Velemajstor bez epoleta

Ime Svetozara Gligorića je godinama sinonim za uspeh našeg šaha. Ovaj džentlmen, specifičnog senzibiliteta i visokih ljudskih vrednosti, decenijama je pronosio svetom slavu našeg šaha. Briljantni takmičarski rezultati, visok nivo ljudskog i sportskog morala, erudicija, izuzetna skromnost, istraživačka radoznalost i vrednoća učinili su ga legendom i prvim herojem našeg šaha. Naš “Gliga”, kako ga oslovljavaju svi koji ga znaju i vole, a njega nije teško voleti, izuzetno je vitalan i još uvek stvara. Sada stvara muzičke kompozicije jer je pre tri godine prestao aktivno da igra šah. “Uvek sam se borio i sada to činim da mi nijedan dan ne ostane prazan”, rekao nam je naš velikan dva dana uoči njegovog 85. rođendana - 2. februar. Za početak, velemajstore, recite nam šta ste vi: šahista, novinar ili kompozitor? - Ja sam u životu imao tri talenta i dve profesije: pisanje i šah. Smatram da sam imao ljubav i sklonosti prema šahu, novinarstvu i muzici. Kao šahista postigao sam onoliko koliko sam uspeo. U novinarstvu sam dogurao i do spoljnopolitičkog komentatora NIN-a, dobitnika Zlatnog mikrofona Radio Beograda, a objavio sam i dvadeset šahovskih knjiga, od kojih je ona sa meča stoleća iz Rejkjavika bila bestseler u svetu i prevedena na nekoliko jezika. Od pre tri godine, kada sam prestao aktivno da igram šah, posvetio sam se muzici i komponovanju. Iako sam se penzionisao kao novinar, za mene je šah u životu bio važniji nego novinarstvo. Ja sam u svom pasošu, i kada sam bio u zenitu šahovske karijere, uvek pisao da sam novinar jer, do pojave Fišera, šah nije bila adekvatno priznata profesija. Bojao sam se da napišem da sam šahista, zato što bi mi se ozbiljni ljudi smejali kao nekom luckastom vagabundu koji hoće da živi od hobija. Tek zahvaljujući Fišerovom herojstvu, šah je osvojio našu planetu i postao vrlo poštovana profesija koja donosi i veliki novac vrhunskim igračima. Šta je za vas šah? Sport, nauka, umetnost. - Sve troje. Sport, jer ima takmičarski karakter. Nauka zato što na najbolji način ilustruje zakone logike, kako je lepo rekao veliki Botvinik. Logika u šahu je neumoljiva. Osnovni zakon u šahu je inicijativa jedne i odgovor druge strane koja nastoji da ponovo uspostavi ravnotežu. I sve tako do kraja partije. Onoga trenutka kada neko naruši ravnotežu, odmah se prednost premešta na drugu stranu, automatski. U tome je šah veoma sličan tenisu. Igrač koji servira, ima prednost. Dobrim riternom protivnik nastoji da vrati ravnotežu. Šah je strahovito logična igra i onaj ko ne poštuje principe logike, nema šta da traži u njemu. Kada vas je boginja Kaisa uvela u svoje sazvežđe? - Lepotu šahovske igre otkrio sam relativno kasno za današnje pojmove. Negde oko dvanaeste godine. Sin Vodopiveca i sam već je igrao šah i on me je nekoliko puta, kao stariji od mene, vodio u jednu kafanu u današnjoj Lominoj ulici na Zelenom vencu gde se igrao šah. Gledajući zaneseno u crno-belu ploču, polako me osvajala tajna čarobnog plesa figura na 64 polja. Ubrzo sam napravio žiletom figure od plute. Tablu sam iscrtao školskim tušem na kartonu od bombonjere, jer smo bili veoma siromašni. Naučio sam notaciju i počeo sam da učim iz knjige Ozrena Nedeljkovića “Udžbenik šaha” i kroz analize partija iz novina. Brzo sam napredovao zato što sam se kao i Fišer fanatično posvetio šahu. Samo što sam ja bio sav posvećen šahu godinu-dve dana, a Fišer celog veka, što mislim da ipak nije dobro za čoveka jer mora da se ima mere u svemu, kako je često govorila moja neobrazovana, ali vrlo mudra mati. Sa 