Dinje na drveću – nikad!

U tekstu M. B. Đorđevića je istaknuto da je sovjetska biologija od tridesetih pa do ranih pedesetih bila pod velikim ideološkim opterećenjem i skoro ugušena kvazi naukom čiji je predstavnik bio Trofim Denislovič Lisenko. On je bio poznat kao naučni lakrdijaš koji je odbacio mendelijansku genetiku u korist hibridizacijske teorije ruskog hortikulturiste Ivana Vladimiroviča Mičurina. I u krugovima naših biologa i primenjenih biologa počela je zbog sovjetske propagande vrlo oštra rasprava o prenošenju stečenih osobina. Učenje Mičurina i Lisenka proglašeno je višom etapom u razviću materijalističke biologije. Ono je postalo pravo ideološko razmeđe. Na jednoj strani bili su „ispravni Mičurinci” a na drugoj reakcionarni i prozapadni „idealisti” – pristalice mendelovsko-morganovskog shvatanja. Biti u toj drugoj grupi nije bilo bezazleno. Jedan od njih bio je i profesor dr Milutin Radovanović koji zbog svog protivljenja Lisenkovom učenju nije mogao prevazići mnoge prepreke na Filozofskom fakultetu te je držan u zvanju vanrednog profesora skoro 15 godina. Prof. Radovanović koji je postao akademik SANU odmah posle slabljenja sovjetskog uticaja bio je jedan od retkih koji je javno istupao zalažući se za naučne principe. Napuštajući jedan od sastanaka na kome je bio podvrgnut oštroj kritici zbog „reakcionarnih ideja” izgovorio je: „U sve me možete ubediti, ali da će dinje rasti na drveću – nikad!” Na njegovu sreću, raskid sa Sovjetskim Savezom je nastupio nekoliko meseci kasnije. Međutim, Lisenkovo učenje je ostalo na snazi još neko vreme. U januaru 1950. u Beogradu na Pravnom fakultetu za vreme „Prvog savetovanja biologa NR Srbije” došlo je do obračuna između mendelijanaca i mičurinovaca. Prof. Radovanović je argumentovano objasnio osnovne principe na kojima se zasnivala doktrina Morgana i Vajsmana. Inače, Vajsman, zbog koga je prof. Radovanović vodio tu borbu danas uživa reputaciju jednog od najvećih biologa svih vremena. Zainteresovani čitaoci NIN-a mogu naći mnogo više zanimljivih detalja o pritiscima sovjetske ideologizovane biologije na domaću biologiju u odličnom članku Georga V. Đukića i Iva Savića: “Milutin Radovanović 1900-1968”, koji je objavljen u sedmoj knjizi Biografije i bibliografije “Život i delo srpskih naučnika” u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti, 2001. Dr Zdravko Životić, Beograd