Greška koju treba ispraviti

Već dugo reč izlaznost bode oči, a u vreme izbora, i u vezi sa njima, postaje gotovo naučni termin, da bi je gospodin Ćirilov konačno „otkrio”, konstatujući da je nema u Rečniku srpskog jezika Matice srpske. I bolje da je nema jer nije ispravna. Može da bude pravilna samo gramatički, ali ne i značenjski. Naime, sufiksom –ost grade se uglavnom apstraktne imenice koje spadaju u semantičku grupu nomina attributi i koje označavaju neku osobinu, što im daje, kako se vidi iz naziva, pridev koji je u njihovoj osnovi. Npr. tačnost (tačan + -ost), srdačnost (srdačan + -ost), dobrodušnost (dobrodušan + -ost) itd. U osnovi reči izlaznost nije pridev nego glagolska reč koja teško ili nikako ne ide sa sufiksom –ost. Tu bi bolje došao sufiks –ak ili –je kojim bi se obrazovale glagolske imenice izlazak, odnosno izlaženje, takođe apstraktne, ali sa glagolskim značenjem, što podrazumeva aktivnosti a ne osobinu. Čak ni tada, bilo koja od njih, ne bi bila stilski dobro upotrebljena jer reč izlazak, na primer, ne znači i glasanje. Može se na glasanje izaći i gledati šta se tamo radi, ali ne mora da se i glasa. Zato je preciznije reći da je glasalo 70 odsto birača, ili da je na izborima učestvovalo 75 odsto glasača, na primer. Bolje je neku radnju označiti glagolom nego pogrešnom imenicom. Očigledno da je reč izlaznost neki novinar nesmotreno upotrebio a onda je prihvatili i mnogi drugi. Ali, komentar o tome prepuštam profesoru Klajnu. Predrag Pavlov, Hanover, Nemačka