15 godina sam postao prvak šah kluba BSK, na osnovu čega sam se kvalifikovao za nacionalni šampionat u Zagrebu 1939. godine. Tu sam senzacionalno potukao sve favorite i osvojio titulu nacionalnog majstora. Tada mi je u “Politici” objavljena prva fotografija. Drugi svetski rat prekinuo je moj dalji razvoj, a ja sam kao partizan u Crnoj Gori ratovao, ne drvenim nego pravim topovima. Posle rata sam se brzo probio i 1950. godine u Mar del Plati osvojio titulu međunarodnog majstora, a sledeće godine i velemajstorsku titulu. Koji vam je uspeh u vašoj karijeri najdraži? - U dilemi sam još uvek. Dugo sam mislio da je to moja pobeda na turniru u Varšavi 1947. godine kada sam pobedio sa dva poena prednosti ispred Smislova i Boleslavskog. To je bio neverovatan uspeh. Sve mi je išlo od ruke. Sećam se da sam tamo igrao u vojničkoj jakni bez epoleta koje sam zaradio u partizanima. Kasnije mi je postao draži srcu uspeh koga dugo nisam bio svestan. Onaj sa Olimpijade u Minhenu 1958. godine, kada sam bio najbolji na prvoj tabli, ispred svetskog prvaka Botvinika. Tada sam proglašen i za sportistu godine u Jugoslaviji. U čemu je tajna vašeg uspeha u šahu? - Nema neke posebne tajne. Kao i u svakoj aktivnosti, ako čovek želi da uspe, onda mora mnogo da radi i da bude potpuno posvećen toj svojoj aktivnosti. Mnogo ste dali šahu. Ko kome više duguje: vi šahu ili on vama? - Obostrano. Šah mi je omogućio da uživam u stvaranju, u kreaciji. To je specifično lepo zadovoljstvo. Zahvaljujući šahu obišao sam svet, naučio jezike, upoznao ljude, doživeo priznanja. Šah mi je i nekoliko puta, verovatno, spasao glavu. Veoma mi je drago što sam pre dve godine dobio Orden Nemanje prvog reda koji doživljavam kao priznanje i svim velikim našim igračima sa kojima sam osvajao olimpijske i druge medalje. Mislim da sam, kako to obično biva u životu, šahu dao onoliko koliko sam i dobio. Bilo je i mnogo odricanja. Mislim da sam dao trajan doprinos šahovskoj igri kroz moje ideje koje su doprinele poboljšanju otvaranja u Grinfeldovoj, Kraljevoj indijskoj i Francuskoj odbrani, Karo-Kanu, Španskoj partiji. Pripremajući se za ovaj razgovor, pronašao sam u svojoj beležnici vašu opasku da se bojite da će kompjuteri dovesti do iscrpljivanja šaha. Šta mislite o tome sada? - Veliki Bronštajn je rekao: “Čovek je pronašao spravu koja će mu uništiti najinteligentniju igru.” Teoretske mogućnosti postoje da dođe do iscrpljivanja šaha i mislim da je i taj strah Fišera i Bronštajna opravdan. Za sada još uvek nije iscrpljen. Vodeći svetski igrači igraju čak zanimljiv šah. Nalaze nove mogućnosti, nove ideje koje deluju prosto neverovatno. Pogledajte samo ideju Čaparinova kojom je Topalov tukao u Vajk an Zeu jednog Kramnika. Ali i tu ima udela kompjuter koji proverava praktično novu ideju. Kompjuter nije pametan. Naprotiv. On samo sakuplja pamet čoveka. Već sad ima preko tri miliona objavljenih partija! I šta će biti kada se sve nove ideje kompjuterski provere, razrade i objave? Sada ima oko 500 varijanti otvaranja, a ranije ih je bilo 50. Sve je teže reći nešto novo u šahu. Ali Fišerov šah daje mogućnosti da se šahu produži ili bolje reći udahne novi život. Kompjuteri su doprineli još jednoj neobičnoj pojavi: da praktično deca iz vrtića postanu svetski asovi, a možda uskoro i svetski prvaci! - Da. Meni je još uvek čudno da se sa 13-14 godina postaje jak velemajstor, što je samo dokaz moje teorije da su kompjuteri tome vrlo značajno doprineli. Mladi ljudi imaju energiju, pamćenje i, uz talenat za šah i maksimalno korišćenje mašine, znatno brže napreduju