Od nasilja do osude

Vildersov petnaestominutni film, čiji je naslov arapska reč za razdor, počinje upozorenjem da “sadrži veoma šokantne scene”, a zatim se vidi karikatura proroka Muhameda sa bombom na glavi i satom koji odbrojava petnaest minuta. Slede sure iz Kurana koje su praćene fotografijama i snimcima zločina počinjenih u ime islama. Prva sura je 60. stih iz osmog poglavlja Kurana, “Al Anfala”, koja glasi: “Spremite za njih svu silu i konjicu koju možete da sakupite kako biste uterali strah u srca neprijatelja Alaha i neprijatelja vaših.” Zatim slede snimci terorističkih napada na Svetski trgovinski centar u Wujorku, voz u Madridu i autobuse i podzemnu železnicu u Londonu i snimak jednog nepoznatog imama koji izjavljuje: “Alah je srećan kada nevernici bivaju ubijani.” Sledeća sura je 56. stih iz četvrtog poglavlja “An Nisa”, koja glasi: “One koji nisu poverovali u naše znakove, peći ćemo na vatri i kada njihova koža bude pečena, stvorićemo im novu kožu kako bi osetili svoju kaznu, uistinu Alah je veliki i mudar.” Ovu suru Vilders navodi kao opravdanje za islamski antisemitizam i dopunjuje je snimkom šeika Bakr al Samaraija koji dižući sablju kaže: “Čak će i stena reći ‘o muslimani, Jevrejin se krije iza mene, dođite i odsecite mu glavu’. I mi ćemo mu odseći glavu, u ime Alaha odrubićemo mu glavu. Alah je veliki.” U filmu je prikazan i snimak jedne trogodišnje muslimanske devojčice koja u razgovoru sa novinarkom televizije “Ikra” na pitanje da li zna šta su Jevreji, odgovara “da su oni majmuni i svinje, jer je Alah u Kuranu tako rekao”. U seriji snimaka muslimanskih napada na hramove i pripadnike drugih religija, prikazan je i snimak jednog mladog Albanca koji otkida krst sa kupole jedne srpske pravoslavne crkve tokom nasilja 17. marta 2004. godine. U filmu se ukazuje i na ambiciju islama da vlada celim svetom, što se potkrepljuje 39. stihom iz osme sure koja glasi “borite se protiv njih sve dok ne prestane neslaganje i vera u potpunosti ne postane Alahova” i zatim izjava jednog imama koji kaže da je “islam religija koja želi da vlada svetom, tako je bilo ranije i ponovo ćemo zavladati”. U poslednjem segmentu filma Vilders se bavi islamom i Holandijom i u njemu ukazuje na islamističko protivljenje demokratiji i odnos muslimana prema ženama i homoseksualcima. Upravo u ovom delu filma Vilders napušta ulogu “dokumentariste” koji samo ukazuje na “činjenice i njihove uzroke” i pravi korak dalje ocenjujući da islam kvari holandsko društvo i predstavlja ozbiljnu pretnju po način života ostalih građana ove evropske države. Ovo je začinjeno fotomontažom razglednice na kojoj su kao turističke atrakcije prikazane džamije uz natpis “pozdravi iz Holandije” i grafikonima kojima se pokazuje vrtoglav rast muslimanskog stanovništva u ovoj zemlji.U prethodnim slučajevima kada se nešto što bi moglo predstavljati uvredu za islam pojavljivalo u zapadnim medijima, kao što je to bio slučaj sa karikaturama proroka Muhameda koje je 30. septembra 2005. godine objavio uticajni danski dnevnik “Jilands-posten” ili filmom “Pokoravanje” koji su zajedno uradili holandski reditelj Teo van Gog i poslanica sudanskog porekla Ajan Hirsi Ali i prikazali 29. avgusta 2004. godine, povreda ugleda i časti muslimanskih vernika morala je biti osvećena krvlju. U slučaju karikatura, u nasilju koje je planulo širom sveta, život je izgubilo više od stotinu ljudi, dok je u drugom slučaju život izgubio samo holandski režiser koga je dva meseca kasnije u Amsterdamu svirepo ubio dvadesetšestogodišnji Muhamed Bujeri, holandski državljanin marokanskog porekla, ostavivši na njegovom lešu poruku sa pretnjama upućenim zapadnim vladama, Jevrejima i scenaristkinji filma Hirsi Ali, koja je nedugo nakon toga napustila Holandiju i novo utočište našla u SAD. Van Gogovo ubistvo bilo je propraćeno višemesečnim nasiljem u Holandiji tokom kojeg je samo u novembru izvršeno 106 napada na islamske objekte, dok je između 23. novembra i 13. marta 2005. zabeležen 31 napad na džamije i medrese. Ni muslimani nisu ostali dužni, pa je u periodu od 2. do 30. novembra napadnuto trinaest crkava. U slučaju “Fitne”, međutim, do sada nije došlo ni do kakvog nasilja