Bez viza u Evropu

Početak pregovora o ukidanju viza 30. januara 2008. je prvoklasni događaj za Srbiju i njene građane. To je prvi konkretni rezultat istorijskog političkog sporazuma koji je Evropska unija ponudila našoj zemlji 28. januara ove godine. Tog dana su, prvi put i jednoglasno, zemlje članice EU usvojile tekst koji garantuje našoj zemlji punopravno članstvo u Uniji kao i ukidanje viza za naše građane. Biće mi velika čast da, u ime naše zemlje, posle potvrde našeg evropskog puta, na predsedničkim izborima 3. februara, potpišem u četvrtak 7. februara taj sporazum i veoma brzo posle toga, kada zaokružimo saradnju sa Hagom, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sloboda kretanja za naše građane u najvećem bezgraničnom regionu na svetu, šengenskom prostoru gde u 25 država živi i radi 500 miliona ljudi, biće ključni element u vraćanju njihovog dostojanstva. Zato smo sa velikim ponosom ozvaničili početak pregovora o ukidanju viza između Srbije i Evropske unije sa visokom delegacijom, sa potpredsednikom Evropske komisije Frankom Fratinijem na čelu. Lični kontakti između građana Srbije i građana EU biće oslonac čvršćeg povezivanja celog regiona sa EU i njegove stabilizacije. U protekle dve decenije pripreme za putovanja su za naše građane predstavljale pravu noćnu moru. Neprirodnu situaciju u kojoj samo 12 odsto naših građana uopšte ima pasoše, a mnogo manji broj je imao prilike da putuje u zemlje EU, treba videti kao posledicu samoubilačke politike radikalsko-miloševićevske vlasti tokom najgore decenije u modernoj istoriji naše zemlje, a ne kao naš politički izbor. Prošle godine je izdato 350.000 šengenskih viza, a manje od 3.000 ljudi je bilo predmet procedure readmisije, što pokazuje da se i taj problem namerno preuveličava. Nedostatak ličnih kontakata ima duboke posledice na ukupne odnose između Srbije i Evropske unije. Kao što stranci posle posete Srbiji imaju mnogo realniju i uvek bolju sliku o nama, tako i naši građani moraju imati priliku da vide iz „prve ruke” kako se živi i privređuje u Evropi. Nikoga ne treba primoravati da voli Evropu ili da menja svoje mišljenje o tome šta ona predstavlja, ali mora postojati izbor o tome kako želimo da provedemo svoj život. Izbor sada ne postoji u potrebnoj meri. Mi radimo iz sve snage na tome da ga stvorimo i uspećemo u tome. Kada se vize ukinu, naravno da većina naših građana neće moći sebi da priušti da redovno „skokne” do Rima ili Berlina. Ali, ukidanje viza i ratifikacija sporazuma o „otvorenom nebu” sa Evropom će biti snažni podsticaj da se veoma brzo otvore tzv. lonj cost (niskobudžetni) letovi sa pratećim jeftinijim aranžmanima. Ukidanje viza će tako i značajno pojeftiniti cenu putovanja i upoznavanja Evrope. Zato je potpuna vizna liberalizacija jedan od najvažnijih zadataka Vlade Republike Srbije od početka njenog rada. Posebna međuresorska Radna grupa je formirana u junu 2007. godine sa ciljem intenziviranja i koordinacije aktivnosti ka bržem ispunjavanju kriterijuma za stavljanje Srbije na belu šengensku listu. Vlada je usmerila posebno napore u oblastima kontrole granica, readmisije, azila, sigurnosti putnih isprava i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Počev od septembra prošle godine, Skupština Srbije je usvojila dva važna zakona – Zakon o putnim ispravama i Zakon o azilu, a Vlada Srbije Predloge zakona o državnoj granici i kretanju i boravku stranaca. Završavamo i zakon o zaštiti ličnih podataka, čime se zaokružuje najveći deo potrebnog zakonodavnog okvira za ukidanje viza. Reformisan je sistem obezbeđenja državne granice sa redovnom saradnjom graničnih službi zemalja regiona i izvršena je nabavka savremenih sistema za termovizijsko obezbeđenje granice, specijalnih uređaja za otkrivanje otkucaja srca, falsifikovanih dokumenata, droga, eksploziva i novih terenskih vozila. Na Koridoru 10 izgrađeni su najsavremeniji granični prelazi Horgoš, Batrovci i Preševo, vredni više od 30 miliona evra. Policija sve efikasnije razara organizovane grupe kriminalaca koje predstavljaju opasnost za ceo kontinent, a bave se trgovinom ljudima, narkoticima ... Novi biometrijski pasoši, koje je Srbija dugo čekala, biće među najsofisticiranijim u Evropi i omogućiće maksimalnu zaštitu od zloupotreba. Wihovo izdavanje počinje u aprilu ove godine po ceni do 2.000 dinara, bez ikakvih dodatnih taksi i nameta. Sećam se da me je u Berlinu oktobra prošle godine državni sekretar nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova slušao sa puno neverice kada sam mu saopštio naše planove za ukidanje viza. Ali je istovremeno priznao da imamo veoma jake argumente i ponudio saradnju. Rezultat je tu – šengenski zid je počeo da pada, a mi smo prva zemlja zapadnog Balkana sa kojom je dijalog o ukidanju viza započet. Granice Evrope neće se otvoriti same od sebe. Šengenski zid ostaje ako građani na predstojećim izborima kao budućnost naše zemlje izaberu povratak u prošlost i samoizolaciju. Kao što je rekao potpredsednik Komisije Fratini, Evropa je otvorila vrata, ali joj je potreban partner koji može i želi da prođe kroz njih. Srbija će u nedelju 3. februara ponovo biti na raskrsnici: biramo između Evrope i nacionalističke prošlosti, između slobode kretanja i samoizolacije, između smanjenja nezaposlenosti i zaustavljanja investicija. Možda će ovo zvučati pomalo pojednostavljeno sofisticiranim čitaocima NIN-a... To, međutim, nije predizborna parola već samo istina.