Veseli marš

Na Kalenić pijaci izneli su televizor na tezgu da gledaju Novaka Đokovića protiv Rodžera Federera u polufinalu Australijan opena. Dok je trajalo finale protiv Žo-Vilfreda Conge, bakice koje šetaju kučiće po Tašu, i koje verovatno nikad nisu ni videle teniski reket uživo, zapitkivale su mlađe prolaznike kako stoji Nole i koji je set u toku. I danima i noćima uoči prošle nedelje ujutru, kad je odigrano finale prvog grend slem turnira sezone, Srbija je bdela pred televizorima uz Novaka Đokovića i Anu Ivanović, Jelenu Janković, Nenada Zimonjića i Janka Tipsarevića. I ne samo Srbija. “Nisam spavao dve nedelje, ali vredelo je”, Jevgenija Hodoka iz Rusije i “Konačno ću se dobro naspavati! Hvala Bogu što je Novak pobedio, on mi je omiljen”, Meri Hernandez iz Portorika, samo su neke od karakterističnih poruka koje su iz čitavog sveta stigle na internet-stranu australijskog teniskog turnira, pošto je Novak Đoković uzeo konačni, sedmi poen u taj-breku četvrtog seta finala. Postao je prvi Srbin koji je osvojio jedan grend slem turnir, dobio srebrni pehar i milion i kusur dolara, a Srbija svetski publicitet kakav nije imala još od onih čuvenih reklama na Si-En-Enu. Ili je to, samo, preterivanje napaljenih navijača i patriota željnih poneke lepe reči o zemlji dosad prepoznavanoj samo po ratovima, zločincima i genocidima? Pogleda li se izveštavanje svetskih medija o srpskom teniskom čudu i internet vox-populi, vidi se da preterivanju skloni Srbi ovoga puta ne preteruju... Predvodnik srpskog uspeha u Melburnu je, svakako, pobednik muškog singla Novak Đoković; no osim Novaka pobedio je i Nenad Zimonjić, u miks dublu s Kineskinjom Sun Tjantan koju možda ne uspeva da prepozna, ali se na terenu slažu izuzetno. Ana Ivanović stigla je do finala ženskog singla, Jelena Janković do polufinala. Uprkos porazu, izuzetan uspeh postigao je i Janko Tipsarević, nateravši svetskog broja jedan, Švajcarca Federera, da u trećem kolu igra pet sati i svih pet setova, čak do 10-8 u petom. Đokovićev trijumf teško da se može osporiti na bilo koji način. Tek u finalnom meču izgubio je prvi set na turniru, u polufinalu pobedio vanzemaljca Federera, najmlađi je pobednik Australijan opena od kada se turnir igra na veštačkoj podlozi. Zamerke, poput onih da Federer zbog bolesti i preskočenog pripremnog turnira nije u top-formi, ili da je Francuza Congu pobedio nesportskim sredstvima (tapkajući lopticu do iznemoglosti), niko ozbiljan nije shvatio drugačije do kao maliciozno zakeranje zlonamernih posmatrača. Oni dobronamerniji, ili samo realniji, složili su se u ocenama da je posle Đokovićevog trijumfa u Melburnu “rivalstvo dva čoveka (Rodžera Federera i Rafaela Nadala) postalo trijumvirat velikog bogatstva” (londonski “Tajms”) te da su “dvojica na vrhu postala trojica, a do četvrtog postoji veliki jaz” (australijski “Ejdž”). Isti list, napominjući da je Novak Đoković “očigledno rođeni zabavljač”, kaže i da “više nema nikakve sumnje da ima supstance, i rezultate, da idu uz njegov ekstrovertni nastup. Ko god lamentira nad nedostatkom sportista s karakterom, neka pozove Đokovića.” Sve u svemu, sumira londonski “Gardijan” pod naslovom “Đoković dolazi s praskom i nova era počinje”: “Zvali su ga Đoker (joker je na engleskom šaljivčina, đ na početku reči je igra slovima, aluzija