Između EU i Rusije

Srbija je jedina mala zemlja u Evropi koja može da izgradi vrlo blisku saradnju sa Rusijom, a da pri tome ima potpunu podršku sopstvenog stanovništva za takvu politiku i da se ne oseća ugroženo zbog objektivne fizičke udaljenosti Rusije. Ako je ovo tačno, onda se postavlja pitanje može li Srbija da izvuče neke koristi iz toga? Ako Srbija danas zna zašto joj trebaju EU ili Rusija, da li Srbija zna za šta ona treba Rusiji ili EU? Samo ako to bude znala znaće svoju pravu “cenu” na tržištu i znaće za koliko i kako može da se “proda”. Zar neko misli da velikim igračima sa Zapada treba Srbija da bi je naterali da gaji prave krastavce, a ne krive ili da bi srpskom seljaku zabranili da pravi domaću rakiju?! Ili zato što se sekiraju za “ljudska prava” mentalnih bolesnika i Cigana ispod Brankovog mosta?! Ne, to je posao one armije parazita koja skuplja mrvice sa stola velikih igrača i služi da za njih obavlja prljave poslove. Velikim igračima i Istoka i Zapada se sve može osporiti osim dve stvari: da imaju smisla za biznis i da bi ikada žrtvovali i jedan jedini svoj najsebičniji interes zarad “viših” ciljeva. I sada je samo pitanje: imamo li mi velike igrače? Vladimir Čeleketić iz Valjeva, privremeno u Zambiji