Teško pametnom...

Na pogrešni oblik “kertridž” umesto kartridž više puta su upozoravali naši anglisti, naravno bez rezultata: Beograd je pun prodavnica i oglasa na kojima se nude “kertridži i toneri”. U vezi s tim, zanimljiv podatak šalje mi Mirko J. Stojnić iz Subotice: “Proizvođač Hjulet Pakard, u svojim uputstvima za upotrebu, SAMO ZA NAŠ JEZIK koristi REDOVNO kertridž, dok za sve ostale, i slovenske i neslovenske jezike, transkribuje pravilno kartridž.” Čudno. Mi smo svojevremeno pozajmili niz engleskih reči u kojima je sasvim pravilno prenet vokal “a” ispred “r” i drugog suglasnika: partner, čarter, čarlston, start, jarda, farmer, barmen, darling, karting, parking, marketing, pop-art... Tek u naše vreme, i to među kompjuterašima, koji bi navodno morali da znaju engleski bolje od ostalih, prevagu su odnele neznalice koje misle da se u reči cartridge “a” izgovara kao “e”! Nije li to potvrda za ono na šta, i kod nas i u svetu, upozoravaju pedagozi: da s porastom tehnologije opada kultura, da mikročipovi postaju sve pametniji a ljudski mozgovi sve gluplji? Jedan sličan primer možemo naći i iz ruskog jezika. Pre dvanaestak godina ruska pošta je izdala marku povodom dvestagodišnjice rođenja poznatog pisca A. S. Gribojedova. U jednoj filatelističkoj rubrici tada je objavljena vest o tome, pa je Gribojedovljevo najpoznatije delo, komedija koja se na ruskom zove Gore ot uma, nazvano “Nesreća iz razuma”. Takav prevod Bogdan Terzić je s pravom označio kao “smušen”, ističući da je kod nas uobičajen prevod Nevolja zbog pameti ili Teško pametnom. (Vidi: D. Ćupić – E. Fekete – B. Terzić, Slovo o jeziku, knjiga druga, Beograd 2002, str. 197). Od smušenog prevoda još je gore bukvalno prenošenje stranog oblika, s potpunim izneveravanjem smisla. Biljana Sekicki mi šalje sledeći citat iz “Večernjih novosti”: “Glavni režiser i osnivač čuvenog moskovskog Teatra na Taganjki, Jurij Petrovič Qubimov, u nedelju je proslavio 90. rođendan novom predstavom Gore od uma, napravljenom po tekstu Gribojedova...” Inž. Vladimir Lapčević mi šalje nekoliko primera prevodilačkih grešaka iz štampe. U pojasu Gaze, u sukobima između Izraelaca i terorista, stradali su nedužni civili kad je na jug te teritorije “pala jedna kaćuša”. Sasvim sigurno nije mogla da padne kaćuša (kako se familijarno, počev od Drugog svetskog rata, naziva ruski raketni lanser na kamionu), nego je pao plotun raketa iz kaćuše. Prema Tanjugovoj vesti, opet, negde u svetu iznenada se raspao borbeni avion F-16 u letu, pa sada stručnjaci “ispituju probleme u strukturi aviona”. Kao precizan čovek i tehničar po obrazovanju, inž. Lapčević ističe da englesko structure ovde ne znači struktura, nego konstrukcija: stručnjaci ispituju probleme u konstrukciji aviona. Sličan je slučaj sa “kvalitetno dizajniranim deterdžentom”, ili s novim kremom za koji novine pišu da prodire duboko u kožu, zahvaljujući “stručnjacima koji su dizajnirali posebne sastojke”. Dizajn, dizajnirati i dizajner su danas reči u velikoj modi, a Amerikanci su čak smislili i izraze kao “designer drugs” za sintetičke droge, proizvedene u laboratoriji. Uprkos tome, mislim da je u pravu inž. Lapčević kad kaže da se kod nas dizajniraju nameštaj, automobili, telefoni i slično, a da hemičarima i kozmetičarima dizajniranje ne spada u opis radnog mesta. Milica Popović iz Beograda zapanjila se kad je u “Blicu” od 13. januara pročitala da je “u svetu sve značajniji fenomen nazvan fišing (eng. phishing)”. U prvom trenutku i ja sam bio spreman da novinarima ovog lista dodelim jedinicu iz engleskog pravopisa. Ipak, pregled novijih rečnika i “Vikipedije” pokazao je da takva reč, od pre desetak godina, postoji u kompjuterskom žargonu. Označava jednu vrstu kriminala – krađu šifara, brojeva kreditnih kartica i drugih ličnih podataka na Internetu da bi se došlo do tuđeg novca. Nastala je od fishing (ribolov, pecanje), s tim što je prvo slovo namerno zamenjeno sa “ph” da bi se istakla razlika u značenju. Namerno menjanje “spelinga” inače je omiljena zabava američkih hakera, blogera i internet-surfera, valjda da bi se malo razonodili u dugim časovima pred kompjuterskim ekranom.