Dvojac i autsajderi

Iako nas sa svih strana već više od mesec dana ubeđuju kako su baš ovo istorijski, biti ili ne biti, izbori, sva je prilika da se ni na ovog Svetog Jovana neće desiti ništa neuobičajeno. O čudu može snevati jedino kandidat radikala Tomislav Nikolić koga bi nekakav fantastičan rasplet mogao dovesti do pobede u prvom krugu, ali je i on svestan da je posle kandidatura Milutina Mrkonjića i Velimira Ilića to izvesno koliko i proglašenje Srbije za rusku guberniju. Aktuelni predsednik Boris Tadić zna da teško može da pobedi 20. januara ali i da će mu što se bliži 3. februar i 20 časova, šanse sve više rasti. Ostalih sedam kandidata koji znaju da ne mogu da pobede, imali su težak zadatak da uprkos toj očiglednoj činjenici, ubede građane da glasaju za njih. Da u tome nisu uspeli, bar u meri u kojoj su očekivali, saznaće već 21. januara. U ovoj kampanji jedina polemika između dva najozbiljnija kandidata desila se u hodniku TV B92 i mogla se meriti štopericom. Tako su Boris Tadić i Tomislav Nikolić poruke razmenjivali samo uz pomoć marketinških stručnjaka. Pored po odsustvu ozbiljnih sučeljavanja, ova kampanja ostaće zapamćena i po tome što se, kao nikad pre, zna ko su jedina dva ozbiljna kandidata i što je taj izbor zapravo ono što su mnogi priželjkivali, izbor između dve Srbije, dva puta, dve vizije. I svako ko je imao sreću da poslednju deceniju provede u Srbiji, lako će detektovati ko simbolizuje koji put. Ali, šta ako bismo pokušali da na njih dvojicu pogledamo bez teško stečenog predznanja? Ako bismo nekog Skandinavca zalutalog u ove krajeve zamolili da odgonetne ko od njih dvojice predstavlja nacionalnu, a ko građansku opciju, ko je prozapadno a ko proruski orijentisan, ne bi se lako snašao. Na bilbordima Borisa Tadića dominira srpska zastava i slogan „Za jaku i stabilnu Srbiju”, dok nas Nikolić gleda sa bilborda bez nacionalnih obeležja i to sa sloganom „Svim srcem”. Na mitinzima Borisa Tadića sviraju srpski trubači, iz prvog reda ga bodri najpoznatiji pevač srpske narodne muzike, dok Nikoliću na mitinzima peva devojka koja je pobedila na pesmi Evrovizije u Finskoj, a pri tom je i ikona „gej zajednice”. I sad taj zalutali stranac treba da ukapira da je sve to mimikrija i da nije onako kao što izgleda. Da li bi neko, ko ne zna da čita neizgovoreno, mogao da nađe razliku u stavovima oba kandidata prema pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije? Da li bi mogao da odredi ko bi bio blaži prema zemljama koje priznaju nezavisnost srpske pokrajine, a ko bi spremao d`ebanu za boj. Teško. Kao što bi trebalo mnogo energije da se nekom objasni da kandidatu čiji mobilni telefon na svaki poziv emituje rusku himnu, kampanju rade Amerikanci, a da „proameričkom” kandidatu rođendan čestita Vladimir Putin. Ali, na sreću svih, na Jovanjdan glasaju građani Srbije kojima sve ovo nije neuobičajeno i kojima je sve jasno. Boris Tadić u izbore ulazi kao predsednik države, i to je njegov adut ali i kao predstavnik režima, a to je mana u svim siromašnim zemljama. Kao i 2004. godine, Tadić je odluku o u učešću na izborima doneo bez dogovora sa koalicionim partnerima. Tada, međutim, nije imao šta da izgubi. Ali sada se Tadić verovatno i svesno zalagao na narušavanje odnosa u vladi. Jer, trebao mu je otklon od premijera, trebao mu je „laki sukob” sa DSS-om koji će birače kojima je Čeda draži od Koštunice (a takvih nije malo među glasačima DS-a), ipak zadržati. I kad je to uradio, Tadić je mogao da u kampanju krene i sa dozom nacionalnog naboja, mogao je i da evroatlantske zameni evropskim integracijama i pokušao je biračima da objasni da onih pet stavki na koalicionom