nego oni koji su rođeni pre ere računara. Prosto nisam mogao da se načudim kako je jedan golobradi dečak, Karlsen, nokautirao, u jednoj izvanrednoj partiji, u Vajk an Zeu jednog Kramnika u Engleskoj odbrani, gde on ima svoje verifikovane originalne ideje. Hoće li junoše: Karlsen, Karjakin, Radžapov... uskoro sesti na svetski šahovski tron? - Mislim da hoće. Zar na to ne ukazuje izvanredan i ubedljiv trijumf Karlsena u Vajk an Zeu? Ovi mladi igraju odlično i delikatne završnice za koje treba velika mudrost i strpljenje, što ukazuje da ubrzano sazrevaju. Istina, još uvek su jaki Anand, Kramnik, Ivančuk, Aronjan, Topalov, ali primećujem da se vrhunski igrači umaraju od napornih priprema i igranja šaha. Kasparov je još mogao da igra, ali se povukao zato što je osetio da je isceđen kao limun pa se okrenuo politici i publicistici. Na to ukazuje i nedavna izjava Kramnika da će igrati šah, profesionalno, samo do 40. godine zato što je umoran. Kompjuteri donose još jednu opasnost. Reč je o mogućoj zloupotrebi tokom igre. Aleksandar Stojilković, naš afirmisani stručnjak za mobilnu telefoniju, koji živi i radi u Švedskoj, ukazuje da je veoma laka i relativno jevtina vrlo diskretna komunikacija između igrača i čoveka pored kompjutera, tokom partije. Šta mislite o tome? - Kompjuter treba da se koristi samo kao pomoćno sredstvo za pripremu, ali ne i tokom partije. A da je moguća ovakva vrsta šahovske diverzije, pokazao je nedavni incident u SAD gde je čovek sa šeširom na glavi igrao kao velemajstor i pobeđivao znatno jače igrače po rejtingu. Kada su mu zatražili da skine šešir, igrao je znatno slabije i napustio takmičenje. Zato treba uzeti ozbiljno u obzir sve optužbe i sa svih skupih takmičenja. Sada je sigurno da ima mogućnosti za zloupotrebu kompjutera. Veliki novac je ušao u šah, a on poziva na greh. Izgleda, nema druge nego da se pre ulaska u salu montira oprema kao na aerodromima za kontrolu prtljaga. Kakvo je stanje u našem šahu? Od bronzane medalje na Malti 1980. nismo imali značajniji uspeh. Ima li nade da vratimo staru slavu? - Vrlo teško. Moja procena je da je istorijska neminovnost ovaj pad. Svaka zemlja u svakom sportu ima uspone i padove. Zašto je došlo do toga kod nas? Zbog niza nepovoljnih okolnosti. Najpre raspad Jugoslavije, a zatim i sav ovaj “džumbus” koji nas prati već više od deceniju i po. Mi smo sada neka srednje jaka zemlja. Teško ćemo gore jer je jaka konkurencija iz Azije. Pogledajte šta rade Kinezi, Indijci, Azerbejdžanci, Jermeni... Talente imamo. Nemamo dobre trenere. Mora mnogo da se kabinetski radi, a to je teško padalo i meni. Mi hoćemo da improvizujemo, a danas to ne prolazi. Možemo uspeti samo ako ima pameti i dobronamernosti. Dobronamernosti najviše. Ali duboki su tragovi Turaka, Austrougarske. No, da tu zaćutim na ovu temu, jer “ako ćutiš, ostaješ filozof”. Već nekoliko godina se intenzivno bavite muzikom. Šta sada radite i ima li neke tajne veze između muzike i šaha? - Od kako sam prestao da igram pre tri godine, posvetio sam se još jednoj velikoj ljubavi – muzici. Nije to samo želja da ne provodim dane uprazno, već želja da i tu stvaram. Najpre sam se školovao, a sada već pripremam disk sa 25 mojih kompozicija koji uskoro treba da izađe. Biće raznih žanrova, a najviše bluza. Tajna veza između šaha i muzike je mogućnost stvaranja. I ja zbilja uživam u ovoj aktivnosti kao što sam uživao u šahu. I kada se sada osvrnete na ono iza vas, velemajstore? - Ne bih menjao svoj životni put, ali bih bio zadovoljniji da sam više vremena posvetio muzici na uštrb šaha.