David i Velikić

U našoj kulturi, koja godišnje beleži više od 400 književnih nagrada, jedino se NIN-ova nagrada usmerava na disciplinu romana, sa obavezom da se svaka objavljena knjiga raspravi pred žirijem. Iz te bitne činjenice nije teško zaključiti zašto ova nagrada pobuđuje veliku pažnju, pa i polemičke odjeke. Prošlogodišnja književna ponuda bila je, otprilike, na nivou prethodnih godina. Ne treba nikoga da zbuni podatak da dve trećine od objavljenih 107 naslova ne prelazi granicu osrednjosti, uz mnogo skribomanije (velika demokratska tekovina), pa i gromkih promašaja. Ali tako je i u drugim oblastima stvaralaštva, neće biti da se i u većim kulturama ređaju samo remek-dela i međaši novog doba. Ako su ove godine četiri dosadašnja dobitnika NIN-ove nagrade, sa izuzetkom veoma dobrog Albaharijevog Ludviga, ostala “negde po sredini” i ako su nekoliki osvedočeni hit-mejkeri ostavili bled utisak, biće valjda utehe na nekim drugim stranama. Od knjiga koje su oblikovale vrh izdavačke sezone izdvojio bih Šnit Igora Marojevića, delo inovativne dramaturgije u žanru tabloidne matrice, darovito i zrelo napisano. Tu je i neobičan roman Aleksandra Marčićeva Gresi svetog Maksa, sa selinovskom percepcijom života, dok Laslo Blašković sa Turnirom grbavaca i Uglješa Šajtinac sa romanom Vok on, dnevničko-memoarskom fakturom i oštrom rokerskom polemičnošću dokazuju da roman ne mora da bude mirna akademska disciplina. Po svojoj satiričnoj snazi kojom je načinila osoben, drsko zamišljen istorijski triler Čuvari svetinje Mirjane Đurđević raspreda apokrifnu krađu i prekrađu Miroslavljevog jevanđelja, sa urnebesnom imaginacijom, nezabeleženom u našoj novijoj književnosti. U samom vrhu se, po mom sudu, nalaze dva izuzetna romana po kojima ću pamtiti ovu godinu. San o ljubavi i smrti Filipa Davida je romaneskni diptih ispisan moćnom narativnom strukturom i autorskim rukopisom čija zrelost i lepota može da stane uz bok najboljih dela Danila Kiša. Prvi deo romana se događa u srednjovekovnoj Evropi teških vremena i progona, sa mladićem koji kreće u potragu za lepotom, doživevši da se oženi “mrtvom dragom”. Zahvaljujući oslanjanju na mudrost hasidskih rukopisa, autor ostvaruje ono najteže: fantazijski prelaz iz zbilje u mračni san. Drugi deo diptiha uvodi nas u nedavnu hroniku nesreće na našim prostorima, sa odredom malih otpadnika koji seju užas i teror. Preklapanje ove dve legende deluje kao fuga i preludijum nekog novog doba, ostvareni u najboljoj Davidovoj knjizi. Roman Dragana Velikića Ruski prozor je delo upečatljive stvaralačke poetike koja razlaže dramu izbeglištva glavnog junaka u najgorim devedesetim godinama. Ovde se prepliću vremenski planovi, od prvog dela u kojem se gradi bildungs roman, verzija “sentimentalnog vaspitanja”, rani jadi odrastanja i sazrevanja, do drugog dela u kojem pisac ukršta junakovu dramu borbe za opstanak sa kulturološkom komponentom koja nas približava Evropi kao prebivalištu u kojem se prepliću u istoj ravni apatridi, gubitnici i oni koji ne pristaju na umoljčanu građansku egzistenciju. Velikićev roman je delo velike stvaralačke zrelosti koja potvrđuje zašto njegovi noviji romani imaju zavidnu međunarodnu recepciju. Iako znamo da lista NIN-ovih dobitnika nije jedini parametar vrhunskih dometa srpskog romana, nova dela Filipa Davida i Dragana Velikića nadilaze sve ono što je u poslednjih petnaestak godina bilo ukrašeno NIN-ovim odličjem. A drugi imaju pravo da to sasvim drugačije vide.