sporazumu važe svaka za sebe. Nije dozvolio sebi, kao što je nekada radio, da se bavi verovatnoćom nezavisnosti Kosova i Metohije ali se između redova moglo pročitati da čak ni u slučaju proglašenja nezavisnosti pokrajine neće odustati od puta Srbije ka Evropskoj uniji. I to ga razlikuje od Koštunice i Nikolića. Najpouzdanija istraživanja javnog mnjenja, kvote u srpskim kladionicama (za razliku od analitičara, kladionice bi skupo platile grešku) govore da aktuelni predsednik ima vrlo male šanse da osvoji najveći broj glasova u prvom krugu (na jedan uloženi dinar/evro kladionica plaća sedam). Srpske kladionice procenjuju da će Tadić osvojiti 31,5 odsto glasova, šest odsto manje od Nikolića, ali da će osvojiti najviše glasova u Beogradu, Užicu i Vršcu. Da će, na primer, u beogradskoj opštini Vračar osvojiti 25 odsto glasova više od Tomislava Nikolića. Tomislav Nikolić u ove izbore ulaže mnogo. Ali, može mnogo i da dobije, ono što nikada do sad nijedan srpski radikal nije dobio. Ali, može i da izgubi mnogo; čak i primat u stranci. Kao ozbiljni političari Maja Gojković i Aleksandar Vučić će učiniti sve da Tomislav Nikolić postane predsednik. Ali ako ponovo izgubi, njihova, trenutno pritajena srd`ba zbog Nikolićevog pristanka na promenu načina izbora po gradovima, mogla bi da eksplodira. Za sada Nikolić odlično balansira između Šešelja, čiji bed` je skinuo sa revera i „meke struje” u stranci, kao što veoma vešto izbegava napade na Koštunicu i SPS jer se nada da bi njihovim glasovima mogao da pobedi. Za sada, kažu kvote u kladionicama, sigurno mu je samo prvo mesto u prvom krugu (kvota 1,10 – na uloženih 10 dinara/evra dobija se 11). Po kladionicama Nikolić bi trebalo da osvoji 37,5 odsto glasova, da Tadića pobedi u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Pančevu a u Leskovcu sa čak 25 odsto glasova više. Takođe, u beogradskim opštinama Grocka, Sopot i Surčin, bar prema srpskim bukmejkerima, Nikolić bi trebalo da osvoji 20 odsto glasova više od Tadića. Na trećem mestu trebalo bi da bude Velimir Ilić. Svako ko se seća da je DSS prvo raspisao predsedničke izbore 2004. a potom tražio kandidata, nije bio iznenađen što se ova stranka nije mogla lako da odluči sada kada su izbori iznenada raspisani. Na kraju, prelomili su i podržali kandidaturu Velje Ilića, koalicionog partnera iz „narodnjačke koalicije”. Podrška Koštunice bila je za nijansu srdačnija nego podrška turbo– reli–folk pevačice Cece Ražnatović koja je obećala da će pevati za Velju pa odustala dok je ovaj postavljao binu. Pored Cece, Velju nije javno podržao čak mi Dragan Marković Palma, gradonačelnik Jagodine i takođe član „narodnjačkog bloka”, u koga se Velja kleo jednako kao u to da neće zakupiti nijedan bilbord u Srbiji. Ipak, nisu svi izdali kapitalnog Čačanina. Episkop mileševski vladika Filaret, iako u dobrim odnosima i sa Milutinom Mrkonjićem i Tomom Nikolićem, najviše ipak voli Velju pa bi trebalo da govori na Ilićevoj završnoj konvenciji. Takođe, Ilića je podržao i Sulejman Ugljanin, predsednik SDA, a biće zanimljivo videti da li će Suljo uspeti da ubedi Bošnjake da glasaju za ravnogorca i monarhistu. I kao šlag na tortu usledila je podrška od strane matičnog SPO-a sa kojim se Velja najmanje dva puta rastavljao uz teške optužbe. Bilo je predviđeno da se Vuk Drašković pojavi na skupštini stranke Rasima Qajića i da tu podrži Borisa Tadića ali se tamo nije pojavio, da bi dva dana kasnije bilo objavljeno da SPO podržava svog nekadašnjeg člana Velimira Ilića. Da li su u kladionicama procenili da je Vuk i dalje moćniji od Palme, tek častili su Ilića prognozom da će osvojiti 12,5 odsto glasova. Dva