iako se mnogo pre nego što je prikazan strahovalo od krvoprolića. Ovaj film prvi put je pomenut u holandskim medijima 27. novembra prošle godine i vlada je odmah izrazila duboku zabrinutost zbog njegovog objavljivanja. Napravljeni su planovi za evakuaciju svih konzulata i ambasada u svetu i pojačane mere bezbednosti oko vojnih baza u inostranstvu. Premijer Jan Peter Balkenende otvoreno je izjavio da strahuje od mogućih posledica po holandske građane i ekonomske interese, zbog čega ga je Vilders optužio za “kapitulaciju pred islamom”. Čak je holandsko ministarstvo pravde tražilo načina da spreči prikazivanje filma, ali nikakvi pravni osnovi nisu mogli biti pronađeni. Holandsko javno mnjenje se, za razliku od svoje vlade, u anketama većinski svrstalo uz one koji su smatrali da film treba prikazati uprkos svim mogućim negativnim posledicama koje bi on mogao da ima. Dan pre prvog planiranog emitovanja filma, 6. marta, holandska vlada odlučila je, iz straha, da povisi nivo opasnosti od terorističkih napada sa “ograničene pretnje” na “značajnu pretnju”. Ništa manju zabrinutost nije iskazala ni Evropska unija, koja je svojim diplomatskim misijama u svetu uputila upozorenje o mogućnosti nasilne reakcije na prikazivanje filma, na NATO, koji je izrazio bojazan da bi “Fitna” mogla ugroziti bezbednost vojnika Alijanse raspoređenih u Avganistanu. S druge strane, sirijski muftija Ahmad Badr al Din upozorio je da ukoliko Vilders u svom filmu prikaže Kuran u plamenu, odgovornost za to će snositi narod Holandije, a nije odbacio ni mogućnost napada na zapadne interese, dok je Iran zapretio “revidiranjem” svojih diplomatskih odnosa sa Holandijom ukoliko film bude emitovan. Posle niza problema, film je konačno objavljen 28. marta na britanskom sajtu “Lajvlik” da bi bio povučen nakon svega nekoliko časova “zbog ozbiljnih pretnji zaposlenima i njihovim porodicama”, kako je saopštila ova kompanija. To je, međutim, bilo dovoljno da se internetska lavina pokrene i da se ovaj film pojavi na čitavom nizu drugih veb-sajtova, pre svega na “jutjubu”. Nakon objavljivanja filma, holandski premijer Balkenende obratio se naciji preko televizije rekavši, pored ostalog, da “ovaj film izjednačava islam sa nasiljem” i da “holandska vlada odbacuje tu interpretaciju”. “Velika većina muslimana odbacuje ekstremizam i nasilje. U stvari, najčešće žrtve (terorizma) su sami muslimani”, dodao je on. Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun izdao je saopštenje istog dana osuđujući film kao “uvredljivo antiislamski” i pozdravio napore holandske vlade da spreči njegovo emitovanje. U ime Evropske unije, slovenački predsednik izjavio je da film nema nikakvu drugu svrhu osim da “raspali mržnju”, čemu su se pridružili i šefovi diplomatije evropskih zemalja okupljeni na samitu na Brdu kod Kranja. Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband istakao je važnost slobode govora, ali da bi ona morala biti kombinovana sa “poštovanjem prema verskim i rasnim različitostima”. Najveći autoritet u sferi ljudskih prava u Evropi, Savet Evrope, ocenio je film kao “katastrofalnu manipulaciju koja zloupotrebljava neznanje, predrasude i strah”. Za razliku od evropskih zemalja, koje su iz sopstvenih razloga bile spremne da ospu kritike na ovaj film, u islamskom svetu nije, međutim, došlo do ovako jednodušne osude, a još manje do ozbiljnijih javnih nereda, koji su s razlogom bili očekivani. Film su javno osudili Indonezija, Pakistan i Iran koji je nekoliko dana posle objavljivanja filma na konsultacije pozvao holandskog ambasadora u Teheranu. Ozbiljnijih demonstracija u islamskom svetu za sada nije bilo, ako se izuzmu okupljanja nekoliko stotina ljudi u Pakistanu i Indoneziji, ali ne treba odbaciti mogućnost ozbiljnijeg talasa protesta u budućnosti, jer je i u slučaju karikatura bilo potrebno nekoliko meseci da se islamska mašinerija pokrene. Arapsko-evropska liga, organizacija koja za sebe tvrdi da je “socijalno-politički pokret koji ima za cilj zaštitu arapskih i muslimanskih zajednica u Evropi”, napravila je film u kojem odgovara na Vildersovu fitnu. U ovom filmu citiraju se navodi iz Starog zaveta u kojima se izrailjskom narodu daju