O „eliminaciji kapitalizma”

Ne upuštajući se u definiciju kapitalizma niti u razloge njegovog društvenog žigosanja, autor navedenog priloga ukazuje na mogući „početak našeg raskida sa mitom da je kapitalizam najefikasniji ekonomski sistem” i naglašava da on „može biti eliminisan samo evolutivnim putem, kroz promenu opštih uslova privređivanja”. Pri tom navodi dva takva uslova, od kojih u stvari samo prvi ima uzročnu vezu sa kapitalizmom. Bez daljih obrazloženja, autor je taj uslov ovako formulisao: „Da bi se eliminisao kapitalizam, neophodno je da izvor prihoda vlasnika kapitala bude kreiran kao konstitutivni element robnih cena (...) a ne kao njihova rezidualna stavka.” Ovim se nesumnjivo želelo reći da glavni i zagarantovani izvor prihoda (rente) vlasnika kapitala treba premestiti iz domena (neizvesne) dobiti (profita) u domen poslovnog prihoda, dakle, u pouzdano izvorište prihoda radnika. Ovo je važna teorijska novost i jedan od uslova za prevazilaženje vekovnog antagonizma kapitala i ljudskog rada, odnosno za gašenje teza o nužnosti privilegija kapitalista zbog rizičnosti izvora njihovih prihoda. Ipak, taj uslov jeste potreban ali nije dovoljan. U mojoj knjizi „Polarizovana organizacija preduzeća” ovaj problem je rešen takoreći usputno – u okviru projekta organizacionih reformi u poslovnim sistemima. Tu je obuhvaćen i gornji uslov, ali ne iz socijalno-humanitarnih razloga već kao logična nužnost organizacijskih reformi u sistemu upravljanja imovinom, zatim u teoriji troškova, poslovnom planiranju, analizama i kalkulacijama. Od trideset organizacionih načela, putem kojih su prikazane pomenute reforme, njih pet se bavi inovacijama u eksploataciji kapitala. Radi njihove ilustracije, citiraću samo načelo br. 9. (9) Načelo troškovnog tretmana kapitalske rente: “Shvatanje da je pitanje prihoda od kapitala preduzeća (kapitalska renta) privatni problem preduzetnika, sa kojim se on suočava tek pri utvrđivanju dobiti, predrasuda je iz doba primitivnog kapitalizma i prakse malih (porodičnih) preduzeća. Kapital efektivno sudeluje u radu radnika, pa i njemu (tj. njegovim vlasnicima) pripada odgovarajući deo dohotka (plata kapitala).” Marko Perišić, Zemun