Olimpijada, Holivud i nafta

Poznati američki filmski reditelj Stiven Spilberg dao je ostavku na položaj umetničkog savetnika Olimpijade 2008, koja će se u avgustu održati u Pekingu. On je pri tom optužio Kinu da „nije učinila dovoljno” da ubedi vladu u Sudanu da okonča „neprekidne ljudske patnje” u Darfuru. Otuda njemu, kako ističe, savest ne dozvoljava da se bavi olimpijskim ceremonijama. Radije će boriti za „okončanje neopisivih zločina protiv čovečanstva”. Potresen patnjama sudanskog naroda, Spilberg se, dakle, nije obratio vladi svoje zemlje – koja se, inače, smatra moralno i politički pozvanom da širom sveta zavodi red – da svojom moći i uticajem stane na put zločinima u Darfuru, nego je, na pola godine pred otvaranje Olimpijade, otkazao Kini podršku u njenom nastojanju da se svetu predstavi u što boljem svetlu. Ovakvu odluku on je doneo pod uticajem grupe politizovanih filmskih umetnika iz Holivuda, na čijem čelu stoji glumica Mia Farou. Kritikujući kinesku vladu i zbog Darfura i „neuvažavanja” ljudskih prava u samoj Kini, ona je predstojeću Olimpijadu u Pekingu nazvala „genocidnom” i čak upozorila Spilberga da se može naći u ulozi Leni Rifenštal, nemačke rediteljke koja je po Hitlerovom nalogu veličala Olimpijadu u Berlinu 1936. Spilbergovoj ostavci prethodilo je pismo koje je jedna grupa od 80 uglednih intelektualaca i boraca za ljudska prava, mahom Amerikanaca, uputila predsedniku Hu Đintaou, tražeći od Kine da pritisne sudansku vladu da okonča masakr u Darfuru. Međunarodne organizacije za ljudska prava – „Hjumen rajts voč” u „Amnesti internešenel” – pozdravile su Spilbergovu ostavku, iskoristivši priliku da zločine u Darfuru povežu sa „represijom” i stanjem ljudskih prava u Kini. Američka centrala ove dve organizacije populariše i zahteva od svojih aktivista da se Olimpijada u Pekingu bojkotuje. Kinezi su izrazili žaljenje zbog Spilbergovog povlačenja, ali su se odlučno suprotstavili pokušajima da se u Olimpijadu unese politika. „Povezivanje Darfura sa Olimpijadom je pokušaj politizovanja Olimpijade, što je nespojivo sa olimpijskim duhom i neće dati nikakve rezultate”, izjavila je predstavnica za štampu Ministarstva spoljnih poslova. Dodala je da može da razume one koji ne shvataju politiku Kine, ali ne i one iza čijih kritike stoje „zadnje namere”. Što se tiče dobrih odnosa koje Kina ima sa Sudanom, oni su zasnovani na ravnopravnosti i obostranom interesu. Kina je u principu protiv kaznenih mera Saveta bezbednosti, ali ulaže napore da se kroz pregovore nađe mirno rešenje za sukob u Sudanu. Upućuje u tu zemlju, u mirovnu misiju UN, kontingent od 315 inženjeraca, čija je prethodnica već stigla u Darfur. U međuvremenu, sa zahtevima da se organizacija Olimpijade u Pekingu podrije ili, još gore, da se bojkotuje – što je Spilbergov potez posredno podstakao – nisu se složili ni predsednik Buš ni predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Žak Roge. Buš je rekao da je Olimpijada „sportski događaj”, a ne politički, i da će on u avgustu ići u Peking. Ali će reći predsedniku Huu da i on očekuje od Kine da više pomogne da se ljudske patnje u Sudanu okončaju. Same SAD, pak, „ne žele da intervenišu silom”, jer bi to značilo slanje američkih trupa „u još jednu muslimansku zemlju”. (Za Bušom je, po običaju, usledio London. Tesa Yovel, ministarka za Olimpijadu, odlučno se izjasnila protiv bojkota Igara). Rogeov odgovor bio je sličan Bušovom: „Međunarodni olimpijski komitet je sportska, a ne politička asocijacija”. Neka se svetskom politikom bave UN. On ne strepi od bojkota Olimpijade, jer „većina državnika zna da bojkoti kažnjavaju one koji bojkotuju”. Ne misli ni da će odsustvo Spilberga iz prezentacije Olimpijade naneti organizatorima veću štetu, jer su „pekinške Igre mnogo jače od pojedinaca”. Na Zapadu, posebno u SAD, vlada uverenje da je Kina „meka” prema vladi u Kartumu zato što je glavni kupac sudanske nafte (dve trećine ukupne proizvodnje). Kinezi ne spore da imaju u Sudanu strateške interese, jer su u tamošnja naftonosna polja i infrastrukturu od 1999. do sada investirali 15 milijardi dolara. Pri tom su otuda – šta da se radi, takav je biznis – istisnuli i dve jake američke kompanije, „Ševron” i „Ekson-Mobil”. A nova nalazišta, u koja će takođe investirati, nalaze se – u Darfuru. Kako to da je Spilberg, kako izgleda, stao uz naftaški lobi, a Buš nije? Deo odgovora posredno dolazi iz poslovnih krugova. Američke kompanije koje su sponzori na Olimpijadi 2008. žestoko se protive bojkotu. „Koka-Kola”, „Adidas” ili „Mekdonalds” kažu, otprilike, da se bave biznisom a ne politikom, dok „Majkrosoft”, „Kodak” ili „Yeneral elektrik” naprosto ne odgovaraju na pozive boraca za ljudska prava, ignorišući njihove zahteve za bojkot Olimpijade