Veći katolici od pape

Čitam “poslednji pozdrav” mog omiljenog kolumniste, ali i mog Moravca Bogdana Tirnanića, moram priznati, lep oproštaj od jednog od najvećih hrvatskih glumaca Borisa Dvornika. Lepo je što glumačka legenda ima gotovo celu stranu najboljeg srpskog nedeljnika, ali me jedna stvar zbunjuje. U istom broju na 59. strani, opet omaž, još jednoj legendi, ali ovoga puta srbijanskoj, Žiki Milenkoviću, autorski tekst Feliksa Pašića. Dvorniku cela strana, a Žiki jedva pola! Pomislio bi čovek da je Dvornik veći glumac, da je bio popularniji, pa i značajniji. A da li je? Veliki su i jedan i drugi, tu spora nema. Moja generacija je odrastala uz Dimnjačara, ali srbijanskom čoveku je mnogo bio bliži i draži Cvetko iz serije “LJubav na seoski način”, gde maestralno igra Moravca, možda Tirnanićevog zemljaka, jer su svi Tirnanići iz sela Krnjevo. A šta da kažemo za ulogu Soće, oca Borivoja Šurdilovića? Dežurni branioci demokratije će pomenuti odmah “Velo misto”, a ja im kažem: sjajna je i to serija. Ali, ljudi, shvatite, Žika Milenković je srpska glumačka legenda i zaslužuje bar isto prostora u vašem cenjenom listu kao i Boris Dvornik. Ali vratimo se onom šta kaže Tirnanić u prvom pasusu: kako je u “hrvatskom tisku” saznao za smrt najvećeg hrvatskog režisera Zorana Tadića, a kod nas, gle čuda nema ništa. Umesto odgovora, neka pita 100 ljudi u Srbiji da li znaju neki film pomenutog režisera. Ako nađe dvojicu (po metodi slučajnog uzorka), vodim ga na piće. Ogromna većina i ne zna o kome je reč. Ja znam za “Treći ključ”, “San o ruži”, “Čovek koji je voleo sprovode”... Ali ja sam filmofil, a ko od običnih ljudi te filmove pamti. Svaka čast Tadiću, i ovo nije namera da se umanji njegovo delo, već pričamo o nečem drugom. Zbog toga pitam Tirnanića: pošto čitate tisak, u kom listu je cela strana posvećena Žiki Milenkoviću? A u istom broju NIN-a na dve strane se piše o delu Artura Klarka, koji je preminuo istog dana kao i naš glumački velikan. Jeste Klark svetska legenda, ali niko ne može da me ubedi da su ga Srbi voleli više nego Žiku Milenkovića. Dragan Marković, Mala Krsna