Ko to tamo ruši?!

Najnoviji tresak desio se u Somboru sa rušenjem rodne kuće znamenitog Veljka Petrovića (1884-1967). Za to nema opravdanja iako je bila i trošna i mala i stara i svako vađenje za taj čin nekih kabinetlija i njihovih budžetskih gazda iz prednjih soba Županije jeste smešna priča za dobro lice njegovog Ravangrada. Sve što su preduzimali išlo je ka rečenom kraju, ili “džaba su krečili”. Lako je rušiti, možda je to lako reći, teško je sačuvati znamenja koja su najbolji somborski brendovi. Netragom je nestala i čuvena knjižara “Laza Kostić” iz Gradske kuće. Preparandija na uglu Glavne ulice, zadužbina patrijarha Brankovića iz 1895, godinama je puna samo prašine, iako ju je 1996. godine Opština zvanično i tada nameštenu predala Učiteljskom fakultetu uz blagoslov patrijarha Pavla, koji ju je tada ponovo lično osveštao. Zelenilo je sve tanje i sve su manja pluća Sombora, za koji je pre dvadesetak godina, sav ushićen, novinar “Politike” napisao da je – “grad u šumi ili šuma u gradu”. Gde li se samo zagubilo ime stvoritelja somborskog zelenila sa početka dvadesetog veka dr Čihaša Benea. Da ne ređamo dalje, valjda je to ta naša srećna budućnost. Blagoje Svrkota Zoran M. Mandić, Sombor