Unutrašnja strana štita

Plan o instaliranju dela američkog antiraketnog sistema u Poljskoj i Češkoj, koji je navodno predviđen za odbranu Evrope i SAD od mogućeg napada od strane takozvanih otpadničkih država poput Irana, a koji je Rusija shvatila kao poremećaj vojne ravnoteže u Evropi i kao pretnju sopstvenoj bezbednosti, ne izgleda blizu ostvarenju posle nedavne smene vlade u Varšavi. Vlada premijera Donalda Tuska ocenila je da američki projekt o instaliranju rampi za deset projektila presretača na poljskom tlu ne garantuje, nego čak pogoršava, bezbednost Poljske. Zato traži dodatne temeljne pregovore sa Vašingtonom pre zaključenja sporazuma. „Kao premijer poljske vlade osećam se odgovornim za bezbednost Poljaka, a ne, uz sve dužno poštovanje prema našem najvećem savezniku, za bezbednost Sjedinjenih Država”, izjavio je premijer Tusk u Sejmu. Izjava je imala znatan odjek u Češkoj, gde se, prema anketama za ispitivanje javnog mnjenja, preko 70 odsto stanovništva protivi izgradnji jedne američke radarske baze, koja bi bila povezana sa raketnim silosima u Poljskoj. Premijer Mirek Topolanek je izjavio da se Česima ne žuri: „Važniji nam je kvalitet od žurbe.” A onda je Tusk iznenada doputovao u Prag. Dva premijera su se saglasila da „koordiniraju svoje korake i postupke u toku pregovora” sa Amerikancima. U isto vreme, u Varšavi je šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski razgovarao sa Sergejem Kisljakom, zamenikom ruskog ministra spoljnih poslova. Ideju za taj susret dali su Poljaci. Nova vlada je, naime, smatrala da je red da o postavljanju američkih raketa na poljskoj teritoriji obavesti i susede, među kojima, prvi put, i Ruse. Tako je američki antiraketni štit u Evropi, koji je izazvao uznemirenje u Moskvi, doprineo zahlađenju odnosa između Rusije i Amerike i isprovocirao Kremlj da najavi da bi i ruske rakete mogle ponovo, prvi put od kraja hladnog rata, da budu okrenute prema metama u zemljama NATO-a u okruženju, dobio novu, nešto drukčiju, dimenziju na evroatlantskim relacijama. Unutrašnja strana štita nije više tako glatka kakvom su je predstavili Amerikanci pre godinu dana, kad su najavili projekt. Da povodom raketa odnosi među atlantskim saveznicima mogu da budu rapavi, videlo se najpre iz reagovanja nemačkog šefa diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera. „Ne sme se dopustiti da američki projekt podstakne trku u naoružanju u Evropi, skoro dve decenije posle hladnog rata”, upozoravao je on. Negodovanja ove vrste Amerikanci su prigušili „seobom predmeta” na bilateralni američko-poljski i američko-češki teren. Ali, ni na tom terenu nije sve išlo glatko. Sikorski, koji je u prethodnoj poljskoj vladi bio ministar odbrane, tražio je da Poljska u pregovorima zauzme tvrđu poziciju. Bio je zbog toga smenjen. On je sada, u Tuskovoj vladi, ministar spoljnih poslova i već je izrazio tvrđi pregovarački stav jednom izjavom kojom se distancirao od Amerike. Rekao je da „Iran ne predstavlja pretnju Poljskoj”, ako se misli da predstavlja pretnju Americi. Nova poljska vlada smatra da vlada Jaroslava Kačinskog, koja je bila naglašeno proamerička, nije jasno precizirala „uslove bezbednosti i finansiranja projekta”. Zato će tražiti – možda i sa željom da Amerikancima naplati političku solidarnost i vojno savezništvo u Avganistanu i Iraku – američke rakete tipa „patriot” za modernizaciju svoje protivavionske odbrane, kao i garantije da će SAD i NATO priteći Poljskoj u pomoć, ako ona bude od nekoga napadnuta zbog toga što ima američke projektile na svojoj teritoriji. „Prisustvo američkih vojnih instalacija u Poljskoj nesumnjivo čini poljski vazdušni prostor ranjivijim”, objasnio je ministar odbrane Bogdan Klih. On će o tome već ove nedelje razgovarati sa američkim ministrom odbrane Robertom Gejtsom. Bezbednost Češke možda neće, zbog izgradnje američke raketne baze, biti potencijalno tako ugrožena kao bezbednost Poljske, ali razlika ne mora da bude velika – procenjuje se u Pragu. Imati deo američkog raketnog sistema na svojoj teritoriji, znači izložiti se opasnosti od mogućih napada terorista ili bilo kog drugog američkog neprijatelja. Radarski uređaji, sem toga, nisu namenjeni zaštiti Češke ili Evrope, nego zaštiti Amerike. Neki komentatori, uz to, podsećaju da su se političari, kad su sovjetske trupe svojevremeno bile ispraćene iz Češke, kleli da noga stranog vojnika više nikad neće stupiti na češko tle. Na to se posle 15 godina zaboravilo. U dogovorenom koordiniranom pregovaranju sa Amerikancima i Poljaci i Česi nesumnjivo polaze od toga da nešto treba rešiti do američkih predsedničkih izbora: ili ugovoriti visoku nadoknadu za antiraketni štit ili razvući pregovore – za slučaj da u predsedničkoj trci pobedi kandidat Demokratske stranke. Dosad demokratska većina u Kongresu nije bila oduševljena Bušovom idejom o izgradnji raketnog štita u Poljskoj i Češkoj.