“Pasje vreme”

LJudi se svakodnevno ubijaju ili tiho nestaju, ne videći izlaz iz bede i nemaštine. Mnogo su i bez posla i bez ikakvih prihoda. Nemaju pare za hleb. Ni za lek. Sve to, naravno, ništa ne smeta brojnim “ostapima benderima” da koristeći napuštene mačke i pse i zapadno licemerje – po kome su životinje na prvom mestu a čovek na zadnjem, ulete u žestoku bitku za novac, naravno pozivajući se na humanost i brigu za ostarele, napuštene i bolesne životinje. Pare jesu za naše prilike velike, ali je i “lešinara” mnogo, pa otimačina postaje sve beskrupuloznija, a koliko do juče smo čitali o filmskom geniju, kad ono, kao da je obični holivudski režiser – “biznismen”, otima se bez milosti sa dosta visprenim studentima – njemu sličnim “biznismenima” oko plena, što može i da se razume, ali nimalo nije umetnički, ako su već puna usta umetnosti, ove balkanske. Naravno da ne bih o njima, oni koriste samo to što je srpska žaba videći da potkivaju zapadnog bivola i sama digla nogu da se potkuje, ali ne mogu da preskočim antologijsku glupost: “Eutanaziranje pasa rade isti ljudi kao u vreme Miloševića, koji za humaniji pristup problemu ne znaju.” Zar je moguće da svake dve vucibatine koje se danas besramno otimaju oko novca, a sve u ime ovoga ili onoga, potržu ni manje ni više nego bivšeg predsednika države. Ej, bre! Ubijali pse i mačke u vreme Miloševića! Ima li većeg dokaza o kakvim je monstrumima reč? Nema, iako je grad i tada bio nadležan za pse i mačke, a imao je i svoje gradonačelnike i gradsku upravu. I to demokratsku. Ali na šta bi to ličilo da se ubice pasa i mačaka denunciraju kao ljudi “demokratskog” Beograda koji su to radili u vreme u kome je, recimo, Đinđić bio gradonačelnik? Dragan Vidaković, Prilike