na prezime Đoković), prvenstveno zbog toga što s vremena na vreme zabavlja tenisku publiku imitiranjem drugih tenisera. Ali Novak Đoković je smrtno ozbiljan.” Prema “Tajmsu”, pak, Novaka Đokovića, “autentičnog, upečatljivog princa terena, možda zovu Đoker, ali ovog puta on se poslednji smejao”. A nekoliko dana pre početka turnira u Australiji, “Obzerver” je o Đokoviću napisao: “Muški tenis u 2007. godini sav je bio u znaku jednog čoveka: Novaka Đokovića. Na početku sezone imao je 19 godina i bio 16. u svetu. Ali momenat koji je obeležio njegovu zvezdanu godinu, iznenađujuće, nisu bile pobede. Bio je to njegov meč u finalu US opena protiv Rodžera Federera, u septembru. Đoković jeste izgubio taj meč, ali prizor Marije Šarapove koja ga bodri iz njegove lože – s Robertom de Nirom pored sebe – potvrdio je da on ima nešto što Federer nikad neće uspeti da imitira: stil.” “Gardijanovi” teniski stručnjaci analizirali su i tajnu Novakovog uspeha – “Srbin je izuzetno zreo i ima čeličnu volju”, “majstorski je tehničar”, “ne igra eksplozivno kao Conga, niti ima neki poseban udarac od koga ćete uzdahnuti. Nema Samprasovog servisa, ili Federerovog bekhenda. Pre će biti da on sve radi na ekstremno visokom nivou, uz teniski mozak britak kao kod malo koga”. Iako su svetski mediji, razumljivo, šampionu iz Melburna posvetili više pažnje nego ostalim našim igračima, veoma blagonaklone, čak tople reči napisane su i o drugim našim zvezdama, o “veselom maršu srpskog novog talasa koji je doneo, kako osmehe tako i stil, u vrhunski tenis”. Tako je napisano u londonskom “Tajmsu”, a ne u nekim srpskim patriotski nastrojenim novinama, kao što bi moglo da se pomisli. “Boston glob”, recimo, ređajući listu pobeda Ane Ivanović i Jelene Janković, Novaka Đokovića, Tipsarevića i Zimonjića, sa simpatijama govori o “tim drskim Srbima”. BBC je izveštavao da je Ana Ivanović “obasjala Melburn svojom ličnošću i poštenjem”, dok je “Wujork tajms”, posle meča s Federerom, o Janku Tipsareviću napisao i ovo: “Tipsarević, Srbin rangiran kao 49, intelektualac je u antiintelektualnom sportu. U mikrokosmosu u kome vladaju pravila plejstejšna, on čita i iščitava dela Fjodora Dostojevskog i divi se ruskom piscu iz 19. veka toliko da je na svojoj levoj ruci istetovirao jednu od njegovih rečenica: ‘Lepota će spasiti svet’.” Nešto bliži (surovoj) stvarnosti, u “Obzerveru”, nedeljnom izdanju “Gardijana”, u dugačkom tekstu o srpskom teniskom čudu (koje prema “Gardijanu” nema vidljivo objašnjenje), objavljenom uoči početka turnira u Melburnu, govore o “globalnoj marketabilnosti” Ane Ivanović, te pišu kako su “Ana Ivanović, Jelena Janković i Janko Tipsarević izazvali, za manje od godinu dana, ništa manje nego revoluciju u srpskom sportu.” I ne samo srpskom; prema “Wujork tajmsu”, “nikada ni izdaleka nije bilo ovakvog talasa igrača poput ovog iz Srbije”. Sličnih primera po svetskoj štampi ima još, no i iz ovih nekoliko koje smo citirali jasno se vidi ton kojim se u svetu govori i piše o našim teniserima. A uz priču o njima, neizostavno, sledi i priča o “deliću Balkana zvanom Srbija”, kako je navedeno u “Boston globu”. Lakonski opisi tog delića Balkana uglavnom su identični – “ratom pocepana zemlja” (“Obzerver”), “mala zemlja, nekadašnji ratom opustošeni međunarodni parija” (“Wujork tajms”). Imajući