Baš činjenice

Generalni direktor firme Press Publishing Group vrlo se lepo izrazio o mojim profesionalnim kvalitetima optužujući me da u tekst nisam uložila “malo novinarskog truda” inače bih saznala kako je vlasništvo u listu Press, kome je pomenuta firma osnivač, transparentno. Odnosno da među vlasnicima tog lista nema niti je bilo ni Miroslava Miškovića, ni Dragana Đilasa. Istina je samo da ja podatke o vlasništvu nisam tražila u samoj firmi Press Publishing Group nego tamo gde bi, po zakonu, vlasnici te i svake druge firme trebalo da budu registrovani. A tamo, odnosno u Agenciji za privredne registre Republike Srbije, stoji da je vlasnik 50 odsto kapitala firme Press Publishing Group firma čiji je naziv: CY- EUROPE LTD, ulica: British West Indies, broj: TV1 11P, Mesto: Caribbean Suite, država: Angvila. Sigurna sam da svaki čitalac ne samo NIN-a, nego i bilo kojih drugih novina u Srbiji, zna da je vlasnika firme registrovane na sličnim mestima nemoguće otkriti. Da se ti vlasnici iz nekog razloga kriju. Da se vlasnici firme registrovane u Angvili mogu 100 puta promeniti, a da u registru Agencije za privredne registre Srbije o tome ne ostane ni traga. Toliko što se tiče vlasničke transparentnosti. Vlasnici preostalih 50 odsto Press-a su sam gospodin Stefanović (40 odsto) i Vladimir Dedeić preko firme Mediavox (10 odsto). Ako Press nije transparentan, po prvoj rečenici pisma gospodina Stefanovića, ispada da je lucidan. Ja sam zaista “samo” zaposlena u “uglednom srpskom nedeljniku NIN”, kao što sam ranije bila “samo” zaposlena i na nekim drugim mestima. Svoj profesionalni ugled ja ne crpim iz mesta na kome radim i, pošto je lucidan, gospodin Stefanović će razumeti da to smatram svojim velikim ličnim profesionalnim postignućem. Dakle, to me ne vređa – imponuje mi. Ruža Ćirković