uputstva za nasilje nad drugim narodima i prikazuju scene obračuna policija zapadnoevropskih zemalja suočenih sa imigrantskim demonstrantima. Kontraautori optužuju Vildersa za podršku Izraelu i krive ga za brak sa Jevrejkom mađarskog porekla, kao i za česte posete Izraelu i izraelskoj ambasadi u Holandiji. Pri tom su zanemarili da se hrišćanstvo, iako ni na koji način ne odbacuje Stari zavet, zasniva na Novom zavetu u kojem je parola “oko za oko, zub za zub” zamenjena “ko ti udari šamar, okreni mu i drugi obraz”. Nedostatak nasilne reakcije u islamskom svetu može se, međutim, protumačiti i na drugi način. Jedan od najvećih pobornika džihada koji je proteran iz Velike Britanije i danas živi u Libiji, Omar Bakri, izjavio je da nije Vilders morao da traga za stihovima iz Kurana koji opravdavaju nasilje islamskih terorista, nego da “sami mučenici” motiv za svoja dela nalaze u ovoj svetoj knjizi. Jedan zapadni analitičar najbolje je okarakterisao odnos islama i ostatka sveta rekavši da je “islam bez sumnje miroljubiva i tolerantna religija, a da onaj ko kaže suprotno, rizikuje da mu bude odrubljena glava”. Istraživanje o odnosima Zapada i islama Za razliku od slike koju žele da stvore evropske vlade, istraživanja sprovedena u zemljama Evropske unije ukazuju da Vildersovi stavovi imaju ozbiljnu podršku u javnom mnjenju ovih država. Anketa koja je rađena za potrebe Svetskog ekonomskog foruma u Davosu i koja je objavljena pre malo više od dva meseca, ukazuje na to da ogromna većina Evropljana veruje da imigracija iz islamskih zemalja predstavlja opasnost po tradicionalni način života u ovim zemljama. Istraživanje naslovljeno “Islam i Zapad: godišnji izveštaj o stanju dijaloga” ukazuje da manje od 30 procenata ispitanika veruje da je “druga strana” spremna na uspostavljanje boljih odnosa i da “između zapadnih i islamskih zajednica postoji dramatičan nedostatak poverenja”. Većina nemuslimana želi da ima što je manje moguće posla sa islamskim svetom, navodi se u zaključcima. Posebno se osvrćući na Veliku Britaniju, istraživanje pokazuje da politički lideri koji ukazuju na prednosti slobodne imigracije imaju “opasno malo dodira sa javnim mnjenjem”. Sve veći strah među Evropljanima od onoga što smatraju islamskom pretnjom svom kulturnom identitetu, podstaknut je delimično imigracijom iz većinski islamskih zemalja. “Ogromna većina ispitanika u Evropi veruje da veća interakcija islama i Zapada predstavlja pretnju”, navodi se u ovom izveštaju. Ko je Gert Vilders Gert Vilders je holandski političar rođen 1963. godine u katoličkoj porodici u Fenlu i član je holandskog parlamenta od 1998. godine. Najpre je bio poslanik liberalne Narodne partije za slobodu i demokratiju, a od 2006. Partije za slobodu, koju je lično osnovao i čiji je lider. Svoju prvu stranku napustio je krajem avgusta 2004. godine zbog, pored ostalog, svog protivljenja stavu partije da se podrže pregovori o članstvu Turske u Evropskoj uniji. Vildersova partija u svom programu ističe da se ne zalaže za slobodu individue, nego kolektiva, i da je Holandija talac elitističkih političara. Za sebe tvrdi da želi da bude “novi vođa naroda”. Politički pogledi često mu se prepliću sa stavovima koje je iznosio ubijeni holandski političar Pim Fortejn, a po socijalno-ekonomskim pitanjima blizak je libertarijanizmu. Vilders želi da se smanje porezi, socijalni izdaci i ponovo uvede obavezni vojni rok. Takođe, podržava američki model po kojem se kazna doživotnog zatvora izriče svakome ko učini tri odvojena nasilna zločina. Vilders je pod stalnom policijskom zaštitom zbog pretnji po njegov život, a 10. novembra 2004. godine uhapšena su dvojica terorista koji su optuženi za planiranje ubistva Vildersa i Ajan Hirsi Ali. U nedavnim intervjuima Vilders se zalagao za privremenu suspenziju holandskog ustava i Evropske konvencije o ljudskim pravima kako bi se “evropski građani zaštitili od islamskog ekstremizma”. Jedna od vodećih holandskih radio-stanica, “Radio NOS”, proglasila je 15. decembra 2007. godine Vildersa “političarem godine” zbog njegovih sposobnosti da “dominira političkom debatom” i da “jednostavnim rečenicama ostvaruje cilj”. Deklariše se kao ateista.