dana kasnije ipak su revidirali mišljenje i ocenili da će Ilić osvojiti 11 odsto glasova, a do samog dana izbora moguća su nova sniženja Ilićevih šansi. Jer, na ulaganje novca na opciju da će Velimir Ilić osvojiti manje od 11 odsto glasova i dalje se može gledati kao na dobru investiciju. U derbiju dna tabele, za mesto iznad zamišljene granice opstanka (republički cenzus od pet odsto) boriće se Milutin Mrkonjić i Čedomir Jovanović. Jedan koji je gradio za Slobodana Miloševića i drugi koji ga je rušio. Mrkonjić je svoj fokus stavio na najstarije građane Srbije, Jovanović na najmlađe, one koji su tek u ovoj deceniji stekli pravo glasa. Mrkonjićeva kampanja i slogani („Naš drug”, „Dela govore”) vraćaju nas u vreme samoupravljanja; Čedina kampanja je skupocena, deluje elitistički i fensi. Kladionice im predviđaju da će ostvariti sličan rezultat. Tu negde oko sedam procenata glasova. Za Mrkonjića to bi bio veliki uspeh; mnogi njegovi drugovi, od akademika Mihajla Markovića do Bid`e iz Svilajnca, javno agituju da se glasa za Tomislava Nikolića, a na kartu neimara na ovim izborima igra i Koštuničin graditelj Velimir Ilić. Pre četiri godine sadašnji Mrkin partijski šef Ivica Dačić osvojio je četiri procenta glasova. Ako bude mala izlaznost, Mrkonjić bi mogao da nadmaši Dačića, ali kladioničarsku prognozu veoma teško. Čedomiru Jovanoviću bukmejkeri predviđaju 7,5 odsto. Međutim, nakon što je Nenad Čanak obnarodovao svoju podršku Borisu Tadiću, taj procenat bi mogao da padne na šest odsto. Inače, čedisti su veoma razočarani ovim gestom doskorašnjeg koalicionog partnera, čija se Liga socijaldemokrata Vojvodine podelila oko toga koga će podržati na predsedničkim izborima. Međutim, u LDP-u ne znaju da je Čeda za LSV bio tek treća opcija, a da je zapravo prava dilema bila: Boris Tadić ili Ištvan Pastor. Prvi put ujedinjene i mađarske stranke imaće svog kandidata na izborima – Ištvana Pastora. Novi predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, jedini sme glasno da izgovori ono što i ostalih sedam autsajdera znaju, da neće ući u drugi krug a da opet ima čime da ubedi birače da ga podrže. Pastor sada poziva na homogenizaciju svog biračkog tela, ali je ponovo osvežio i priču o autonomiji Vojvodine, čisto zbog one polovine ligaša koji će zato glasati za njega. Inače, sama kandidatura Pastora prilično je naljutila Borisa Tadića, koji je čak prilikom posete Subotici izjavio da je veoma neuobičajeno da jedna etnička zajednica ima svog kandidata na predsedničkim izborima (!?). Kladionice Pastoru predviđaju dva procenta glasova. Milanku, suprugu odbeglog biznismena Bogoljuba Karića, kladionice su prvo procenile na čak tri procenta glasova, da bi onda kada su shvatili da bi to moglo skupo da ih košta, dva dana docnije kvotu spustile na realnijih: 1,5 osvojenih glasova. I na kraju, tu su i dva najzanimljivija lika: Marjan Rističević i Jugoslav Dobričanin. Rističević je večiti predsednički kandidat; uz Tadića i Nikolića jedini je učestvovao i na izborima 2004. kada je uspeo da osvoji 0,33 procenta glasova. Kladionice mu i sada predviđaju podjednak uspeh. Takve sreće, govore procene, neće biti Jugoslav Dobričanin. Ovaj nepoznati lider nepoznate Reformističke stranke verovatno će dobiti manje glasova nego što je trebalo da se prikupi potpisa građana za overu kandidature. Ako bi sam Dobričanin uložio hiljadu evra na to da će svi koji su potpisali njegovu kandidaturu i glasati za njega a onda se to i desilo, zaradio bi 2.600 evra. Solidna zarada. Ali, bedna naspram više od 100 hiljada evra koliko će dobiti od države (tj. svih građana ove zemlje) čak i u slučaju da ne dobije nijedan glas.