ovo u vidu, “Gardijan” objašnjava zašto je Đokoviću smetalo to što je publika u Melburnu navijala za Federera i Congu: “Budući da dolazi iz Srbije, koja je tako često država-parija, ne iznenađuje što je on pomalo osetljiv.” Ovo opravdavanje Đokovićevih nervoznih gestova upućenih nenaklonjenoj publici, zapravo najbolje pokazuje značaj “srpskog teniskog talasa” za popravljanje imidža čitave zemlje – slična “iskakanja” iz onoga što se smatra korektnim ponašanjem, ne samo kada je o sportu reč, dosad su nailazila samo na osude. Sada pak, kada se jedan od učesnika u (teniskoj) raspravi na sajtu BBC-a zapitao da li je pokret rukom koji učine Ana Ivanović i Novak Đoković, pošto osvoje važan poen, “tipično srpska fora”, morao je da istrpi niz žestokih kritika zbog rasizma koji je tom rečenicom pokazao, iako zapravo nije rekao ništa što bi moglo i da se primakne autorasizmu koji svakodnevno srećemo na nekim srpskim blogovima. Međunarodnim parijama počinje da se daje pravo glasa i to je nemalim delom i zasluga “dvoje najbriljantnijih i najlepših tenisera današnjice”, kako stoji u jednom “Obzerverovom” tekstu o Ani Ivanović i Novaku Đokoviću. Zašto? Zato što je, stoji dalje, Đoković svojim šarmom i duhovitošću “preuzeo na sebe da bude najuspešniji i najposvećeniji ambasador Srbije u svetu”. Vrlo slično će i “Tajms”: “Svi oni (srpski teniseri) sasvim su svesni užasavajuće loše reputacije pripisane njihovoj zemlji pre nekoliko godina posle zločina balkanskog rata. I Đoković i Ivanovićeva javno su saopštili da je jedna od njihovih misija ta da njihov lični imidž bude imidž prijateljske otvorenosti, koji treba da služi kao priznanje čitavoj naciji.” Popravljanje srpskog imidža – zbog koga naravno nećemo sačuvati Kosovo ili brže ući u Evropsku uniju, ali daleko od toga da nam nije potrebno – čini se, teniserima polazi za rukom nemerljivo više nego političarima i aktivistima koji se s toliko žara i poniznosti trude da pokažu kako su evro-korektni. Poruka Pitera Dolana iz Sjedinjenih Američkih Država o tome govori vrlo eksplicitno: “Hvala vam što ste nam pružili priliku da naučimo nešto više o vašoj divnoj zemlji. Sada sva američka teniska publika zna kako izgleda srpska zastava, a ja planiram da dođem i vidim taj ‘magični bazen’ (u kome je prve teniske treninge imala Ana Ivanović).” Nenad Zimonjić, osvajač Australijan opena u mešovitom dublu Nadam se “grend slemu” i u muškom dublu Nenad Zimonjić treći put u karijeri osvojio je grend slem trofej. Sa partnerkom Tijantijan San iz Kine u finalu je pobedio indijski par Maheša Bupatija i Sanju Mirzu sa 2:0 u setovima. Osvajanje turnira je još značajnije ako se zna da su Nenad i Kineskinja prvi put igrali zajedno. Po povratku u zemlju, Zimonjić je bio zadovoljan novim trofejom, ali isto toliko nezadovoljan što u muškom dublu, sa srpskim Kanađaninom Danijelom Nestorom, nije učinio nešto više od četvrtfinala. Razgovaramo sa njim dan nakon dočeka u Skupštini grada. Ovo vam je treća grend slem titula u karijeri. Čini se da prve dve nisu izazvale pažnje koliko ova na Australijan openu. - Poslednja titula je najviše propraćena zato što je tenis danas mnogo popularniji u našoj zemlji nego ranije. Većina ljudi je bila u prilici da gleda mečeve naših tenisera na televiziji i ljudi su danas mnogo upućeniji u tenis. Zato