavljena u najskorije vreme. Prethodno je sve to pokazao predsedniku CIK-a Levanu Tarhnišviliju, ali bez ikakvih rezultata. Zato je opozicija podnela tužbu sudu i zapretila protestima ukoliko joj se ne omogući da u direktnim emisijama (s obzirom na to da je opozicioni TV kanal “Imedi” zatvoren) pokaže svoje dokaze. Vlast je, tvrde, dužna da organizuje drugi krug izbora. A dotle, opozicioni prvaci stupaju u štrajk glađu. Uz to, do 13. januara, kada će početi masovni protesti ukoliko se zahtevi ne ispune, protestu će se svakodnevno dodavati po jedna upozoravajuća akcija. Ali čak i kad bi opozicija na sudu dokazala da su izbori falsifikovani (što se graniči sa fantastikom), ne bi imala nikakve šanse da nešto izmeni. Razlog je – međunarodni faktor. Sve dosadašnje obojene revolucije održavane su pošto bi međunarodni posmatrači proglasili izbore falsifikovanim. O finansijskoj podršci da i ne govorimo. A gruzijska opozicija nije dobila “mandat” da sprovodi revoluciju – izbore su i OEBS i misija ZND proglasili demokratskim. Nekoliko država je čestitalo Saakašviliju pobedu i pre objavljivanja rezultata. Samo je Rusija našla za shodno da podseti na brojna kršenja pravila. Prevremeni izbori su u svakom slučaju poljuljali poziciju Saakašvilija koji je posle “revolucije ruža” imao kart blanš da radi šta želi. Rezultat od oko 52 posto znači duge sporove o falsifikovanju i nelegitimnosti predsednika. Pored toga, na ovim izborima Gruzija je glasala i za održavanje parlamentarnih izbora u aprilu, umesto u novembru 2008. To je i bio osnovni zahtev opozicije početkom novembra kad je na ulice Tbilisija izašlo više od 150 hiljada ljudi. A tada, u tome se slažu i predstavnici vlasti i opozicije, kao i međunarodni posmatrači, partija Saakašvilija neće moći tako lako da pobedi. Zanimljivo je videti kako je Saakašvili od gotovo apsolutne podrške spao na spornih 52 procenta. Kada je došao na vlast, Gruzija je bila siromašna, korumpirana država opterećena, pored ekonomskih, i problemima dve autonomije koje faktički ne priznaju vlast Tbilisija. Oni koji su učestvovali u “revoluciji ruža” verovali su da će nova vlast, zahvaljujući ogromnoj podršci Zapada, preko noći doneti prosperitet – privreda će procvetati, narod će početi pristojno da živi, plate će porasti... Ali to je bilo mnogo lakše obećati nego uraditi. Saakašvili se najpre bacio na preispitivanje privatizacije naljutivši tako oligarhe, potom na borbu s korupcijom pri čemu je iznervirao sve one koji su od toga živeli – a to znači administraciju, policiju, visoke državne činovnike... sve koji imaju bilo kakvu šansu da se okoriste na taj način, do lekara i učitelja. Pri tome su njegovi politički protivnici završavali ili u izgnanstvu, ili su na čudan način umirali. Trošio je snagu i na borbu s Rusijom – uspeo je da je natera da zatvori svoje baze u Gruziji, na obećanje da će potčiniti neposlušne autonomije... Vremenom je postao nekrunisani car Gruzije kome nije potreban ni parlament ni saradnici. Do predsednika vrlo teško mogu da dođu ne samo ministri, nego i predsednica parlamenta Nino Burdžanadze. Odluke se donose u krugu od 5-6 ljudi među koje spadaju ministar unutrašnjih poslova, gradonačelnik Tbilisija koga već sada smatraju budućim predsednikom, državni tužilac i nekoliko starih prijatelja. Za sve ostale postoji samo jedna rečenica “rekao sam!” Oni koje takvo ponašanje ne zadovoljava, formirali su opoziciju u kojoj su se našli i ljudi s kojima je predsednik Gruzije nekoliko godina sasvim lepo sarađivao. Ali njima bi bilo daleko teže da okupe narod već umoran od revolucija, da im sam predsednik sa nekoliko nespretnih postupaka nije u poslednje vreme pomagao. Napravio je čitav cirkus hapseći Iraklija Okruašvilija, bivšeg državnog tužioca, u opoziciju je otišla i Salome Zurabišvili, napravio je neprijatelja od kontroverznog oligarha Badrija Patarkacišvilija koji je finansijski pomagao i vlast i opoziciju, ali s kojim se uvek mogao dogovoriti, pretvorio je u političkog protivnika... Poslednja i najveća Saakašvilijeva greška bila je kada je 7. novembra “ognjem i mačem” rasturio miting opozicije. Tim pre što se, kako tvrde sami opozicioni političari, narod već bio umorio, i bilo je pitanje dana kad će prestati da dolazi. “Saakašvili nas je spasao, nismo više znali šta da radimo.” Na taj način, tvrde analitičari, izgubio je bar 20 posto simpatizera. U opozicionare je pretvorena i srednja klasa, intelektualci, nezadovoljni svojim bednim položajem i čiji je moto “neka bude bilo ko, samo ne Saakašvili”. Mali biznis se guši od svakodnevnih poseta poreskih inspektora i brojnih kontrola svih vrsta... Saakašvili ne krije da ovako tesan rezultat doživljava kao signal. “Promeniću svoj tim”, obećava. Kaže da će i politiku da promeni. Čak će pružiti ruku i Moskvi – već je pozvao Putina na svoju inauguraciju. Predstavio je i “Program 50 dana” prema kome će sa svojim novim timom početi da ispunjava predizborna obećanja koja je dao stanovništvu. To je u prvom redu otvaranje novih radnih mesta, borba sa siromaštvom, razvoj infrastrukture, stvaranje novih preduzeća u agrarnom sektoru, usavršavanje medicinskog opsluživanja... Hoće li to značiti renesansu nekad najbogatije sovjetske republike ili prazna obećanja pred parlamentarne izbore, ostaje da se vidi.