i svaki uspeh ima više efekta. Koliko znam, RTS je potpisao višegodišnji ugovor za prenos mečeva grend slem turnira, i ATP turnira iz masters serije. Drago mi je da se konačno posvećuje pažnja tenisu u našoj zemlji. Finalni meč protiv indijskog para je bio jako uzbudljiv. U jednom trenutku je izgledalo kao da se neće sve dobro završiti, pogotovo u taj-brejku prvog seta. Kako je vama izgledalo na terenu? - Mečevi u miks dublu su uvek uzbudljivi. Rezultatski preokreti su česti. U taj-brejku smo gubili tri nula, ali onda se sve preokrenulo. Dobili smo taj-brejk, što je bilo presudno. Počeli smo da igramo mnogo bolje. U drugom setu smo imali prilike mnogo ranije da završimo meč, samo da smo iskoristili nekoliko brejk lopti. Sve je moglo da bude lakše, ali ovako je ispalo zanimljivije. U Melburnu se videlo da niste dovoljno uigrani sa Nestorom u muškom dublu. Bilo je i nekakvih nesporazuma oko narednog turnira. O čemu se radi? - Nije bilo nikakvog nesporazuma. Pred početak sezone utvrdili smo plan turnira. On je želeo da mimo tog plana odigramo još jedan turnir. U to vreme održava se Gemaksov turnir u Beogradu, a ja sam obećao da ću igrati na Gemaksu. Do sada smo odigrali samo sedam turnira zajedno. Za sada ide dobro. Još smo u fazi uigravanja, ali vidimo da nam je igra sve bolja i bolja. U planu je da odigramo još dosta turnira zajedno, i očekujem da će, kada se uigramo i kada sve dođe na svoje mesto, doći i rezultati. Očekujete li osvajanje nekog grend slema u ovoj sezoni? - Cela godina je pred nama i još tri velika turnira. Do sledećeg grend slema imamo nekoliko izuzetno jakih turnira. Ja bih voleo da se to dogodi već ove sezone. Odjeci iz susedstva Uspeh srpskih tenisera u Melburnu u bivšim je jugoslovenskim republikama izazvao reakcije koje su više bile odraz političkih (ne)sklonosti prema Srbiji, nego što su imale veze sa samim sportom. Sasvim očekivano, naravno, s izuzetkom hrvatskih štampanih medija koji su Đokovićev trijumf propratili s možda neočekivanom dozom simpatija i više nego pozitivnih komentara. Đokovićeva pobeda u Crnoj Gori je potcrtala liniju crnogorske podeljenosti. Dok su independističke “Vijesti” pobedu Novaka Đokovića ispratile kao i svaku drugu vest iz sporta u svetu, ćirilični “Dan” je Novaku, s podignuta tri prsta, dao naslovnu stranu i naslov “Što je lijepo biti Srbin”. U Bosni, karakterističan je bio “Dnevni avaz” – turniru u Melburnu davano je dosta pažnje sve do muškog finala, a na kraju je objavljena kratka, da kraća ne može biti, vest da je Novak Đoković pobedio Congu rezultatom 3:1 u setovima. Niz kritika u Hrvatskoj izazvao je komentator HRT-a Mićo Dušanović, zbog toga što je otvoreno navijao protiv Novaka Đokovića u mečevima protiv Federera i Conge. S druge strane, “Večernji” i “Jutarnji list” pisali su o Đokovićevoj pobedi skoro kao da je u Melburnu pobedio neki hrvatski teniser. Još je interesantnija bila diskusija koja se razvila na hrvatskim internet-sajtovima – na dvojicu-trojicu onih koji su našli za shodno da povodom Đokovićeve pobede podsete na Vukovar i Dubrovnik, ili da ustvrde kako je njegova pobeda obična nameštaljka, da uteši Srbe jer će im Kosovo biti oduzeto, obrušilo se neuporedivo više normalnih ljubitelja sporta koji su pokazali da se stvari na Balkanu, ipak, lagano menjaju nabolje.